УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ МИТРОПОЛИТ СУРОШКИ АНТОНИЈЕ БЛУМ, ИСТАКНУТИ ЈЕРАРХ И БОГОСЛОВ РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

У деведесетој години живота упокојио се у Господу митрополит сурошки Антоније Блум, истакнути јерарх и богослов Руске Православне Цркве.

Митрополит Антоније (у свету Андреј Борисович Блум) је рођен 19. јуна 1914. године у Лозани (Швајцарска). Своје рано детињство је провео у Русији и Персији, јер је његов отац био члан руске царске дипломатске службе. Његова мајка је била сестра чувеног руског композитора Александра Скрјабина. После октобарског преврата 1917. године, породица Блум је морала да оде у емиграцију. Тако је будући архијереј провео детињство и младост у Француској. На Сорбони је Митрополит Антоније, дипломирао физику, хемију и биологију, а докторирао је медицину. Тих година, као и читавог живота, учествовао је у животу Руске Православне Цркве. 10. септембра 1930. године, пре него што ће, као хирург, отићи у француску војску, тајно се замонашио, док је 16. априла 1943, примио пун монашки постриг у чин мале схиме са новим монашким именом Антоније.

Током немачке окупације Француске, радио је као лекар, и помагао је антифашистичком покрету отпора. До 27. октобра 1948. године, када га је митрополит Серафим Лукијанов, егзарх патријарха московског за Западну Европу рукоположио за јерођакона, а 14. новембра за јеромонаха, обављао је лекарску праксу. Од 1050. године, био је парох руских парохија у Енглеској. У чин игумана је произведен 1953, а о Васкрсу 1956. године, у чин архимандрита. Године 1957. је хиротонисан за епископа сергијевског и постављен за викара егзарха Московске Патријаршије за Западну Европу. За епархијског архијереја новоформиране руске епархије за Велику Британију, назване сурошком, изабран је 1962. године. Том приликом добио је чин архиепископа. Следеће године поверена му је дужност егзарха Патријарха московског за Западну Европу, док 1966. добија чин Митрополита. Дужности егзарха је, по сопственој молби, митрополит Антоније ослобођен 1974. године, од када је његово старање било ограничено на његову матичну Епархију сурошку, а он још ревносније и неуморније обављао пастирску, духовничку и богословску делатност.

Блаженопочивши митрополит Антоније Блум је стекао светску славу као врстан пастир, духовник и теолог. Нарочито популарним постао је у земљи својих предака преко проповеди, беседа и предавања на програмима западноевропских радио и телевизијских програма које су се емитовале и на просторе тадашњег СССР-а. Издао је многе књиге које су после слома комунизма штампане и у Русији. Почасни је доктор Абердинског универзитета у Шкотској, затим Московске и Кијевске духовне академије и Теолошког факултета Универзитета у Кембриџу. Био је активни учесник Комисије за богословски дијалог између Руске Православне Цркве и Англиканске Цркве (1958); члан делегације Московске Патријаршије поводом обележавања 1000-годишњице монаштва на Светог Гори Атонској (1963); члан Комисије Руске Православне Цркве за питања црквеног јединства; члан Централног комитета Светског Савета Цркава (1968-75); затим члан Хришћанске медицинске комисије Светског Савета Цркава; учесник Генералне скупштине Светског Савета Цркава у Њу Делхију (1961) и Упсали (1968), и најзад угледни и утицајни учесник помесних сабора Руске Православне Цркве (1971, 1988. и 1990. године). Носилац је највиших одликовања Руске Православне Цркве, као што су Светог Кнеза Владислава, Преподобног Сергија Радоњешког, Светог Кнеза Данила Московског и многих других. Био је такође и носилац високих француских и енглеских одликовања, као и ордена Светог Апостола Андреја који додељује Цариградска Патријаршија.

30. јула 2003. године, пензионисан је по молби из здравствених разлога. Том приликом Свети Синод Руске Православне Цркве изразио је најдубљу захвалност и признање митрополиту Антонију за то што је “његовим непрекидним старањем невелика руска парохија у Лондону израсла у познату епархију Московске Патријаршије која је у себи објединила не само припаднике руске православне дијаспоре, него и људе из других народа. Ревносна пастирска и просветитељска делатност митрополита Антонија Блума била је за многе у Русији истински духовни оријентир у годинама званичног безбоштва” стоји у саопштењу Светог Синода Руске Православне Цркве.

Нажалост већ кроз неколико дана, 4. августа 2003. године, стигла је тужна вест о његовом упокојењу.

По оцени митрополита смоленског и калињинградског Г. Кирила, председника Одељења спољних црквених веза Московске Патријаршије “Владика Антоније је оставио светао, препознатљив и веома значајан траг у савременој историји Руске Православне Цркве”.

Блаженопочивши јерарх је био и велики пријатељ Српске Православне Цркве, као и духовни добротвор многих православних Срба који живе у Великој Британији.