Информативна служба
Српске Православне Цркве
2. децембар 2003. године

ИБРАХИМ РУГОВA ОБМАЊУЈЕ СВЕТСКУ ЈАВНОСТ

У свом најновијем интерјуу за угледни италијански дневник Kориере дела сера од 27. новембра 2003. год. "Председник Косова" Ибрахим Ругова још једном је покушао да обмане светску јавност представљајући се за великог миротворца и заштитника хришћанства на Косову и Метохији.

"Балкански Ганди" како италијански дневник назива г. Ругову говори са симпатијама о хришћанству, Албанцима као народу западног опредељења, с поносом помиње албанске римокатолике који су се борили против Османлија и наговештава освећење темеља велике римокатоличке катедрале посвећене Мајци Терези коју би требало да освети сам папа Јован Павле ll. У први мах читаоци би могли да претпоставе да је реч о човеку и друштву у коме се афиримишу хришћанске вредности, толеранција и западно-европска култура.

Међутим, стварност је сасвим другачија. Г. Ибрахим Ругова и поред четири месеца која је провео на усавршавању на Сорбони и папине фотографије у свом салону има врло мало разумевања за аутентичне вредности хришћанства на простору на коме је изабран за председника. Шта више, он ниједном речу не спомиње постојање српских православних хришћанских споменика који чине више од 90 процената целокупног културно-историјског блага Косова и Метохијие. Ниједном речју не помиње више од 100 српских цркава и манастира које су албански екстремисти порушили након завршетка оружаног сукоба 1999. године што сам никада није јавно осудио. Штависе, приликом посете тадашњег америчког председника Била Клинтона у новембру 1999. године Приштини Ибрахим Ругова је у присуству Епископа Артемија и представника СПЦ јавно правдао рушење српских светиња као тобоже "политичких цркава". Ово није нова теза "балканског Гандија". Још у августу 1995 године јавно рекао "да су манастири и цркве на Косову били албански и да су их Срби окупирали уништивши притом велики број албанских цркава". Ову тезу већ папагајски понаваљају бројни косовски квази-историчари чији је циљ да постојање хришћанства на овим просторима искључиво поистовете са албанским римокатоличанством.

Господин Ругова који се сматра "великим миротворцем" директно је благословио и подржао паравојну организацију ФАРК (Оружане снаге Републике Косова) које су финансиране из фондова његовог премијера у емиграцији Бујара Букошија и којима је командовао бивши официр ЈНА Тахир Земај, кога су касније убили припадници ривалске ОВК. ФАРК је заједно са ОВК учествовао у акцијама против српске војске, полиције и цивилног становништва и једина разлика између ове две организације, као уосталом између Руговине ЛДК и Тачијеве ПДК или Харадинајеве ААК јесте у томе да сваки од њих управо жели да преузме највећи део колача од илегалне трговине и политичке моћи. Према Србима однос ових партија и паравојних јединица је био мање више исти, иако је, мора се признати, ОВК увек предњачила у злочинима и насиљу над Србима. Када су започеле прве акције ОВК против српских власти и цивилног становништва јос од 1996. године, Ругова је свесно обмањивао светску јавност да је реч о тајним акцијама "српске обавештајне службе". Касније, када му је и самом запретила опасност од ОВК успео је да са породицом пребегне у Италију уз помоћ председника Милошевића који му је "великодушно" обезбедио пребег. Одмах после доласка у Италију где је дочекан као велики мученик Ругова наставља кампању против Срба тврдећи да је малтене цело Косово претворено у пустош. Његова целокупна политичка активност је била и остала фасада наводног пацифизма иза кога се крије недостатак јасне визије модерног деморкатског друштва и поштовања основних права свих грађана без обзира на њихово етничко порекло. Ибрахим Ругова је био и остао мање више символ који су створили западни медији као пандан Слободану Милошевићу. Међутим свако пажљивији аналитичар врло лако ће закључити да Ибрахим Ругова практично постоји и делује само као фигура без стварне политичке иницијативе и моћи. Можда је читава тајна његовог политичког успеха управо у неспособности његових ривала из бивше ОВК да оперу своју ратну биографију и афирмишу себе као стварне демократске лидере.

За господина Ругову Срби и остали не-албанци представљају само аморфну масу "националних мањина" које треба да украси тобожњу мултиетничност Косова. Напади у којима страдају српска деца и старице за њега су само инциденти који "кваре имиџ Косова". Он никада није посетио ниједну православну цркву и ниједну српску енклаву за разлику од својих колега из ПДК и ААК који с обзиром на своју ОВК прошлост могу да себи приуште понеки излив поштовања и према Србима. Свакако, као разлог томе у интевјуу италијаснком дневнику он помиње безбедносне разлоге, али сасвим је добро познато да главну опасност за Ругову не представљају Срби већ управо ривалске албанске организације са чијим се лидерима обавезно сусреће само у међународном присуству и уз јако полицијско обезбеђење УНМИК специјалаца. Међутим, Тачију и Харадинају изгледа да није стало да сада уклоне Ругову јер његов имиџ који је створен у току деведесетих година представља тренутно један од јачих адута за добијање независности. Прави обрачун присталица ривалских партија настао би тек након проглашења независне државе, наравно уколико до тога икада дође.

На крају, можемо да закључимо да је овај интервју још једна од читавог низа Руговиних шарених лажа чији је циљ да по сваку цену улепша трагичну косовску реалност и прикрије постојање отворене етничке дискриминације и насиља против не-Албанаца и православних хришћанских споменика. Колико толерисање рушења цркава, скрнављења гробаља и немог посматрања прогона српског становништва има икакве везе са идеалима Мајке Терезе сваки читалац сам може да расуди.