На свечаности којом је обележен завршетак спора око управљања Црквено-школском општином, Његово Преосвештенство епископ аустралијско – новозеландски, митрополије новограчаничке Г. Никанор, је поручио да треба свима да праштамо и позвао сву браћу српску да поново дођу у свој храм.

Свету Архијерејску Литургију у сиднејском храму Светог Саве на Еланори служио је Његово Преосвештенство Г. Никанор, уз саслужење свештеника из српских цркава у Сиднеју, Мелбурну, Канбери и Њукаслу: протојереја –ставрофора Илије Драгосављевића и Мирослава Хаџипоповића и протојереја Миодрага Перића, Раде Радана, Ненада Дурашиновића и Србе Милетића.

После Свете Архијерејске Литургије приређена је свечаност којом је завршен вишегодишњи и мукотрпни локални спор око управљања овом Црквено-школском општином. Уједно, ово је била и опроштајна посета владике Никанора који ускоро одлази на нову дужност.
Епископ Никанор је у чин протојереја унапредио свештеника Србу Милетића, а тројици истакнутих појединаца из ове Црквено-школске општине - Дури Радану, првом поверенику Црквено-школске општине "Свети Сава", Кости Недељковићу и Николи Лукићу, председнику и секретару Црквено-школске општине, уручио је ордене Светог Саве другог степена, којим их је, на предлог епископа Никанора, одликовао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Одликовања су додељена, како је истакнуто, за изузетно велике заслуге, труд и пожртвовање за добро своје Цркве, Епархије Аустралијско- новозеландске, своје Црквено- школске општине и православног српског народа.

Епископ Никанор је доделио епископске грамате и захвалнице. Грамате су добили: протојереји Срба Милетић и Раде Радан, црквено- школске општине "Свети кнез Лазар" и "Свети Стефан", фолклорна група "Свети Сава", Коста Недељковић, Ђуро Радан, Никола Лукић, Недо Бубало, Георг Бубало, Бошко Шкорић, Мићо Даниловић, Мане Грубић, Бране Мишковић, Раде Прица, Никола Продановић, Гојко Ракић, Зељко Сучевић и Винко Данило.

У свом обраћању пред доделу признања, владика Никанор је, између осталог, рекао :" Данас смо овде, у овоме светом храму, али је могло бити и да не будемо. Ја сам као епископ дошао данас, у име наше Цркве, Патријарха нашег, Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода и у име наше епархије, да кажемо хвала, вама браћо Срби и сестре Српкиње, у овој заједници. Ви сте жртвовали себе, доказујући, нажалост, опет браћи нашој, рођацима по крви и по вери, да је црква Божија, црква народа, онога који је саградио и који у њу долази да се Богу моли. Нема нико право да присвоји оно што је народно. И ето, успело се у томе - после више година мука, Господ је погледао на нас.

Захваљујем свим Црквено-школским општинама епархије и њеном Управном одбору, свим свештеницима - почев од проте Петра Радоша који је овде долазио и није могао ући у храм. ... Не осуђујемо ни ону браћу нашу која су или у незнању, или по неком наговору, сами себе и друге убеђивали да ће неко узети ваш храм. И њима опраштамо и молимо да се покају и да опет дођу у свој храм. Јер ово је и њихов храм, а храм је и за молитву и за покајање. И молим нашу браћу да им
и они опросте, а знамо са каквим смо се проблемима непотребно сусретали. Предајте им моју молбу да им не замерамо.”