Полагањем камена темељца за нови конак манастира Бањска (14. век) јуче је званично почела обнова ове задужбине краља Милутина која се налази недалеко од Звечана. Темеље новог манастирског конака, у које би монашко братство требало да се усели до краја године, освештао је епископ рашко - призренски Артемије са свештенством и монаштвом Епархије рашко-призренске.

У време кад нас народ преживљава тешке тренутке своје историје, кад нам на Косову и Метохији гуше светиње, у последње четири године порушено је 120 цркава и манастира, Бог је хтео да истовремено васкрсавају оне наше светиње које су замрле пре висе стотина година. Ово је знак, доказ и охрабрење да ће и ове светиње које се данас уништавају дочекати дан своје обнове - рекао је владика Артемије после освећења темеља у Бањској.

Владика Артемије је нагласио је да за оживљавање Бањске, али и свих других манастира потребно да "српски народ остане истрајан на светим косовско - метохијским просторима".

"Док нас има на Косову оно ће бити наше. Ако би, не дај Боже, нестало Срба са ових простора, Косово не би било српско, макар било у границама неке велике Србије. Не треба нам Косово без Срба на њему. Зато морамо издржати, истрајати у нади и спасењу и остати на овим нашим просторима на које што пре треба да се врате они који су били принуђени да оду са Косова и Метохије, да би Бог благословио цео нас народ" - нагласио је владика Артемије.

Освећењу темеља новог манастирског конака у Бањској присуствовали су епископ тимочки Јустин (Стефановић), представници Координационог центра Србије и Црне Горе и Србије за Косово и Метохију, који финансира обнову овог средњовековног манастира, Републичког завода за заштиту споменика културе, чији су стручњаци израдили пројекат новог конака, као и мештани села Бањска.

МАНАСТИР БАЊСКА - ЗАДУЖБИНА КРАЉА МИЛУТИНА

Манастир Бањска се налази поред данашњег села Бањска, у општини Звечан, северно од Косовске Митровице. Бањска је задужбина Светог Краља Милутина који је овај храм подигао између 1312 и 1316. године. Након краљеве смрти, његове свете мошти су положене у цркви манастира Бањске, која је као краљевска гробна црква, била много богатије украшена од осталих четрдесетак Милутинових задужбина. Манастир је сазидан на месту много старије цркве, а у Бањској је у 13. веку за време владавине Милутиновог оца, краља Уроша I, постојала бањска епископија. За време Милутинове владавине манастир је обновљен и постао је четврти по угледу манастир Српске Архиепископије. Добивши благослов Архиепископа СавеТрећег (1309-1316) и његове мајке краљице Јелене, Милутин је поверио изградњу ове светиње свом духовном оцу игуману Данилу (будућем архиепископу), који је у то време дошао из Хиландара. Када се свети краљ Милутин 1321.године упокојио у свом летњиковцу у Неродимљу (код Урошевца), Архиепископ Данило Други (1324-1337) пренео је његово тело у Бањску где је сахрањено уз краљевске почасти. Краљица Теодора, мајка Цара Душана, касније је сахрањена у северној капели цркве. Након Косовске битке 1389. године, монаси су пренели мошти краља Милутина у Трепчу, да би касније 1445. године оне биле пренесене у Софију, у Бугарску, где и данас почивају у храму Св. Александра Невског.

У току 17. века Турци су цркву већ оронулог манастира Бањске претворили у џамију. Манастир је посебно претрпео разарања 1689. године када су турска и аустријска војска наизменично користиле манастир као тврђаву у току аустријско-турског рата. Крајем 17. века Турци су раскопали мермерни под цркве у потрази за златом Архиепископа Данила. Прва озбиљнија истраживања започела су одмах након ослобођења Косова и Метохије 1912. године. Већ 1915. године пронађена су два прстена, један сребрни и једна златни у гробу краљице Теодоре. Ова два прстена се сматрају најлепшим примерцима српског средњевековног златарства. Године 1938. по завршеним истраживањима и ископавању темеља околних конака, црква је делимично обновљена и стављена под привремени кров.

Црква манастира Бањске припада Рашкој црквеној школи. Саграђена је по угледу на Богородичну цркву у Студеници. Основу цркве чини једнобродна грађевина са апсидом. Са леве и десне стране главног брода налазе се капеле. Са западне стране се налази припрата. Фасада је урађена у комбинацији тробојног мермера. Црква је такође била богато украшена каменом пластиком. Најзначајнија сачувана скулптура-рељеф Богородице са Христом која је украшавала главни портал, налази се данас у оближњем манастиру Соколица. Од богатог фрескописа који је рађен у периоду између 1317. и 1321. године сачувани су само фрагменти ликова светитеља у лучним медаљонима испод главне куполе.
Према идејном плану за реконструкцију манастира Бањске у првој фази је предвиђена изградња монашког конака за смештај братства да би се у наредним фазама кренуло са обновом осталих манастирских зграда и саме цркве Св. Архиђакона Стефана.