Informativna sluzba Srpske Pravoslavne Crkve 7. novembar 2003. godine MITROPOLIT VELESKI I POVARDARSKI I EGZARH PATRIJARHA SRPSKOG ZA SVE EPARHIJE U REPUBLICI MAKEDONIJI G. JOVAN OSUDjEN NA GODINU DANA ZATVORA Zbog optuzbe da je ucinio krivicno delo "samovlasca", 31. oktobra 2003. godine u Osnovnom sudu u Bitolju, Mitropolit veleski i povardarski i egzarh Patrijarha srpskog za Ohridsku Arhiepiskopiju, proglasen je od strane sudije Miska Stojkovskog krivim i osudjen na godinu dana zatvora, uslovno, sa klauzulom da ce biti poslat u zatvor ukoliko u roku od dve godine ucini isto ili slicno “delo”. Inace, javni tuzilac je Mitropolita Jovana, jedinog kanonskog pravoslavnog episkopa u BJR Makedoniji, optuzio za "samovlasce" zato sto je usao u Saborni hram u Bitolju da krsti unuku svoje sestre. Mitropolit Jovan je, u svojoj zavrsnoj reci naglasio da su ovim procesom sudski organi prekrsili Ustav Republike Makedonije po kome je Crkva odvojena od drzave, sto znaci da ni izvrsna vlast (policija), ni sudska nemaju pravo da arbitriraju u sporu koji se tice Crkve. Ovo posebno potkrepljuje cl. 14. Zakona o verskim zajednicama i religioznim grupama, koji glasi: „Odluke organa verskih zajednica nemaju dejstvo izvan njih i isprave organa verskih zajednica nemaju svojstvo javnih isprava”. Izricanjem presude Mitropolitu Jovanu kaznjeni su i svi vernici kanonske Ohridske Arhiepiskopije i unapred su im uskracena verska i gradjanska prava koja se odnose na slobodu veroispovesti i vrsenja verskih obreda. Ovakva praksa ne postoji ni u jednoj demokratskoj drzavi na svetu. Tokom sudjenja Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan je bio izlozen grubim uvredama. Poslednjeg dana sudija cak nije dozvolio da zavrsna Mitropolitova rec, koji je prosec kvalifikovao kao "politicki", udje u zapisnik, nego je njegovo izlaganje netacno prepricano. Ovo su u svoj izvestaj uneli i predstavnici OEBS-a. Dakle, od pocetka do kraja sam proces je nekorektno vodjen. Sama kvalifikacija javnog tuzioca da je Visokopreosveceni Mitropolit G. Jovan ucinio krivicno delo „samovlasca” koje po Krivicnom zakonu Makedonije podrazumeva da neko: „sam sebi primenom sile prisvaja vlast koja smatra da mu pripada”, ne stoji jer to ko i kakvu vlast ili cin ima u Crkvi odnosno u verskim zajednicama po pomenutom clanu 14. Zakona o Verskim zajednicama je unutrasnja stvar Crkve ili verske zajednice i ne podleze nikakvoj verifikaciji drzavnih vlasti. Mitropolit Jovan je, i pored ocigledne nenadleznosti gradjanskog suda, istakao da ga kao Pravoslavnog Mitropolita priznaju sve Pravoslavne Crkve u svetu, kao i da titulu Mitropolita nije dao sam sebi nego da je postavljen odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve. Stavio je na uvid i pismenu prepisku koju vodi sa episkopima sestrinskih Pravoslavnih Crkava iz koje se jasno vidi da ga svi oslovljavaju titulom Mitropolita veleskog i povardarskog i Egzarha ohridskog. Tokom sudjenja pokazana je i apsurdnost tvrdnje da je Mitropolit Jovan u Sabornoj crkvi u Bitolju upotrebio silu na taj nacin sto je "mahnuo glavom". Stavise, svedoci su svedocili sasvim suprotno, a to je da je silu primenila policija koja je uhapsila Mitropolita i cetvoricu vernika koji su dosli na krstenje.Tada je policija je pretukla jednog vernika nanevsi mu telesne povrede. Sve ovo svedoci da sud nije ni bio zainteresovan za cinjenice i dokaze. Na zalost, odigrao se sudski proces identican onima iz ranijeg komunistickog perioda kada je sudija samo izricao presudu donetu jos pre zapocetog sudjenja. Ovo sudjenje je verifikovalo jedno nedavno objavljeno medjunarodno istrazivanje o delovanju pravne drzave i radu sudova po kome je Makedonija je na 90. mestu od ukupno 102 drzave, a od balkanskih na poslednjem. Mitropolitu Jovanu predstoji novo sudjenje „o remetanju javnog reda i mira”, ovoga puta prekrsajno, a ne krivicno, ali, bojimo se da je i ovoga puta presuda vec napisana, i to na osnovu njegove "krivice" sto povereni mu narod Bozji hoce da dovede u jedinstvo sa pravoslavnom Crkvom u vaseljeni. |