Информативна служба
Српске Православне Цркве
31. децембар 2003. године

ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ Г. АМФИЛОХИЈА ПОДГОРИЧКИМ ВИЈЕСТИМА

У интервјуу за подгоричке “Вијести”, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско - проморски Г. Амфилохије одговарао је питања новинарке овог листа која су се тицала резултата пописа, односа према премијеру Милу Ђукановићу, тзв. Црногорској православној цркви и самопрокламованом Епископу Михаилу, црногорској нацији, свом схватању саборности...

Уочи пописа организовали сте скуп у манастиру Подмаине, са кога је упућен позив становништву да се изјасне као Срби. У јавности Вас оптужују да су Ваши свештеници агитовали уочи и током пописа. Шта кажете на те оптужбе? Како Ви тумачите резултате пописа и јесте ли њима задовољни?

Манастир Подмаине је био само домаћин групи интелектуалаца и историчара, забринутих за истинско поштовање људских права и за слободу изражавања националних и других осећања уочи најављеног пописа становништва у Црној Гори. Нарочито забринутих за оне у Црној Гори који се осећају Србима. Насиље које је вршено од 1945. године над свим областима људског живота, па и што се тиче националног опредељења, уродило је у Црној Гори за европске просторе нечувеним феноменом: скоро потпуним ишчезавањем једне читаве нације која је вековима била присутнија на црногорским просторима од било које друге. Да се ту догађало нешто ненормално и нездраво, показују резултати пописа у току ових последњих шездесет година, почевши од оних непосредно после Другог светског рата па до ових из 2003. године. Резултати последњег пописа само показују да је он био слободнији од свих претходних. Оптужбе свештенства Митрополије црногорско-приморске за агитовање двоструко су неистините: прво - свештенство се бавило увек и бави својом еванђелском мисијом, а друго - и кад би хтело да агитује - огромни дио средстава јавног информисања су управо њему најнедоступнија; уз то налазе се најчешће у рукама оних који мисле да службу некаквом свом богу чине ако агитују против свега онога што свештенство и Црква ради.

Да ли сада признајете црногорску нацију, с обзиром да се на попису тако изјаснило више од 40 одсто грађана Црне Горе?

Резултати последњег пописа само потврђују да су Црногорци један и исти народ. Свако ко их дели уноси крвави нож међу браћу, често пута рођену од исте мајке. Како другачије објаснити чињеницу да они који су се до јуче писали Црногорци, данас се пишу Срби и обратно? Што се саме Цркве тиче за њу, по ријечима Апостола народа Павла, “нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака, него је Христос све у свему”. Свако ко Цркву поистовјећује са било којом нацијом - враћа се идолопоклонству, тј. ономе од чега је Црква призвана да ослобађа људе и народе, чинећи их једним Човеком и једним - Божјим народом.

Некада сте садашњег премијера Мила Ђукановића водили код Патријарха, а са студентима звиждали против Милошевића. Данас размењујете тешке речи са Ђукановићем, а посећујете Милошевића у Хагу. Како објашњавате ту промену? Је ли Ђукановић изневерио Ваша очекивања?

Господин Ђукановић је ишао сам код Патријарха и с поштовањем га примао. Моје посећивање Милошевића у Хагу не значи прихватање било чега од онога што је он радио против чега сам звиждао са студентима: Радио сам само своју еванђељску дужност, по којој: “у тамници бијах и посјетисте ме”. Ових дана сам посетио и затворенике у Спужу, као што их сваке године посећујем за Благе дане. А што се тиче односа са Ђукановићем: Патријарх и Митрополит су остали онде где су и били. Треба питати господина Ђукановића, да ли његов однос према Цркви зависи од тренутачних партијских и политичких интереса и да ли је поштује само утолико уколико мисли да она може бити подређена тим интересима?!

Често Вам се пребацује директно мешање у дневну политику и отворено сврставање на једну страну. Да ли сматрате да је Ваш овакав ангажман контрапродуктиван и да одвраћа људе од Митрополије црногорско-приморске?

Сваки онај који без предрасуда и истински прати мој рад, последњих тринаест година од кад сам Митрополит црногорско - приморски, да не идем даље у прошлост, зна и схвата на коју сам страну сврстан: Онај који положи једном за свагда главу за вјеру Христову, нити спада у несврстане нити у једнострано сврстане. Једно нека знају сви они који ме блате и мрзе и који ме представљају као некакво чудовиште и “окупатора” из Мораче трона Светог Петра - да према таквима гајим у срцу једино тугу - и љубав.

Да ли бисте и под којим условима, прихватили независну Црну Гору и у њој Црногорску православну цркву?

