Беше Иполит војеначалник и надзорник тамница у Риму; рођен и васпитан као незнабожац. Када свети Лаврентије архиђакон би бачен у тамницу, Иполиту бешe наређено од цара, да нарочито бди над овим сужњем. Иполит својим очима виде, како Лаврентије поврати вид слепом Лукилију, и исцели многе друге болеснике, па поверова у Христа. Када га Лаврентије крсти, Иполит имаше виђење небесно, и рече: "Видех невине душе у великој радости" (тј. на небесима). Тада узе он Лаврентија у свој дом, те му он крсти сву чељад, које беше, са старом дадиљом Конкордијом, деветнаест на броју. Када Лаврентије би убијен за Христа, Иполит ноћу узе тело мучениково, зави у плаштаницу и чесно сахрани. Но то некако дође до ушију цара Декија, и трећи дан по смрти Лаврентијевој Иполит би ухваћен и изведен пред цара, па пошто се не хте одрећи вере истините, би бијен камењем по устима. Потом цар нареди да га раздену нага и шибају. Наг пред царем рече Иполит цару: "Ниси ме разденуо него си почео да ме одеваш!" Тада га протегоше по земљи и шибаху немилосрдно, а Иполит само викаше: "Хришћанин сам!" Чувши цар да су и Иполитови домаћи сви хришћани, нареди да се сви доведу. Старица дадиља Конкордија рече: "Ми више желимо с нашим господарем чесно умрети у вери Христовој, него ли бешчасно с вама нечастивим живети". Она прва би убијена, а за њом и осталих осамнаест, све на очи Иполитове. Најзад Иполита везаше за дивљег коња и вукоше док мученик душу своју не предаде Богу.

Рођен у селу Короцка у Новгородској губернији 1724. године у простом сељачком дому. У тридесет четвртој години својој примио чин монашки и убрзо због својих подвига и велике духовне мудрости добијао све већу и већу службу, док најзад не би хиротонисан за епископа воронежског. Епископствовао је непуних пет година, па се због слабог здравља повукао и настанио у манастиру Задонском. Упокојио се мирно 1783. године у Задонску, где његове чудотворне мошти и сада почивају. Велики подвижник руске цркве, ретки пастир, молитвеник и сачинитељ прекрасних духовних дела. По својој мудрости, светости и подвигу може се сравнити са великим Оцима Цркве православне древних времена. Због многих посведочених чудеса над његовим моштима, проглашен за светитеља најпре од народа, а по том и од званичне цркве 1861. године.

Преподобна царица Ирина, у монаштву названа Ксенија. Жена цара Кало-Јована (1118-1143). Осим својих монашких подвига и многих добрих дела чувена је и због тога што је основала манастир Сведржитеља - Пантократора - у Цариграду, један од најславнијих и најлепших манастира у Цариграду. У том манастиру подвизавао се доцније свети Стеван Дечански.

Чувен као основатељ знамените обитељи близу Газе у Палестини. У овој обитељи подвизавали су се славни мужеви као: свети Варсонуфије, Јован, авва Доротеј, Доситеј и други. Свети Серид скончао земаљски живот у VI веку, и преселио се у вечну радост Господа свога.