Srpske Pravoslavne Crkve 19. septembar 2003. godine PRAZNIK RODJENJA PRESVETE BOGORODICE Njegova Svetost Patrijarh Srpski G. Pavle u nedelju, 21. septembra, na dan Male Gospoine, sluzice Svetu Arhijerejsku Liturgiju u manastiru Rodjenja Presvete Bogorodice u Rajinovcu. Istoga dana Njegova Svetost ce prisustvovati vecernjoj sluzbi od 17 casova u Sabornoj Crkvi u Beogradu, kada ce blagosloviti 150. dece iz Gorazdevca, koja su u poseti glavnom gradu. To je ujedno i prilika se i ostali beogradjani zajedno sa Patrijarhom i decom pomole Bogu za izvesniju buducnost Kosova i Metohije. *** ROZDESTVO PRESVETE BOGORODICE
U spomen rozdestva (rodjenja) Presvete Djeve Marije, Crkva je ustanovila praznik, koji se u nasem narodu zove Mala Gospodja ili Mala Gospojina. Malom Gospodjom se praznik naziva zato sto se tada slavi sveta Djeva kao novorodjence. To majusno detence ce posle tri godine provedene u roditeljskom domu biti odvedeno u Jerusalimski hram, jer su se tako zavetovali njeni roditelji. U Jerusalimskom hramu je mala Gospodja, zivela, i ucila punih jedanaest godina, a kako su joj u medjuvremenu umrli roditelji, svestenici su je predali na staranje njenom daljem rodjaku udovcu Josifu, koji je tada imamo osamdeset godina.To maleno detence, koje je milost Bozja darovala roditeljima, postace majka Spasitelja sveta i doziveti najvece radosti i najvece boli, sve dok i sama, posle isteka zemaljskih dana, ne ode zauvek u vecnu svetlost i slavu. Ali Bogorodica je bila zemaljska zena, srca prepunog ljubavi za sve ljude, zato je i danas ona nasa zastupnica pred prestolom Tvorca. Bogorodica je ta kojoj se upucuju najtoplije molitve, ona pomaze i blazi ljuti jad i nevolju. I danas se pred njenim cudotvornim ikonama desavaju isceljenja, i ljudi u nevoljni dobijaju pomoc.Od rodjenja do smrti, i posle u vecnom zivotu, do danas i navek, Bogorodica je zastitnica, utesiteljka i majka koja beskrajno voli i moli se za posrnuli ljudski rod. Praznik Rozdestva Presvete Bogorodice pokazuje nam primer poboznih roditelja Joakima i Ane i podseca nas da treba da se uvek iskreno molimo Bogu, ako zelimo Bozju pomoc. |
U jevrejskom
gradicu Nazaretu ziveli se Joakim i Ana. Joakim je poticao od slavne carske loze Davidove,
a Ana kci svestenika Matana iz arhijerejske loze Levijeve. Ovi plemeniti ljudi do duboke
starosti nisu imali dece. Zato su im se mnogi podsmevali, jer je u to breme bezdetnost
oznacavana kao najveca sramota. Joakim i Ana su bili veoma pobozni i stalno su se molili
Bogu da ih obdari cedom. Jednom je u hramu Joakim doziveo veliko ponizenje, kad ga je
ismejao svestenik zbog toga sto nema dece, pa je on otisao na jedno brdo i tamo u samoci
gorko plakao, moleci se. Tad mu se javio andjeo Gospodnji koji mu je rekao da ce dobiti
cedo, uprkos njihovih poodmaklih godina jer je Bogu sve moguce. Joakim je presrecan otisao
kuci i podelio radost sa Anom, koju je andjeo takodje obavestio da ce dobiti dugo zeljeno
i od Boga izmoljeno cedo. I zaista, ispunile su se reci Gospodnje, pa Ana rodi devojcicu
kojoj nadenuse ime Marija. Ovo dete je vec po svom rodjenju pokazivalo onoga kojega ce
roditi, jer je u njoj bilo sjedinjeno i carsko i arhijerejsko nasledje. Tako Bog obradovao
Joakima i Anu ne samo roditeljstvom, nego i: “Ne samo radoscu vremenom nego i vecnom.
Dade im Bog samo jednu cerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, - ali kavu cerku i
kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena medju zenama, hram Duha Svetoga, oltar Boga
zivoga, trapeza hleba nebesnoga, zivot svetinje Bozje, drvo najsladjega ploda, slava roda
ljudskog, pohvala roda zenskog, istocnik devstva i cistote - to bese Bogom darovana cerka
Joakima i Ane” (sveti vladika Nikolaj ohridski i zicki).