Информативна служба
Српске Православне Цркве
20. новембар 2003. године

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ, ОД 18. ДО 20. НОВЕМБРА 2003. ГОДИНЕ

Редовно јесење заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одржано је под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, у Патријаршијском двору у Београду, у времену од 18. до 20. новембра 2003. године..

Свети Архијерејски Сабор је посветио пажњу већем броју тема важних за остваривање унутарње и спољашње мисије Цркве. У складу са својим одлукама донетим на редовном заседању у мају 2003. године Сабор је, између осталог, прогласио ништавним сваки акт расколничке јерархије у Републици Македонији који се односе на Његово Високопреосвештенство Митрополита велеског и повардарског Г. Јована, патријарашког егзарха аутономне Охридске Архиепископије, признатог за канонског Епископа не само од стране наше помесне Цркве него и од свих Православних Цркава у свету, доневши по том питању и друге релевантне одлуке, у духу поретка васељенског Православља.

Сабор је, такође, посебну пажњу посветио унапређењу црквене просвете и побољшању планова и програма црквених школа за средње и високо образовање, као и услова за рад ових важних установа. При томе Сабор очекује да у најскорије време буде поништена од стране одговарајућег државног органа противзаконита и противуставна одлука владе Србије из 1952. године о искључењу Богословског факултета из састава Београдског универзитета. Повратком Богословског факултета у састав Универзитета биће коначно исправљена историјска неправда према овој високошколској установи, која је један од његових оснивача. Сабор се одговорно позабавио и питањем верске наставе у основним и средњим школама, као и проблемима са којима се она сусреће.

Архијерејски Сабор је и овог пута нарочиту бригу поклонио питању повратка избеглих и прогнаних са Косова и Метохије, као и из других крајева некадашње заједничке државе, на њихова огњишта. Стога, по ко зна који пут, апелује на све одговорне у земљи и свету да се заштите елементарна људска права Срба и припадника других етничких заједница у јужној покрајини Србије, да се њима и свима прогнанима омогући повратак и живот достојан човека, у правди и слободи.

Анализирајући духовну и моралну кризу нашег времена и њене узроке како код нас тако и у свету уопште, Сабор се позабавио и духовно штетним појавама у нашој средини, попут групица лажних зилота, црногорске племенско-партијске секте и других идеолошко-секташких појава преко којих људи, било заблудели било пак оптерећени идеолошким и партијским предрасудама и интересима, користећи ово време свеукупног превирања у друштву, покушавају да угрозе јединство Цркве, њен вековни поредак и остваривање њене спасоносне мисије. Са тог разлога, Свети Архијерејски Сабор, сведочећи своју верност светим Оцима и Једној, Светој, Саборној и Апостолској Христовој Цркви и њеном Предању, позива верни народ Божји да неодступно иде путем истине и љубави, а да се чува лажних учитеља и свих оних који, по речима Еванђеља, имају "образину побожности, а унутра су вуци грабљиви", који угрожавају и своје спасење и спасење других, саблажњавају и заводе лаковерне и неутврђене у вери и еванђелској побожности.

На крају, Сабор је расправљао и донео одлуке о начинима унапређења материјалних предуслова за нормалан рад Цркве и њених установа, као и за што успешније остваривање њене преображајне и човекољубиве мисије у нашем народу и савременом свету.

У склопу обележавања двестогодишњице Карађорђевог устанка, поред осталих пригодних манифестација које тим поводом Црква припрема, Сабор доноси одлуку да главна свечаност посвећена овом знаменитом и судбоносном догађају у новијој историји српског народа и наше Цркве, буде одржана у новом храму Светог Саве на Врачару 10. маја 2004. године, за празник спаљивања моштију Светога Саве, чиме ће почети и редовно мајско заседање Светог Архијерејског Сабора 2004. године.