Ових дана је, у издању "Светигоре", Издавачке установе Епархије Црногорско-приморске, објављена тротомна књига јереја Велибора Џомића "Страдање Србске Цркве од комуниста". Књиге су објављене са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, а рецензенти су Епископ Атанасије (Јевтић) и књижевник Антоније Ђурић. На преко 1300 страница, уз обиље фотографија и факсимила до сада непознатих историјских докумената, јереј Велибор Џомић је обрадио страдање 300 српских владика, свештеника, монаха, монахиња и богослова, од скоро пет стотина, које су, у току и после завршетка Другог светског рата, углавном без суђења, убили комунисти. Вредно је напоменути да многи од њих ни до дана данашњега немају ни гроба ни мрамора.

Пишући предговор за ове књиге Епископ Атанасије (Јевтић) је истакао следеће:

"Писати о злочинима комуниста значи писати Апокалипсу, то јест библијску историју страдања народа Божијег и верних људи Божијих.

Страдањем је испуњена сва Библија, а и сва историја рода људског, али није свако страдање спасоносно, него само оно које је Бога ради и на правди Бога, како каже наш православни српски народ, који је као ретко који народ страдао од комуниста. Има у Светом Писму и у историји Хришћанства много примера страдања Бога ради, Јеванђеља ради, "ради Христа и Часног Крста са три прста", како то каже наш православни Српски народ. Из Старог Завета довољно је навести (из 2. књиге Макавејске, гл. 6-7) пример мучења за веру Божију Седам браће Макавеја и њихове Мајке и свештеника Елеазара од стране безбожног паганског цара Антиоха IV Епифана (званог и Епиман, тј. манијак, по лудилу и мржњи што је имао и испољавао према Богу Истинитом и Божијим верницима, а такви су били и то исто чинили и наши комунисти).

У историји Хришћанске Цркве верне хришћане и свештенике хришћанске прогонили су и мучили многи гонитељи, а нарочито безбожни Римљани, од Нерона до Декија и Диколецијана. Наш црквени Календар препун је имена тих страдалника и све-штеномученика. После су тако исто Турци прогонили и мучили православне хришћане и нарочито свештенике.

Српска црквено-народна историја испуњена је прогонима и страдањима православних Срба и нарочито српских Патријараха, владика и свештеника. Двојицу српских Патријараха: Јована Кантула и Гаврила Рајића и на десетине српских владика, на стотине српских Свештеника и нарочито Монаха, као што је био ђакон Авакум и игуман Пајсије - Турци су мучили и убили попут некадашњих Римљана и Персијанаца. Енглески археолог Артур Еванс, описује (у својој књизи путописа по Балкану), кад је у прошлом веку пролазио кроз Босну, како је турски паша, тачније речено потурица Куленовић из Кулен-Вакуфа, на коњу улазио у Манастир Рмањ, и јахао рмањског монаха, који га је морао носити по стотину и више метара на себи, четворношке, и притом га тукао мамузама и камџијом.

Примери комунистичких бестијалних иживљавања над Левитима Божијим у нашем Светосавском народу, као што је мучење оца јеромонаха Антонија Драговића из Жиче, свештеника Гргуревића у Челебићу изнад Фоче кога су живог претестерисали, или свештеника Делића, избеглога из Лике од усташког геноцида, кога су убили црногорски партизани и бацили у јаму код места Беришина Лука код Шавника - само су неки од примера страшног мартирија (мучеништва) што су га безбожни комунисти, изроди људски и отпадници човечански, приредили и садистички извели над свештенослужитељима Христа Бога и Рода Српског...