Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. јул 2003. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
КОСОВСКО - МЕТОХИЈСКОГ ОДБОРА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У старању Српске Православне Цркве за свој страдални народ на Косову и Метохији, чија Голгота не престаје него од успостављања међународне власти на Косову и Метохији јуна 1999. године бива све тежа и страшнија, у Београду у Патријаршији Српској, у петак 4. јула састао се Косовско - метохијски одбор Светог архијерејског сабора Српске Православне Цркве.

Саслушавши више извештаја из покрајине, констатовано је да се за наш народ упркос малим побољшањима ништа суштински није изменило. Он и даље живи животом недостојним слободног човека – без правне, социјалне, здравствене и било које друге сигурности, а судећи по најновијим убиствима у Обилићу и насиљу широм Косова и Метохије – често у оправданом страху и за голи живот. Бојимо се да ни кривци за ове најновије злочине неће бити откривени и кажњени као што нису откривени ни кажњени виновници стотина убистава од јуна 1999. до данас. И питамо се: какву срећу и какав напредак могу да очекују Албанци ако су ово најављени друштвени стандарди које успоставља међународна заједница?

Констатовано је да је током мандата господина Штајнера дошло до кочења повратка Срба на своја огњишта започетог 2001. године и Одбор позива његовог наследника и УНМИК да што пре врате села Љевошу, Сигу, Брестовик и Бело Поље у околини Пећи за које већ дуго постоје и пројекти и новац италијанске владе и обезбеђење и добровољци за повратак – све осим нечије добре воље!

Истовремено, УНМИК који није у стању да обезбеди нормалан живот, тражи да се заштита преосталих српских цркава и културних споменика повери привременим институцијама и органима у Приштини. Како ће они бити у стању да их заштите од пропадања када КФОР и УНМИК полиција нису успели да преко стотину и десет цркава заштите од рушења и демолирања? А чују се опет, упркос јасној Резолуцији 1244 и Војно - техничком споразуму, и предлози да српску баштину и српске светиње штити Косовски заштитни корпус, у чијим редовима се веома учестало откривају дојучерашњи терористи и криминалци који су убијали људе и рушили те исте цркве!

Посебно велику бригу Косовско - метохијски одбор изразио је због стања у коме се налазе избегли и прогнани са Косова и Метохије, поготово јер полако пресушују међународни извори из којих су се они добрим делом хранили. Позивамо међународну јавност и државу Србију и Црну Гору и наш народ, ма колико да је осиромашен, да учине што могу и помогну невољнима. Србе пак са Косова и Метохије храбримо да опстану на својим огњиштима јер им ово није први пут да страдају, као што Србима није први пут ни да се враћају својим спаљеним и разореним светињама и домовима и дижу их из пепела. Уздајући се у Бога Сведржитеља, надамо се да се ни ово покољење у томе неће постидети предака.

Тражећи истину, одговоре и будућност за Косово и Метохију, Српска Православна Црква ускоро ће објавити свој Меморандум о Косову и Метохији, с надом на Бога да ће реч истине заиста даровати слободу: међународној заједници да испуни оно ради чега је преузела власт и одговорност на Косову и Метохији, нашој држави да са јасном стратегијом брине о тлу на коме је настала, српском народу који је на Косову и Метохији остао - да опстане, свим прогнанима и избеглима да се на њега врате, а свим житељима Косова и Метохије да живе у миру и достојно човека.