Информативна служба
Српске Православне Цркве
14. август 2003. године

ИЗУЗЕТАН ДУХОВНИ И МУЗИЧКИ ДОГАЂАЈ

У недељу 17. августа 2003. године, у 20 часова, у Свечаној сали Скупштине града (Стари двор, улаз из Пионирског парка) београдској публици ће се представити хор младих, Свети Јован Дамаскин, при обновљеном храму Иконе Богородице Владимирске из Петрограда, који негује православно наслеђе светих отаца, старо руско и византијско појање. Диригент хора је госпођа Ирина Валентиновна Болдишева.

Организатори овог несвакидашњег музичког догађаја су Информативна служба Српске Патријаршије и Савез Српских Хорова.

Одржавање концерта је омогућила Скупштина града Београда.

ОМЛАДИНСКИ И ДЕЧЈИ ХОР СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН ПРИ ОБНОВЉЕНОМ ХРАМУ ИКОНЕ БОГОРОДИЦЕ ВЛАДИМИРСКЕ У ПЕТРОГРАДУ

Чудни су и нама несазнатљиви путеви Господњи. У храму који се још обнављао, почела су да се сакупљају деца на часове веронауке. После часова су певали по петнаестак минута. Ускоро су сама деца да тражила да певају више и тако је, под руководством госпође Ирине Валентиновне Болдашеве, створен хор. Деца узраста од 7 до 14 године, нису о вери знала ништа, али су имали жарку жељу да науче. После годину дана, први пут су певали на свеноћном бденију после Васкрса. Прву Литургију су певали у Валаамском манастиру.

Пожртвовањем госпође Болдашеве, диригента, кренули су у истраживање звука и мелодија древног православља, да би стигли до беспрекорног певања старих руских и византијских мелодија. Оваквим појањем, молитве поновљене по ко зна колико пута, добијале су ново, дубље значење. На десету годишњицу рада хора, 2000. године, Митрополит Сан Петербуршки и Ладошки Владимир удостојио је овај дечји хор да носи име Светог Јована Дамаскина.

Посебна одлика овог хора, која га издваја од сличних дечјих и омладинских црквених хорова је то што откривају древне мелодије и чувају светоотачку традицију. Хору Свети Јован Дамаскин у раду помажу многи професори универзитета.

САБОРНИ ХРАМ ИКОНЕ БОГОРОДИЦЕ ВЛАДИМИРСКЕ У ПЕТРОГРАДУ

Градња прелепог храма, посвећеног једној од најпоштованијих икона у Руском народу, Богородице Владимирске, започела је 1764. године. Храм је завршен и у пуном сјају је заблистао 1783. године, када је и освештан.

Колико је у Русији поштована икона Богородице Владимирске, говори и то да се прославља три пута у години и то 8.септембра, у спомен на чудесно спасење Москве од Тамерлана 1395. године. Пресвета Богородица је преко ове иконе спасила Москву 6. јуна 1480. године од страшног хана Ахмата, а 3.јуна1521.године, Москву је заштитила од сигурне пропасти пред најездом хана Мехмет - Гирдеја. Многобројна су чуда иконе Богородице Владимирске, од древних времена до наших дана.

Верна копија иконе Богородице Владимирске пренесена је уз највеће почасти и молитвостловља, из Москве у град Светога Петра, Сант Петербург 1764. године у нови храм њој посвећен. Икона је у храму боравила све до несрећних двадесетих година 20. века.

Храм је био чувен по архитектонском решењу храма, звоника, умилним звонима и прелепо опремљеној унутрашњости. У цркви су се налазиле многе светиње- иконе, драгоцени утвари од племенитих метала, црквени текстил у златовезу, као и три престона Јеванђеља, која су даровале руске царице Елисавета Петровна и Екатерина II.

Приложници овог храма били су сви значајни књижевници, уметници и научници тога времена, међу којима се истиче Фјодор Михајлович Достојевски.

У време безбожне власти, храм је потпуно руиниран, опљачкан и промењена му је намена. После седамдесет година светогрђа и скрнављења, храм је враћен вернима у заиста јадном стању. Од некадашњег сјаја није остало ништа. Без крстова и прозора, унакажене унутрашњости, испрезиђиване многим малим просторијама, није био ни налик на некадашњу кућу Божју.

Прионули су верни да обнављају светињу, па је 7. априла 1990. године, на Благовести, храм освештан и у њему су почеле да се служе Свете Литургије. Те године је формиран и дечји хор.