Информативна служба
Српске Православне Цркве
10. октобар 2003. године

СИМПОСИОН ОНТОЛОГИЈА И ЕТИКА У ПОЖАРЕВЦУ

У организацији Епархије браничевске и Његовог Преосвештенства Епископа браничевског Г. Игњатија у четвртак, 9. октобра 2003. је почео симпосион на тему Онтологија и етика.

Симпосион је почео јутарњом службом у пожаревачкој Саборној цркви, а у 9 часова је Епископ Игњатије свечано отворио симпосион и захвалио се свим присутним гостима и учесницима, међу којима су били кипарски и волошки Митрополити, затим Епископи: бачки Г. Иринеј, тимочки Г. Јустин, шумадијски Г. Јован, Митрополит велешко-повардарски и егзарх српског Патријарха за епархије у БЈРМ Г. Јован, . На отварању симпосиона је наступио мешовити хор Саборне цркве у Пожаревцу. Прву сесију је водио Митрополит Г. Јован.

Прво предавање је одржао Епископ браничевски Г. Игнатије на тему Онтологија у светлу православне Христологије. Његово Преосвештенство Г. Игњатије је говорио о онтологији личности, објашњавајући да је личност носилац постојања, а не суштина. Бог Син се пројављује у односу на Оца, јер је Отац Узрок постојања у Светој Тројици. Отац рађа Сина и исходи Светог Духа. Епископ Игњатије је нагласио да је крштење сједињење новокрштеног са Богом Сином, и да тада се новокрштени одриче своје воље и поистовећује са Христом, а то је антрополошки максимализам, јер се на тај начин човек не унижава, већ обожује.

Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије, је на себи својствен начин, говорио на тему Онтологија библијске етике. На првом месту, Епископ Атанасије је запазио да је основна потка Светог писма вера у живог Бога, Свету Тројицу. Бог се јавља у историји и меша се у живот човека, а човек своје понашање мора да усмери ка етосу Бога. Библијска онтологија је хришћанска онтологија и даје предност бићу над теоријама и науком. Светост Господња је мера наше светости, а та светост се даје на Светој Литургији, у Причешћу.

После предавања двојице Владика следила је дискусија у којој су обојица Епископа упоредо одговарала на инспиративна питања присутних.

Затим је уследила пауза и ручак, а после вечерњег богослужења симпосион је настављен предавањем проф. др Богољуба Шијаковића, на тему Онтологија у делима Левинаса. Професор је нагласио да етику и онтологију треба схватити као категорије начина постојања, а не као две философске дисциплине. Етика се данас схвата на више начина, између осталог као примењиву философију или као дисциплину која одређује прописе. Професор Шијаковић је тумачио Левинасове ставове према етици и онтологији. Левинас каже да је могуће да, ако је права, етика надвлада онтологију. Етика тада преузима улогу прве философије. Етика се схвата као онтологија нашег постојања у заједници која нас окружује.

После предавања проф. др. Богољуба Шијаковића уследила је дискусија о проблемима етике и онтологије у Левинасовој философији, али са освртом на хришћанске вредности.

У петак, 10. октобра 2003. године, после јутарње службе у Саборној пожаревачкој Цркви, други дан симпосиона је отворио својим свеобухватним предавањем Његово Високопреосвештенство Мирополит прегамски Г. Јован Зизиулас. Митрополит Јован је између осталог истакао да етичко тумачење Светог писма и Светих отаца Цркве може довести Православну веру до великих опасности. Дакле, тумачење треба поставити на основе хришћанске онтологије, која је у хришћанској Цркви изнад етике. Највећи непријатељ човека је смрт, а смрт није етичке природе, већ онтолошке. Човек својим етичким животом, тј. врлинама не може да се одбрани од смрти. У свом предавању Митрополит Јован Зизиулас је обухватио све догмате Цркве. Осврнуо се на христологију, пневматологију, антропологију и еклисиологију. Предавање и дискусија су трајале преко два сата, али су присутни уживали у Митрополитовим речима и разговору. Преводилац је била Јелена Касапис. Затим је уследила пауза и ручак.

У поподневној сесији је говорио отац Стаматис Склирис.