Информативна служба
Српске Православне Цркве
7. новембар 2003. године

ИЗНЕНАЂЕЊЕ СА СКУПШТИНСКЕ ГОВОРНИЦЕ

Мада Свето Писмо учи да “нема ништа ново под сунцем” (Пр 1,9) а захваљујући свему што смо доживели претходних година тешко да може ишта да нас изненади, оно што је један републички посланик изговорио 5. новембра са скупштинске говорнице превазилази чак и жестоку координирану кампању коју, за нечији рачун, поједине дневне новине воде против Српске православне цркве.

Наиме, писмо Његове Светости Патријарха српског Г. Павла упућено Скупштинском одбору за просвету, заједно са сличним писмима Римокатоличке цркве, Исламске верске заједнице и заједнички допис свих историјских цркава и верских заједница у Србији, која је, иначе, прочитао проф. др Војислав Миловановић, министар вера један “угледни” посланик је назвао “љубавним писмима”.

Можда је, додуше и у праву, јер писма Патријарха никад нису била писма мржње. Али да би искључили тврдњу да Патријарх српски својим писмом, тобож, одузима време посланицима да говоре о неповерењу постојећој српској Влади, доносимо његов интегрални текст:

НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
– Одбор за просвету

Б е о г р а д

Част Нам је да известимо Народну скупштину да у овом судбоносном тренутку – како за српски православни народ, тако и све становнике земље Србије – осећамо потребу да у име Српске православне цркве и све њене пуноће учинимо кратак осврт на рад Министарства вера у Влади Републике Србије, од јануара 2001. године до данас.

Пре свега, не заборављамо благонаклоност првог премијера српске Владе, от рук злодјеј убијеног др Зорана Ђинђића, који је својим ауторитетом учинио да у његовој Влади постоји институција Министарства вера, на челу са професором др Војиславом Миловановићем, протонеимаром Спомен–храма Светог Саве на Врачару.

Министарство, као такво, не само да је оправдало указано му поверење, него је улагало и улаже велике напоре за успешно решење свих проблема у којима се нађе и Српска православна црква, и остале цркве у Србији, као и све традиционалне верске заједнице у њеним границама.

Сви сусрети у периоду о којем се управо говори били су примерени тренутку када и зашто се одржавају. И – разуме се – резултати нису изостали.

Међутим, сматрамо да није потребно улазити у детаље.

С поштовањем,

Председник
Светог архијерејског синода
АЕМ и Патријарх српски
+ Павле