Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. новембар 2003. године

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОДРЖАО ПАРАСТОС ПЕТРОВИЋИМА У БЕЧУ

Ово је прича о патриотизму српске дијаспоре, о "демократији" црногорских власти и о скрнављењу успомене на мртве зарад дневнополитичких игара. Ова прича говори о вишедеценијском забораву ради политике, али и о буђењу сећања, опет у циљу убирања политичких поена.

Међу пар стотина надгробних споменика на Српској парцели бечког Централног гробља, сасвим с краја, са два оронула спомен - обележја су снегови и кише годинама спирали ћирилична слова. На Дан мртвих, 1. новембра, на запуштену хумку неко је увек положио који цвет, али је мало било оних који су знали да је то вечна кућа принчева Данила и Мирка Петровића, синова првог и последњег црногорског краља Николе и краљице Милене. Познат по везама које је остварио са европским дворовима удајама својих седам кћери (Ксенија и Вјера се нису удавале), црногорски владар и његови потомци су умирали и сахрањивани далеко од Цетиња. Поред тога што подсећају на један историјски период, хумке на бечком гробљу су донедавно говориле о немару, забораву, површности и недоследности црногорских властодржаца, који се традиције сете само кад треба да направе представу за јавност.

Актуелни процес затирања српске прошлости због "свијетле" будућности, који се спроводи у Београду и Подгорици, на сву срећу није дотакао Србе у расејању. Они настоје да сачувају везу са матицом и српским коренима и у овим злим временима, па је то био један од разлога што је неколико пословних људи, заједно са Заједницом српских клубова из Беча, покренуло акцију обнављања споменика црногорским принчевима. Уз благослов Епископа средњоевропског Господина Константина, упућен је позив Митрополиту црногорско - приморском Господину Амфилохију, наследнику духовних и световних владара црногорских, да на Задушнице одржи парастос књажевим синовима у Бечу.

Колико црногорска обавештајна служба напорно ради, а власт у Црној Гори поштује људска права, показао је покушај слања позивног писма факсом из Беча у Митрополију СПЦ на Цетињу. Наиме, и поред тога што је извјештај показивао да је факс уредно послат, на Цетиње није стизао, што је изазивало чуђење. Кад су се подаци из писма већ следећег дана нашли у дневним новинама, у склопу саопштења тзв. “Црногорске православне цркве”, било је јасно да је демократска власт у Црној Гори веома заинтересована за кореспонденцију Митрополије. Називајући Србе из Беча "дијелом опаке великосрпске машинерије која је у последњих 150 година највише зла нанијела Црној Гори", следбеници Мираша Дедеића су покушали да једну надасве хуману акцију представе као политичку провокацију. Наравно, такозвана "ЦПЦ" се само зарад дневнополитичких поена, 64 године након смрти престолонаследника Данила сетила да део црногорске владарске породице почива у Бечу. Саопштење расколника је јасно показало да су они оруђе у рукама клике на власти, која Стаљинистичким методама, показујући своју идеолошку припадност, прислушкује телефонске разговоре и пресреће факсове, истовремено се заклињући у демократију и стремљења ка европској породици. Недостају још само наивци који би у то вјеровали.

Један од портпарола власти у Подгорици, такозвана “Црногорска православна црква”, у свом саопштењу за јавност, између осталог, је написала:

"Оцјењујемо да позивом Амфилохија српска емиграција из Беча заобилази, спрјечава, а тиме и негира црногорску власт и државу да званично учествује у том пројекту. Једина црква којој припада част и право да се брине о светињама црногорског наслеђа је “ЦПЦ".

Било би неправедно да се не помене да је један високи државни функционер у приватном разговору пре неколико месеци потписнику ових редова сугерисао да иницијативу о обнови споменика проследи у писменој форми државном врху, а они ће томе, обећавано је, дати потребни публицитет у јавности. Наравно, мотиви су били јасни, а самим тим и неприхватљиви, јер дијаспора се не бави политиком, нарочито не на начин како би то одговарало званичницима.

