OBRACANJE GOSPODINA COVICA
EVROPSKIM ZVANICNICIMA U BECU

Postovani gospodine predsedavajuci,
Vase ekselencije,
Dame i gospodo,

Mozemo li smatrati da je dijalog Beograda i Pristine poceo ako nisu postovane garancije date na samitu u Solunu?

Mozemo li sebe zavaravati tvrdnjom da razgovaramo, da smo poceli da razgovaramo, ako je na jednoj strani, pristinskoj, sve ucinjeno da dijalog propadne?

Najzad, ako bi i bilo dijaloga moralo bi svima biti jasno da ne razgovaraju predstavnici dve drzave nego predstavnici Republike Srbije sa predstavnicima jednog njenog dela. Nasi potencijalni sagovornici nam, medjutim, stalno salju namrgodjene poruke i govore da ce s nama razgovarati kao susedi. Cemu onda sluze odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, cemu sluzi Rezolucija 1244? Cemu sluzi Zajednicki dokument, to jest sporazum o saradnji srpsko - crnogorske drzave i UNMIK-a potpisan 5. novembra 2001. godine?

Umesto da iskoriste ovaj becki sastanak za dijalog o gorucim zivotnim prolemima, pristinski zvanicnici su nastavili da Kosovo i Metohiju opremaju drzavnim atributima.

Ove uvodne napomene bi svakako bile nepotrebne da nas sastanak, nizom nezrelih odluka pristinskih vlasti, nije izgubio ocekivani znacaj.

Predstavnici kosovsko - metohijskih Albanaca su ucenjivali medjunarodne posrednike, trazili mnogo i trazili nemoguce da bi pristali da dodju u Bec. Nama je javljeno da traze za svoju Vladu jos dva resora, ministarstvo inostranih poslova i ministarstvo energetike. Pitam: Kako neko moze traziti ono sto mu ne pripada? Pitam: Zasto je odstranjen predstavnik Srba iz pristinske delegacije, zasto je odstranjena i gospodja koja predstavlja tursku zajednicu, zasto je izvedeno to etnicko ciscenje? I kako gospoda koja danas vladaju Kosmetom misle da stvore multietnicko drustvo na Kosovu i Metohiji ako nisu u stanju, ako ne mogu, ako ne zele da se na javnom mestu nadju u multietnickom sastavu.

Sto se nas tice, nas iz Beograda, sve smo ucinili da dodje do susreta i dijaloga. Nista nismo trazili osim da Srbin predstavlja Srbe i u ime Srba govori, da jedan drugi nealbanac predstavlja ostale manjinske narode na Kosovu i Metohiji. Da li je to mnogo? Da li je to nerazumno?

Gospodo, odavno se Srbija i zajednicka drzava Srbije i Crne Gore zalazu za direktne razgovore sa predstavnicima kosovsko - metohijskih vlasti. Pre vise od dve godine, u junu 2001, govoreci u Generalstabu Vojske Jugoslavije o objektivnim mogucnostima tadasnje Savezne Republike Jugoslavije da participira u resavanju kosovsko - metohijskih problema, rekao sam da vidim tri faze, ili tri perioda, u buducem regulisanju stanja i odnosa na Kosmetu:

- period diplomatskih akcija drzave Srbije;

- period direktnih razgovora predstavnika dva naroda, Srba i Albanaca;

- i period konacnog sporazumevanja u prisustvu medjunarodnih zvanicnika.

I kasnije, u raznim prilikama, na medjunarodnim konferencijama, zalagao sam se za sto brze ulazenje u drugu fazu, to jest u dijalog koji ce se voditi o moralnim, egzistencijalnim i ostalim pitanjima naroda sto zive na Kosovu i Metohiji.

Voleo bih da sada mogu reci: Druga faza je danas pocela i ja se toj cinjenici radujem.

Voleo bih da mogu postaviti pitanje: Hocemo li da diskutujemo samo o tome kako da zivot ljudi ucinimo snosljivijim ili cemo raspravljati sa stalnim obzirom na potrebu istorijskog pomirenja Srba i Albanaca.

Voleo bih da mogu predloziti da budemo hrabri i ambiciozni, da sebi zadamo vazniji i veci cilj.

Na zalost, moj pocetni optimizam je bitno umanjen, moje ambicije su splasnule, moja vera u uspeh naseg poduhvata se smanjila.

Vama, koji mnogo znate o visevekovnim etnickim sukobima na Kosovu i Metohiji, ne moram dokazivati da je u toj pokrajini kljuc balkanskog spokojstva. I ne moram vama dokazivati da se bas na Kosovu i Metohiji zacela opasna neevropska politika koja je dala ime balkanizaciji, dakle usitnjavanju.

Evropa odavno ide ka ukrupnjavanju intelektualnih, tehnoloskih, finansijskih i svih ostalih moci, dakle ka globalizaciji, a Kosmet – ako je suditi po izjavama njegovih najmilitantnijih i najglasnijih predstavnika - ide natrag u proslost, u snove o drzavi u kojoj nema mesta za inovernike i inoplemenike.

Na visenacionalnom Kosmetu su vekovima zastupane ideje destruktivnog nacionalizma i branjena tvrdnja da je kosovsko - metohijsko - pitanje, u stvari, teritorijalno pitanje. Mora li to tako da bude i danas? Umemo li da pobegnemo od te pogubne politike?

