Информативна служба АРХИЈЕРЕЈСКИ ХОР БОГОЈАВЉЕНСКО - АНАСТАСИЈСКЕ САБОРНЕ ЦРКВЕ Од 1989. године, када је на Костромску катедру постављен Архиепископ Александар, почиње богата историја Архијерејског хора Богојављенско-Анастасијске саборне цркве. Црквено-музичка култура од тог периода у костромској области почиње да цвета . Окупљен је велики број верника, талентованих певача, који су својим трудом и богољубљем успели да овај хор издигну у сам врх црквених хорова у Русији. Хор је обновио црквену музику и установио нове темеље опште духовности у костромској области. Од самог стварања овај хор ради уједно и на мисионарској делатности, ширењу православне вере и духовног отачаственог предања. Архијерејски хор је имао и знатне наступе на великим Међународним фестивалима духовне музике. У Немачкој су певали у три наврата и то, 1992, 1996. и 1999. године. Године 1993. су учествовали на Међународном фестивалу духовне музике у Француској. Наредне године су посетили Италију, а 1995. године су певали у Великој Британији. У Сједињеним Америчким Државама су певали у црквама Руске Православне јурисдикције у неколико градова, током 1996. године. Највеће признање Архијерејском хору је доделио Његова Светост Патријарх московски и целе Русије, Г. Алексеј II, који је на додели плакете за особита достигнућа за овај хор рекао да је један од најзначајнијих црквено-певачких колектива Руске Православне Цркве. Хор је тада певао на Архијерејској Литургији коју је служио руски Патријарх, у храму Христа Спаситеља. Све ове године великог успона Архијерејског хора епархије костромске и галичке, диригент хора је Олег Николајевич Овчиников. Овај велики културни радник је уткао себе у рад хора и дао велики допринос у културном развоју костромске области. На репертоару Архијерејског хора су дела композитора духовне музике различитих школа, а између осталигх треба поменути Архангелског, протојереја Турчанинова, Рахмањинова, Чеснокова, Бортнјанског, Ведеља, Христова, Строкина, Лавовског и Гречанинова. Без Архијерејског хора, певања приликом богослужења, посебно за Васкрс и Божић, културни живот не би ни постојао на овај начин у древној костромској области. |