Информативна служба Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле у недељу, 21. септембра, на дан Мале Госпоине, служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Рајиновцу. Истога дана Његова Светост ће присуствовати вечерњој служби од 17 часова у Саборној Цркви у Београду, када ће благословити 150. деце из Гораждевца, која су у посети главном граду. То је уједно и прилика се и остали београђани заједно са Патријархом и децом помоле Богу за извеснију будућност Косова и Метохије. *** РОЖДЕСТВО ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
У спомен рождества (рођења) Пресвете Дјеве Марије, Црква је установила празник, који се у нашем народу зове Мала Госпођа или Мала Госпојина. Малом Госпођом се празник назива зато што се тада слави света Дјева као новорођенче. То мајушно детенце ће после три године проведене у родитељском дому бити одведено у Јерусалимски храм, јер су се тако заветовали њени родитељи. У Јерусалимском храму је мала Госпођа, живела, и учила пуних једанаест година, а како су јој у међувремену умрли родитељи, свештеници су је предали на старање њеном даљем рођаку удовцу Јосифу, који је тада имамо осамдесет година.То малено детенце, које је милост Божја даровала родитељима, постаће мајка Спаситеља света и доживети највеће радости и највеће боли, све док и сама, после истека земаљских дана, не оде заувек у вечну светлост и славу. Али Богородица је била земаљска жена, срца препуног љубави за све људе, зато је и данас она наша заступница пред престолом Творца. Богородица је та којој се упућују најтоплије молитве, она помаже и блажи љути јад и невољу. И данас се пред њеним чудотворним иконама дешавају исцељења, и људи у невољни добијају помоћ.Од рођења до смрти, и после у вечном животу, до данас и навек, Богородица је заштитница, утешитељка и мајка која бескрајно воли и моли се за посрнули људски род. Празник Рождества Пресвете Богородице показује нам пример побожних родитеља Јоакима и Ане и подсећа нас да треба да се увек искрено молимо Богу, ако желимо Божју помоћ. |
У јеврејском градићу Назарету
живели се Јоаким и Ана. Јоаким је потицао од
славне царске лозе Давидове, а Ана кћи свештеника
Матана из архијерејске лозе Левијеве. Ови
племенити људи до дубоке старости нису имали
деце. Зато су им се многи подсмевали, јер је у то
бреме бездетност означавана као највећа срамота.
Јоаким и Ана су били веома побожни и стално су се
молили Богу да их обдари чедом. Једном је у храму
Јоаким доживео велико понижење, кад га је исмејао
свештеник због тога што нема деце, па је он отишао
на једно брдо и тамо у самоћи горко плакао, молећи
се. Тад му се јавио анђео Господњи који му је
рекао да ће добити чедо, упркос њихових
поодмаклих година јер је Богу све могуће. Јоаким
је пресрећан отишао кући и поделио радост са
Аном, коју је анђео такође обавестио да ће добити
дуго жељено и од Бога измољено чедо. И заиста,
испуниле су се речи Господње, па Ана роди
девојчицу којој наденуше име Марија. Ово дете је
већ по свом рођењу показивало онога којега ће
родити, јер је у њој било сједињено и царско и
архијерејско наслеђе. Тако Бог обрадовао Јоакима
и Ану не само родитељством, него и: “Не само
радошћу временом него и вечном. Даде им Бог само
једну ћерку, која им доцније роди само једног
унука, - али каву ћерку и каквог унука! Благодатна
Марија, благословена међу женама, храм Духа
Светога, олтар Бога живога, трапеза хлеба
небеснога, живот светиње Божје, дрво најслађега
плода, слава рода људског, похвала рода женског,
источник девства и чистоте - то беше Богом
дарована ћерка Јоакима и Ане” (свети владика
Николај охридски и жички).