Информативна служба
Српске Православне Цркве
20. септембар 2003. године

11. МЕЂУНАРОДНИ ДУХОВНИ СУСРЕТ ХРИШЋАНСКИХ ПАСТОРА, ТЕОЛОГА, МОНАХА, МОНАХИЊА И АНГАЖОВАНИХ ВЕРНИКА - ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА, У МАНАСТИРУ БОЗЕ У ИТАЛИЈИ

Од 14. до 20. септембра у манастиру Бозе у Северној Италији, на јужним падинама Алпа, одржава се 11. Међународни духовни сусрет хришћанских пастора, теолога, монаха, монахиња и ангажованих верника-интелектуалаца, у првом реду римокатолика и православаца.

Прва три радна дана сусрета била су посвећена изучавању и представљању духовног наслеђа светих отаца, подвижника из пустиње у околини Газе у Палестини, из шестог века, Варсонуфија, Јована и аве Доротеја, са нарочитим освртом на актуелност и примену њихових духовних завештања данас.

Свети Варсонуфије, Јован и ава ДоротејНа самом почетку рада, 14. септембра, после приступног предавања манастирског приора (игумана) Енца Бјанкија, прочитане су поруке и поздрави Његове Светости Патријарха васељенског Вартоломеја и Његове Узоритости Кардинала Валтера Каспера, председника Понтификалног савета за неговање хришћанског јединства. Свакога радног дана јутарња заседања су почињала читањем нових порука и поздрава патријараха и поглавара православних Цркава, као на пример, Његовог Блаженства Патријарха антиохијског Игњатија, Његове Светости Патријарха српског Павла, Његовог Блаженства Архиепископа атинског Христодула и других. Скоро све православне Цркве су имале званичне представнике, а учествовали су и многи угледници из православног света, лично позвани од стране Управе манастира Бозе. Изасланик Његове Светости Патријарха српског Павла је био монах Давид (Перовић), професор Богословског факултета у Београду, а Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, архимандрит Андреј Ћилерџић и братство манастира Ковиља, узели су учешћа на директан позив братства манастира Бозе.

У првом делу рада запажено је учешће великог броја монаха са Истока, из Александрије и Антиохијске патријаршије, а највише из Јеладске Цркве. Међу предавачима, поред низа најистакнутијих данашњих римокатоличких истраживача духовне заоставштине поменутих великих учитеља подвига и духовног живота, били су и веома угледни православни теолози, као Епископ диоклијски др Калист Вер, професор Оксфордског универзитета, професор др Константин Скутерис, декан Богословског факултета Атинског универзитета, др Јован Хрисавгис, професор Духовне академије Часног Крста у Бостону, САД, даровити грчки теолози млађег нараштаја др Христос Мадзерис из Солуна и Ставрос Јагазоглу из Атине и други су у рефератима и дискусијама показали невероватну актуелност и дубину спасоносне поруке древних пустињских отаца, препуне богољубља и човекољубља, а спасоносно лековите против сваке крајности, занесењаштва и егоизма маскираног тобожњом ревношћу и доследношћу на путу спасења. Замке неоплатонизма, оригенизма и манихејства на духовном путу хришћана нису, од оних давних времена нестале, него су се само пресвукле у нове форме и нове формулације, али благодатно и молитвено присуство светих, међу њима и тројице поменутих отаца из Газе, њихови мудри и богонадахнути списи и данас су лек против сваке духовне болести и спасоносна подука за сваког истинског богоискатеља.

Други део сусрета посвећен је новој историји Руске Православне Цркве, и то знаменитом великом помесном Сабору Руске Православне Цркве из 1917/18. године.

О њему ћемо известити после његовог завршетка.

У оквиру своје посете Италији Епископ бачки др Иринеј, у пратњи архимандрита Андреја (Ћилерџића), имао је и неформалне али веома садржајне и конструктивне разговоре у Риму са кардиналом Валтером Каспером, председником Понтификалног савета за неговање хришћанског јединства и са кардиналом Анђелом Соданом, државним секретаром Ватикана у вези са општим кретањима у савременом хришћанском свету, дијалогом хришћана са светом, као и перспективама односа дијалога и даље сарадње између Римокатоличке и Православне Цркве. Током боравка у Италији, Епископ др Иринеј се срео и са др Дарком Танасковићем, амбасадором Државне заједнице Србија и Црна Гора у Ватикану.