IZUZETAN DUHOVNI I MUZICKI DOGADJAJ

U nedelju 17. avgusta 2003. godine, u 20 casova, u Svecanoj sali Skupstine grada (Stari dvor, ulaz iz Pionirskog parka) beogradskoj publici ce se predstaviti hor mladih, Sveti Jovan Damaskin, pri obnovljenom hramu Ikone Bogorodice Vladimirske iz Petrograda, koji neguje pravoslavno nasledje svetih otaca, staro rusko i vizantijsko pojanje. Dirigent hora je gospodja Irina Valentinovna Boldiseva.

Organizatori ovog nesvakidasnjeg muzickog dogadjaja su Informativna sluzba Srpske Patrijarsije i Savez Srpskih Horova.

Odrzavanje koncerta je omogucila Skupstina grada Beograda.

OMLADINSKI I DECJI HOR SVETI JOVAN DAMASKIN PRI OBNOVLJENOM HRAMU IKONE BOGORODICE VLADIMIRSKE U PETROGRADU

Cudni su i nama nesaznatljivi putevi Gospodnji. U hramu koji se jos obnavljao, pocela su da se sakupljaju deca na casove veronauke. Posle casova su pevali po petnaestak minuta. Uskoro su sama deca da trazila da pevaju vise i tako je, pod rukovodstvom gospodje Irine Valentinovne Boldaseve, stvoren hor. Deca uzrasta od 7 do 14 godine, nisu o veri znala nista, ali su imali zarku zelju da nauce. Posle godinu dana, prvi put su pevali na svenocnom bdeniju posle Vaskrsa. Prvu Liturgiju su pevali u Valaamskom manastiru.

Pozrtvovanjem gospodje Boldaseve, dirigenta, krenuli su u istrazivanje zvuka i melodija drevnog pravoslavlja, da bi stigli do besprekornog pevanja starih ruskih i vizantijskih melodija. Ovakvim pojanjem, molitve ponovljene po ko zna koliko puta, dobijale su novo, dublje znacenje. Na desetu godisnjicu rada hora, 2000. godine, Mitropolit San Peterburski i Ladoski Vladimir udostojio je ovaj decji hor da nosi ime Svetog Jovana Damaskina.

Posebna odlika ovog hora, koja ga izdvaja od slicnih decjih i omladinskih crkvenih horova je to sto otkrivaju drevne melodije i cuvaju svetootacku tradiciju. Horu Sveti Jovan Damaskin u radu pomazu mnogi profesori univerziteta.

SABORNI HRAM IKONE BOGORODICE VLADIMIRSKE U PETROGRADU

Gradnja prelepog hrama, posvecenog jednoj od najpostovanijih ikona u Ruskom narodu, Bogorodice Vladimirske, zapocela je 1764. godine. Hram je zavrsen i u punom sjaju je zablistao 1783. godine, kada je i osvestan.

Koliko je u Rusiji postovana ikona Bogorodice Vladimirske, govori i to da se proslavlja tri puta u godini i to 8.septembra, u spomen na cudesno spasenje Moskve od Tamerlana 1395. godine. Presveta Bogorodica je preko ove ikone spasila Moskvu 6. juna 1480. godine od strasnog hana Ahmata, a 3.juna1521.godine, Moskvu je zastitila od sigurne propasti pred najezdom hana Mehmet - Girdeja. Mnogobrojna su cuda ikone Bogorodice Vladimirske, od drevnih vremena do nasih dana.

Verna kopija ikone Bogorodice Vladimirske prenesena je uz najvece pocasti i molitvostlovlja, iz Moskve u grad Svetoga Petra, Sant Peterburg 1764. godine u novi hram njoj posvecen. Ikona je u hramu boravila sve do nesrecnih dvadesetih godina 20. veka.

Hram je bio cuven po arhitektonskom resenju hrama, zvonika, umilnim zvonima i prelepo opremljenoj unutrasnjosti. U crkvi su se nalazile mnoge svetinje- ikone, dragoceni utvari od plemenitih metala, crkveni tekstil u zlatovezu, kao i tri prestona Jevandjelja, koja su darovale ruske carice Elisaveta Petrovna i Ekaterina II.

Priloznici ovog hrama bili su svi znacajni knjizevnici, umetnici i naucnici toga vremena, medju kojima se istice Fjodor Mihajlovic Dostojevski.

U vreme bezbozne vlasti, hram je potpuno ruiniran, opljackan i promenjena mu je namena. Posle sedamdeset godina svetogrdja i skrnavljenja, hram je vracen vernima u zaista jadnom stanju. Od nekadasnjeg sjaja nije ostalo nista. Bez krstova i prozora, unakazene unutrasnjosti, isprezidjivane mnogim malim prostorijama, nije bio ni nalik na nekadasnju kucu Bozju.