Информативна служба
Српске Православне Цркве
15. август 2003. године

ВЕРОНАУКА
Мишљења о веронауци ученица првог разреда Средње текстилне школе у Београду, вероучитељ Мирољуб Митровић

ЖИВОТ ЈЕ ДИВНО СУНЧАНО ПРОЛЕЋНО ЈУТРО

Много је питања која се ових дана покрећу о веронауци. Неки иду тако далеко да тврде да веронаука ограничава слободу личности, и да су наставом веронауке угрожена људска права.

Вредна су пажње и мишљења ученика, јер изгледа да њих нико ништа не пита, а неоспорно је да су после две године предавања веронауке у школама видљиви резултати. Наводимо само неке изводе из размишљања ученика, а за "неверне Томе", наглашавамо да је иза сваког цитата дете са пуним именом и презименом.

Настава веронауке доприноси развоју духовности, али је важно знати и да се ученице на часовима опуштају од свакодневних брига и стреса
Веронаука је предмет на коме могу да се опустим и слободно размишљам.
Сматрам да човек треба да буде духовно богат, јер, то је највеће благо које човек може имати.

Тамара 1/1

Веронаука је занимљив предмет због нових сазнања, али и због тога што се на том часу увек можемо нашалити, што се на другима ретко дешава.

Драгана 1/1

Свиђа ми се што је час веронауке на неки начин другачији од осталих часова, сада кад сам научила неке основне ствари, кренућу у обилазак значајних манастира и цркава.

Александра 1/8

Знам да би сви очекивали да о веронауци пишем као и о осталим часовима, али није тако. На часу ми је јако занимљиво.

Данијела 1/6

Противници веронауке се залажу за слободу избора и не наметања туђег мишљења.

Да ли је веронаука оно што они кажу? Ево шта кажу деца:

Када сам бирала између грађанског васпитања и верске наставе дуго сам размишљал,. да ли да учим о правима човека, која нам други одређују, или о ономе што нам је свима потребно. То је вера.

Кажу да Црква заслепљује човека, да потенцира немогуће, али ја кад уђем у "свети дом" осетим неку топлоту, а кад изађем, смиреност и прочишћеност.

Ја сам повратила кроз веровање у Бога, веру у себе – зашто не би и ви.

Милица I/2

Оно за шта се сви залажемо је толеранција, праштање, разумевање других. Може ли се то боље научити кроз предавања или живим опитом вере.

Ја сам доста научила о ономе што је најлепше у животу, а то је љубав. Колико треба волети, а не мрзети. Ови часови су очистили многе душе и извели их на прави пут.

Јелена I/12

Верска настава нас учи да увек будемо добре воље, увек расположени, да се не свађамо, да поштујемо једни друге. На часовима влада опуштена атмосфера, присан однос не оптерећен оценама, много је нових сазнања.

Маја 1/8

Кад сам на том часу осећам се као да сам у Божјој кући. Професор нас учи да се молимо, верујемо у Бога и да праштамо једни другима.

Тамара 1/8

Учи нас како да научимо да праштамо, како не би били грешни већ задовољни и срећни.

Ивана 1/8

Деца схватају да су сви људи браћа, деца Божја, а да је црква општи дом, схватају колико је важно превазилажење сукоба и постизање јединства, односно како каже Сања:

Научили смо да је Црква кућа сваког човека на земљи.

А у кући живи породица, зар не?

Они који другачије верују имају своју наставу веронауке, али ово је опште- хришћански начин мишљења.

Многим ученицима је настава веронауке омогућила да створе нови и бољи однос са другим људима и светом око себе:

Осећала сам да је оно што ћу овде научити итекако озбиљно, и да ће за мене значити много више него још једна оцена у књижици.

Било је задовољство поделити такво искуство са дугарицама. И не само тада, већ и касније на све људе и ствари почела сам да гледам другим очима. И чини ми се као дивно, сунчано, пролећно јутро.

Маја 1/8

У земљама Европске уније, где се одувек у свим школама предавала веронаука, родитељи уче децу, код нас је обратно:

Ја сам својим укућанима после сваког часа веронауке причала шта нам је професор причао. Они су ме пажљиво слушали, баш као и ја професора. И они су самном научили о свему оном што нам је причао наш вероучитељ. Он је веома добар професор, штета што нам не предаје и неке теже предмете.

Драгана 1/10

Природно је да млади људи траже одговоре, у тим тражењима често лутају. За младе људе је изузетно значајно да им се приступи на прави начин.

Знала сам неке основне ствари, али било је и питања на која моји родитељи нису знали да ми дају одговоре. Та питања су остала у мени, нисам знала коме да се обратим. Када сам чула да ћу имати веронауку, јако сам се обрадовала. Професору сам у току читаве године постављала сва она питања која си ме мучила. Уз његову помоћ сам много сазнала.

Маријана 1/2

Оно што посебно радује је то што је верска настава допринела сазревању младих људи, свести о потреби прихватања одговорности за своје поступке, као и самоспознаји:

Научила нас је да не гледамо живот са горчином и муком, већ да широм отворимо очи и подигнемо главе и да се суочимо са стварношћу. Кажу да на крају сваког тунела постоји светлост, а тога не би било да нема Њега.

Надица 1/2

Верска настава ми је вратила самопоуздање.

Сандра 1/9

У годинама када се тек ступа у живот самоспознаја је изванредно важна, као и питања о смислу живота:

На часовима веронауке сазнала сам неке ствари о себи.

Иванка 1/12

Мислим да смисао васпитања зависи од смисла људског живота.

Марија I/9

Помоћу верске наставе ми се приближавамо Богу и сазнајемо одговоре на питања о животу и смрти.

Илијана I/9

Овако су одговарале ученице 1. разреда Средње текстилне школе из Београда, на питање какав је утисак на њих оставила настава веронауке, на крају школске године. Не може се рећи да су се бојале лоших оцена или да ће их следеће године професор лоше оценити због негативних одговора. Једноставно таквих одговора није било на листовима из ђачких свезака. Вероватно је то заслуга одличног професора Мирослава Митровића.

У сваком случају, треба чути и другу страну, односно ученике, када се већ тако озбиљно говори и веронауци и поставља питање њеног даљег опстанка у школама.

На крају, дозволите ми да питам противнике веронауке: Шта је лоше у томе што деца на часовима веронауке уче о миру, љубави, толеранцији, поштовању родитеља. Што траже и налазе одговоре на питања која их муче, што верују у Бога. Можда неки мисле да је боље да до вере, самоспознаје и самопуздања млади долазе кроз медитацију, курсеве брзог учења и сличне “вештине” поникле и створене далеко од нас и нашој, хришћанској култури, потпуно стране?