Прича се, наравно, ту не завршава. Неколико дана након поменутог догађаја, у Беч је са делегацијом и свитом новинара допутовао председник црногорског парламента, Ранко Кривокапић. Била је то званична посета, али је искоришћена и за одлазак на Српску парцелу бечког гробља, где су парламентарци положили венац на гроб двојице принчева. Занимљиво је да су делегације из Подгорице често долазиле у Беч, али се никад нико није сетио да део црногорске историје и династије Петровић заборављен лежи под запуштеном хумком. Како је то био први долазак неког црногорског политичара у амбасаду СЦГ у Аустрији после дугог низа година, саветник амбасадора за дијаспору је желио да покаже максимум кооперативности, па је позвао једног од организатора обнове споменика и замолио га да му објасни гдје се гробови налазе. Пред камерама је том приликом господин Кривокапић театрално изјавио да ће посмртни остаци Данила и Мирка Петровића, у организацији црногорске власти, бити пребачени у Црну Гору. Неколико дана је то била тема која је попуњавала програмске празнине у режимским медијима.

И поред напада из Подгорице, Срби из Беча су прикупили новац, реновирали споменике и оплеменили цвијећем принчевски гроб. Захваљујући њиховој бризи, намерници ће моћи убудуће да прочитају податке о покојницима. Митрополит Амфилохије је прихватио позив, па је на Задушнице 1-ог новембра, пред великим бројем грађана, како Срба, тако и Аустријанаца одржао парастос Данилу и Мирку Петровићу, као и њиховом брату, принцу Петру, сахрањеном у Мерану у Италији. Том приликом је Митрополит рекао:

"Као наследник Митрополита црногорских, па и оних из светородне лозе Петровића, а посебно Митрополита Црне Горе и Брда, Митрофана Бана, егзарха свештенога трона пећкога, који је крстио престолонаследника Данила, Мирка и Петра, осјећам своју дужност да заблагодарим Заједници српских клубова у Бечу који су се сјетили, Богом надахнути, да обнове крсна знамења ових изданака светородне лозе Петровића, да позлате натписе на њиховим гробним плочама и да нас подстакну да се сјетимо данас њих тројице, а преко њих и цијеле те велике и дивне светородне лозе која је оставила тако великог и дубоког трага у нашем памћењу и историји."

Митрополит Амфилохије је Србима у Бечу у суботу одржао предавање на тему "Свети Петар Цетињски и Вожд Карађорђе", чиме је званично отпочело обиљежавање 200- те годишњице Првог српског устанка. У Линцу је Митрополит црногорско-приморски одржао литургију и проповед у храму Свети Василије Чудотворац. Увече је у српском клубу "Видовдан" пред великим бројем грађана отворио циклус духовних вечери "Дани Светог Василија Острошког у западноевропској епархији", са благословом Епископа Константина, који је такође присуствовао Митрополитовом предавању и представљању књиге "Тајна Острошког Чудотворца".

У току тродневног боравка у Аустрији, Митрополит Амфилохије је одржао предавање и на семинару вероучитеља у Бечу, а сваки слободни тренутак је посветио појединцима који су жељели да се сретну са њим, да попричају и да дају подршку његовим напорима да створи услове за опстанак Српске Православне Цркве у Црној Гори. У циљу јачања веза са извором, бечки Срби, међу којима је велики број успешних пословних људи и јавних радника, изразили су жељу да се убудуће у овом делу Европе чешће организују програми духовног и културног карактера, уз учешће Митрополије црногорско-приморске. На крају треба напоменути да, уколико црногорски државни врх одлучи да организује пребацивање костију принчева Данила и Мирка Петровића из Беча на Цетиње, мораће да се потруди и да сазна гдје су земни остаци престолонаследника. То ће им бити олакшано јер неће морати да лутају по гробљу и да траже спомен обележја, јер су бечки Срби освијетлили образ и онима који се прошлости и традиције сећају само кад им то може донети који политички поен.