Za Srbiju i Crnu Goru je kosovsko - metohijsko pitanje, u stvari, demokratsko pitanje, to jest pitanje ljudskih prava. I povratak, i bezbednost, i sloboda kretanja i sigurnost imovine mogu se podvesti pod zastitu ljudskih prava. Upravo je to sadrzano u formuli ''standardi pre statusa'' od koje se nikako ne moze odstupiti.

Mi se zalazemo za najdoslednije moguce, u celini i do poslednjeg slova, sprovodjenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Na moguce, zapravo ocekivane zamerke da ovakav pristup predstavlja odlaganje razgovora o statusu, spremno odgovaramo da to nije tacno. Ako se Rezolucija 1244 brzo sprovede u delo, budite uvereni da su Srbija i Crna Gora, i Srbija kao njena drzava - clanica, i Koordinacioni centar na cijem sam celu, pripravni da brzo, odmah potom, razgovaraju o statusu. Moramo, medjutim, biti realni: dosadasnja zbivanja na kosmetskom terenu, konvoji za skolsku decu, napadi na povratnike, ubistva dece i starih, skrnavljenje grobalja i svetinja kao nedvosmislena poruka ekstremista, ne ulivaju, nazalost, nadu da se ta promena, u koju inace verujemo i koju ocekujemo, moze preko noci ostvariti.

U medjuvremenu, trebalo je da razgovaramo o svakodnevici, o tehnickim pitanjima, o obnovi prekinutih ekonomskih spona, kako bi nam svima bilo lakse i kako bi se na Kosovu i u neposrednom njegovom okruzenju zivelo pristojnije. Elektricna energija i saobracajna infrastruktura nemaju mnogo veze s tim kakve emocije preovladjuju medju Srbima i Albancima. I jedni i drugi imaju mnostvo problema zato sto ni struje ni pristojnih puteva, ni drumskih ni zeleznickih, nema dovoljno. Ne samo da je potrebno popraviti sistem elektrosnabdevanja i putnu mrezu, nego bi to popravljanje omogucilo i otvaranje novih radnih mesta i bolju, recimo, zdravstvenu zastitu, o vecoj bezbednosti da i ne govorimo.

Druge dve teme o kojima je trebalo da razgovaramo, povratak i rasvetljavanje sudbine nestalih lica, ticu se ljudskog dostojanstva. Anahrone su, spadaju u prosli, ne u ovaj vek, vek u kome bi morala da preovladava prosvecena demokratija i apsolutno postovanje celokupnog korpusa ljudskih prava. I tu bismo morali sto pre prionuti na posao, maksimalno se trudeci da se oslobodimo nagomilanih predrasuda i stereotipnog nacina misljenja. Ne moze, uostalom, biti diskusije o tome ima li neko raseljeno lice, svejedno da li srpsko, albansko, tursko, romsko ili koje drugo, pravo da se vrati u svoj dom i tu ostane i opstane. Oni koji se vracaju morali bi znati kada i gde se vracaju, kako se vracaju. I morali bi dobiti cvrste garancije da ce njihov povratak biti bezbedan. Dalje, svaka unesrecena porodica, albanska, srpska, romska, turska, bosnjacka morala bi imati pravo da sazna sta se dogodilo sa njenim nestalima i da ih, posle svih ovih godina, bar ozali u miru.

Mi smo, dakle, gospodo, imali obavezu da predjemo iz perioda stvaranja i nagomilavanja problema u period resavanja problema.

Sta je za to potrebno?

Rekao bih: mnogo vise od dobre volje, a videli smo da na jednoj strani nema ni dobre volje. Pre nego sto su pocele stizati vesti iz Pristine o kvarenju naseg susreta govorio sam kako bi veoma rdjavo bilo ako bismo na kraju zakljucili kako nismo u stanju da se dogovorimo. Evropskim zvanicnicima, mislio sam, bio bi to nepomerljiv dokaz da smo nezreli za evropske integracije, da nas ulazak u Evropsku uniju treba odloziti do nekih boljih vremena.

Zao mi je sto sada znam da me niko ne moze osloboditi ovih strahova.

Hteo sam da uveravam svoje sagovornike da ce nam uspesan dijalog omoguciti da krenemo dalje u posao, da se, u skladu sa preporukama Saveta Evrope, OEBS-a, Pakta stabilnosti i drugih multilateralnih tela, a pre svega pod okriljem i uz pomoc UNMIK-a, okrenemo osnovnim zadacima, kljucnim za napredak Kosova i Metohije i celog regiona: demokratizaciji, decentralizaciji i dekriminalizaciji.

Sada, posle svega sto se desilo u Pristini, mogu da dodam: Izostavljanje predstavnika kosovsko - metohijskih Srba iz pristinske delegacije razumeo sam kao neprihvatanje multietnickog Kosova i Metohije, kao dokaz nepristajanja da srpski ministar predstavlja Srbe, kao nameru da se Srbi lise osnovnog prava da diskutuju o svojim pravima.

Ako medjunarodna zajednica zaista zeli multietnicko Kosovo i Metohiju, ona mora da obezbedi multietnicke razgovore o stvaranju takvog drustva.

Gospodo, sve sam ovo rekao zato sto u Bec nismo dosli da se slikamo i fraziramo, nego da razgovaramo i da se dogovorimo.