Informativna sluzba
Srpske Pravoslavne Crkve
12. decembar 2003. godine

Dokument Standardi za Kosovo, kojI je juce u Pristini predstavio javnosti sef UNMIK-a G. Hari Holkeri, predstavlja najvecim delom reduciranu verziju radnog teksta s kraja novembra meseca u kojoj gotovo nijedan sustinski predlog Vlade Srbije i srpskih predstavnika u kosovskim institucijama nije uvazen. Rec je o dokumentu koji predstavlja skup apstraktnih ideja bez jasno definisanog mehanizma merljivosti standarda, koji srpski narod na Kosovu i Metohiji tretira kao nacionalnu manjinu u jednoj para-drzavnoj tvorevini, koja se vec vise od cetiri godine gradi mimo Rezolucije 1244. U dokumentu se ne pominje nikakva institucionalna veza Kosova i Metohije sa Srbijom i Crnom Gorom, iako Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 kao osnovni zadatak UNMIK-a pretpostavlja uspostavljanje "sustinske autonomije Kosova u okviru sadasnje zajednice Srbija i Crna Gora". Takodje, u tekstu o standardima nema ni posebnih provizija o povratku "srpskog personala" na granice i u blizinu kulturno-istorijskih spomenika, a ne ostavlja se nikakva mogucnost nadleznim institucijama Srbije, da se bave zastitom srpske kulturne bastine u svojoj juznoj Pokrajini. Posebno su nedovoljno definisani standardi vezani za povratak prognanika i efikasnu istragu pocinjenih etnickih zlocina nad srpskim i ostalim nealbanskim stanovnistvom za vreme uprave UNMIK-a.Imajuci sve ovo u vidu pred nama je dokument koji predstavlja jos jedan korak ka uspostavljanju nezavisne albanske drzave - Kosovo -  u kojoj, imajuci u vidu dosadasnje ponasanje albanskih lidera i njihovih pristalica, dugorocni opstanak srpskog naroda nece biti realno moguc, pogotovo kada se jednog dana povuku misija UN i snage KFOR-a.
Vlada Srbije i srpski predstavnici u institucijama Kosova i Metohije niposto ne bi trebalo da ucestvuju u legalizaciji jednog ovakvog dokumenta, koji de fakto prepravlja Rezoluciju 1244 i vodi ka konacnom ukidanju suvereniteta Srbije i Crne Gore na ovim prostorima. Potrebno je preduzeti hitnu diplomatsku akciju sirokih razmera kako bi se sprecila dalja albanizacija juzne srpske Pokrajine i misija Ujedinjenih Nacija i KFOR-a na Kosovu i Metohiji konacno vratila u okvire Rezolucije 1244. Srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji nisu potrebni nekakvi apstraktno definisani manjinski standardi, koji se u potpunosti ne primenjuju ni u razvijenijim evropskim drzavama, vec pre svega jasno definisan institucionalni okvir, u granicama Srbije, koji ce omoguciti dugorocan opstanak srpskog naroda na ovim prostorima i efikasnu zastitu njegove bogate kulturno-istorijske bastine.