INTERVJU GOSPODJI MAJI SLAVNIC

 GRADJANSKI LIST

Hrvatska je vecinski rimokatolicka zemlja i poseta poglavara Rimokatolicke Crkve sopstvenoj pastvi i drzavi u kojoj ona zivi stvar je uobicajena i normalna. Mi pravoslavni nismo ni pozvani ni nadlezni da dajemo svoje ocene umesnosti ili nuznosti takvih papinih poseta. Mozemo, naravno, da nagadjamo zasto papa neke vecinski rimokatolicke zemlje posecuje cesce, a neke redje, ili zasto je posetio neke zemlje sa vecinskim pravoslavnim ili cak sa vecinskim muslimanskim zivljem dok jos nije posetio sve zemlje sa rimokatolickom vecinom, ali to ce, ipak, ostati samo nagadjanje. Jedno je, medjutim, izvesno: buduci da papa rimski u svojoj licnosti spaja sluzbu poglavara Rimske Crkve i funkciju sefa drzave Vatikan (koliko je takav spoj crkveno i bogoslovski uopste utemeljen, ne mozemo razmatrati sada i ovde), on pri planiranju svojih poseta ocigledno nekada daje prednost crkveno-pastirskim razlozima, a nekad, opet, dejstvuje pobudjen pretezno drzavno-politickim motivima. Ne tvrdim, ali naslucujem da su u slucaju trece posete Hrvatskoj zastupljena oba ova pokretacka cinioca, sa prevagom na strani duhovne, odnosno pastirske motivacije.

Kako tumacite papin pozdrav patrijarhu Pavlu i najavljeni odlazak u Banjaluku? Da li ce se patrijarh sresti s papom u Banjaluci?

Bio sam licno prisutan za vreme sluzenja svecane pontifikalne mise na aerodromu kraj Oseka/Osijeka. Zato ubedjeno tvrdim da je papin pozdrav nasem patrijarhu bio kudikamo vise od protokola i kurtoazije. Stavise, papine reci Prenesite moj bratski pozdrav patrijarhu Pavlu u ljubavi Hristovoj intimno smatram za veran izraz njegovog licnog odnosa prema prvom episkopu nase Crkve. Takvo uverenje sam stekao i ranije, u posrednim kontaktima, a narocito i neposredno proslog februara, prilikom posete sinodske delegacije kardinalu Kasperu i rimskim kurijalnim nadlestvima. Necrkveni ljudi to ne razumeju, ali kod hriscana i crkvenih pastira i na Istoku i na Zapadu postoji jedna nevidljiva crta, realnija od svake vidljive crte, iza koje nema diplomatije, politike, strategije, interesa, nego iza nje postoji jedino cista vera i neglumljena ljubav. Mislim da je i danasnji papa uvek na pravoj strani te crte kad je rec o nasem patrijarhu. Vecina u nasoj Crkvi, u njenom okviru i ja, odusevljeni zbog ove cinjenice, nismo automatski odusevljeni svim papinim inicijativama koje se ticu Pravoslavne Crkve. Ali to nikako ne znaci da smo mi zarobljeni tom cinjenicom. Naprotiv: i pored nekih konkretnih rezervi, osecamo duboko postovanje prema doslednosti i istrajnosti danasnjeg episkopa Rima, patrijarha Zapada i duhovnog oca milijarde rimokatolickih vernika.

Patrijarh i papa nece se sresti u Banjaluci.

Papa je i ovog puta, kao i 1994 godine, pozvao Hrvate na pomirenje. Kako gledate na ovu ekumensku poruku?

Ekumenska – i vise od toga, jevandjelska – poruka pape Jovana Pavla II Hrvatima, i ne samo njima, o pomirenju kao jedinom hriscanski obaveznom prevazilazenju svih nesporazuma, sukoba i ratova izaziva u mojoj dusi samo osecanje radosti i zahvalnosti. Nije li to i poruka koju nama i svima vec godinama upucuje i njegov poluimenjak Pavle, patrijarh srpski?

Da li ce i koliko papina poseta pomoci ulazak Hrvatske u EU? Hrvatska politicka elita to ocekuje?

Ne verujem da ce papina poseta pomoci ili odmoci Hrvatskoj na putu ka Evropskoj uniji. EU ima svoje uslove i standarde i Hrvatska, kao i Srbija sa Crnom Gorom ili bilo koja druga drzava, kandidat za clanstvo, mora im se prilagoditi ako ne zeli da u cekaonici pred vratima EU ostane na neograniceno vreme.

Da li je poseta predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Marovica papi nagovestaj drzavnog poziva da posetu nasu zemlju?

Nije.