Питање независности Црне Горе је питање њених грађана и њихове одлуке, коју је свако дужан да поштује, само уколико је слободна и неизманипулисана, од било кога. А што се тиче Цркве: Црна Гора има своју цркву Митрополију црногорско-приморску, која постоји без прекида ево већ осам векова као и друге православне епископије на тлу Црне Горе, без обзира под којим политичким и другим условима је живела држава Зета, односно Црна Гора у том времену. Са једним треба бити начисто једном за свагда: њен статус и устројство никада није зависило од улице или партија или важећих идеологија, па ни државних. Устројство Цркве зависи од саме Цркве, старе две хиљаде година и оно се регулише суштински и коначно изнутра, а не споља. Надати се да ће то једном схватити и они који су Цркву до јуче гонили и на смрт осуђивали а данас покушавају да њоме манипулишу и да је стварају по својој идеолошкој “слици и прилици”.

Можете ли кроз начело саборности да замислите себе за истим столом са поглаваром такозване ЦПЦ Михаилом? Шта би томе требало да претходи?

Са господином Мирашем Дедеићем имам чак и заједничку фотографију, негде са Дурмитора, из времена док је он још био крштена душа и док још није био повиленио, као што му се то догодило последњих пет-шест година. Са њим као Мирашем могу сести, као са сваким другим, али не као са свештеним лицем или митрополитом, јер и он сам знаде да то није, бар не за Бога и Цркву православну. Начело саборности важи за оне који припадају истој Цркви, а он је из ње, као што и сам знаде, искључен и стављен под анатему и то од Васељенске Патријаршије.

Како видите решење имовинско-правних проблема са којима се носи Српска Православна Црква, с обзиром да и тзв. Црногорска православна црква полаже право на православне богомоље у Црној Гори и да је део већ преузела?

Приликом полицијског регистровања те етнофилетистичке партијско - религијске заједнице, коју представља господин Дедеић, 17. јануара 2000, стоји дословно записано да се “оснива вјерска заједница Црногорска православна црква”. Свако има право да оснује партију или верску заједницу. Међутим, то да једна верска заједница, основана пре три године, претендује на имовину, храмове и права једне Цркве која постоји без прекида осам векова, може се догодити само у бесудној земљи и тамо где “закон лежи у топузу”. Још живимо у вери и нади да Црна Гора не спада међу такве земље.

Да ли Влада Црне Горе и даље помаже изградњу храма Христовог васкрсења у Подгорици? Када очекујете завршетак радова?
Влада Црне Горе је једно време помагала градњу Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици, на чему смо јој веома благодарни. Сад више не помаже. Храм се градио и наставља да се гради од прилога. Кад ће се завршити? Зависи од Христа Бога и ревности приложника и добротвора. Некако гајимо у срцу наду да ће га 2007. године у славу Васкрслога Христа, а на понос и дику Црне Горе освештати васељенски, московски, српски и други православни патријарси који су му положили темеље и који су га походили.

Изјавили сте да Вам је дуго требало да схватите да је и Дража Михаиловић један од стубова српства. Која су то сазнања која су Вас за то определила?

Кад сам схватио величину жртве Драже Михаиловића? Кад су они који су га осудили на смрт и убили, поразивши га, и сами били поражени, пропашћу револуције и комунизма, и кад су прихватили исте оне идеале плуралистичког друштва и западне демократије због којих су ликвидирали не само њега, него и стотине хиљада њему сличних (кад је ријеч о Совјетском Савезу, колевци бољшевизма и титоизма - жртве тог злочина у име “бескласног друштва” и пролетаријата пењу се на милионе)!

Зашто припремате прославу 200 година од Првог српског устанка и у Црној Гори, када се ни у Србији, гдје их се то директно тиче, не даје превелики публицитет том јубилеју?

Зашто прослава 200 година од Првог српског устанка? Овом прославом желимо да наставимо писање Његошеве “Посвете праху оца Србије”, вожду Карађорђу “бичу тирјаних”, који “диже народ, крсти земљу и варварске ланце сруши...”

Да ли је тачно да у манастирима у Црној Гори скривате Радована Караџића, како то тврди Карла дел Понте?

Поручио сам Карли дел Понте да дође у Црну Гору, да заједно обиђемо све манастире и све манастирске келије, како би се сама уверила где кријемо Радована Караџића. Не би јој шкодило да приђе боса ћивоту светог Василија, да јој Свети отац озари ум са мало више Божје и људске правде...

Да ли Ви лично знате гдје је Караџић?

Караџић се скрива у мојој молитви, као уосталом и свако људско створење коме желим избављење и вечно спасење. Толико знам о њему.