Документ Стандарди за Косово, којИ је јуче у Приштини представио јавности шеф УНМИК-а Г. Хари Холкери, представља највећим делом редуцирану верзију радног текста с краја новембра месеца у којој готово ниједан суштински предлог Владе Србије и српских представника у косовским институцијама није уважен. Реч је о документу који представља скуп апстрактних идеја без јасно дефинисаног механизма мерљивости стандарда, који српски народ на Косову и Метохији третира као националну мањину у једној пара-државној творевини, која се већ више од четири године гради мимо Резолуције 1244. У документу се не помиње никаква институционална веза Косова и Метохије са Србијом и Црном Гором, иако Резолуција Савета безбедности 1244 као основни задатак УНМИК-а претпоставља успостављање "суштинске аутономије Косова у оквиру садашње заједнице Србија и Црна Гора". Такође, у тексту о стандардима нема ни посебних провизија о повратку "српског персонала" на границе и у близину културно-историјских споменика, а не оставља се никаква могућност надлежним институцијама Србије, да се баве заштитом српске културне баштине у својој јужној Покрајини. Посебно су недовољно дефинисани стандарди везани за повратак прогнаника и ефикасну истрагу почињених етничких злочина над српским и осталим неалбанским становништвом за време управе УНМИК-а.Имајући све ово у виду пред нама је документ који представља још један корак ка успостављању независне албанске државе - Косово -   у којој, имајући у виду досадашње понашање албанских лидера и њихових присталица, дугорочни опстанак српског народа неће бити реално могућ, поготово када се једног дана повуку мисија УН и снаге КФОР-а.
Влада Србије и српски представници у институцијама Косова и Метохије нипошто не би требало да учествују у легализацији једног оваквог документа, који де факто преправља Резолуцију 1244 и води ка коначном укидању суверенитета Србије и Црне Горе на овим просторима. Потребно је предузети хитну дипломатску акцију широких размера како би се спречила даља албанизација јужне српске Покрајине и мисија Уједињених Нација и КФОР-а на Косову и Метохији коначно вратила у оквире Резолуције 1244. Српској заједници на Косову и Метохији нису потребни некакви апстрактно дефинисани мањински стандарди, који се у потпуности не примењују ни у развијенијим европским државама, већ пре свега јасно дефинисан институционални оквир, у границама Србије, који ће омогућити дугорочан опстанак српског народа на овим просторима и ефикасну заштиту његове богате културно-историјске баштине.