Када погибе папа Стефан (в. 2. август), на његово место би постављен Сикст свети, који беше родом Атињанин, испрва философ, а потом хришћанин. У то време епископи римски гинули су један за другим тако, да постати епископом у Риму значило је што и бити осуђен на смрт. Цар Декије беше решен, да уништи хришћанство и папа Сикст убрзо би изведен на суд са два своја ђакона, Феликисимом и Агапитом. Када их поведоше у тамницу, рече Лаврентије папи: "Куда идеш, оче, без сина? Куда, архијереју, без архиђакона твога?" Папа га утеши прорекавши му, да ће и он још веће муке за Христа поднети и ускоро за њим поћи. И заиста, чим посекоше Сикста и два његова ђакона, Лаврентије би ухваћен. Претходно он беше довео у ред све своје и црквене ствари. Као ризничар и економ црквени, он пренесе све црквене драгоцености у дом неке удове, Кириакије. Том приликом он исцели Кириакију од тешке главобоље додиром руку, а слепцу Крискентиону поврати вид. Бачен у тамницу Лаврентије и тамо исцели од слепила неког дугогодишњег сужња Лукилија, и крсти га потом. Видећи то, крсти се и тамничар Иполит, који после пострада за Христа (в. 13. август). Како се Лаврентије не хте одрећи Христа, него, шта-више, саветоваше цара Декија, да се одрекне лажних богова.Због тога су га ставили на страшне муке. Неки војник Роман, који је био присутан у току мучења, поверова у Христа, и би одмах посечен. Најзад метнуше Лаврентија нага на гвоздену лесу, и подложише огањ. Пекући се на огњу свети Лаврентије захваљиваше Богу и ругаше се цару због незнабоштва. Када предаде своју чисту и јуначку душу Богу. Тело његово узе ноћу Иполит и однесе најпре у дом Кириакије, а после у једну пећину, где га чесно сахрани. Пострада свети Лаврентије са осталима 258. године.

Мирно се упокојио и преселио ка Господу.