САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Косово и Метохија ни Српска Православна Црква не смеју да буду средства за употребу и злоупотребу у политичким обрачунима

У атмосфери сталних хајки и афера на неславној политичкој сцени Србије некима ништа није свето, па не презају ни да манипулишу Српском Православном Црквом у конструисању својих сценарија за „ћерање”. Једна од личности на коју је тренутно уперена организована повика јесте др Небојша Човић, који стоји на челу Координационог центра за Косово и Метохију. Између разних огрешења која му се приписују налази се и то да је, наводно, злоупотребио поверљивост, ваљда и наивност, Светог Синода Српске Православне Цркве, па му подметнуо, „на благослов и одобрење”, своје смернице и своју визију за решавање болног косовско–метохијског проблема.

Свети Синод моли све актере политичке и медијске сцене, да – у оквиру својих замршених међусобних односа и у жару својих немилосрдних узајамних „ћерања” – не бране ни Свети Синод ни Српску Православну Цркву у целини ни од кога, па ни од др Небојше Човића. Ако Цркви затреба одбрана, она ће се радије одлучити за самоодбрану.

Свети Синод не улази у садржину и суштину спора између др Небојше Човића и његових политичких ривала нити се политички опредељује. Једино што Свети Синод има да изјави у овом контексту јесте да ни на који начин није изманипулисан ни заведен од стране др Човића. Напротив, Координациони центар за Косово и Метохију и његов председник су једна од ретких институција, односно личности, државе Србије које од првог дана свог постојања до дана данашњег редовно, коректно и одговорно сарађују са Светим Синодом и схватају како значај Косова и Метохије тако и одлучујући значај Српске Православне Цркве у напорима да српски народ опстане на својим вековним огњиштима на Косову и Метохији и крај својих тамошњих светиња, преднемањићких, немањићких и посленемањићких, као и да Косово и Метохија остану у границама Србије уместо да постану нова арбанашка држава у којој не би било места ни за наше светиње ни за наш народ.

Имајући у виду наведену чињеницу, Свети Синод изјављује да није Човић наметао своје смернице него су, поред других чинилаца и извора, и завештања и поруке Српске Православне Цркве утицала на Човићев приступ решавању проблема и на његово виђење могућег будућег статуса Косова и Метохије. Нема ту ничег Човићевог ни човићевског. Ако се Косово и Метохија не гледају као роба на продају или баласт који ваља што пре отписати, – а има, на нашу жалост и срамоту, таквога гледања у нашој средини, – онда је Човић само један од неколико милиона Човићa, само један од већине у српском народу.

Само у овом смислу, др Човић ужива пуну подршку Светог Синода. Он је не ужива као политичар или страначки лидер, – Црква не подржава једне политичаре или партије против других нити се поставља као арбитар на политичкој арени, – али је ужива као човек који, заједно са својим сарадницима у Координационом центру и ван њега, наследивши проблем у најтежем облику, чини све што у датим трагичним околностима може и уме, у служби државе и народа, у служби Косова и Метохије посебно.

Крајњи је тренутак да ни Косово и Метохија ни Српска Православна Црква више не буду средства за употребу и, авај, злоупотребу у политичким обрачунима на подивљалој јавној сцени Србије.

Ко има уши да чује, нека чује!