Информативна служба
Српске Православне Цркве
5. јануар 2003. године

ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКОЈ И МЕЂУНАРОДНОЈ ЈАВНОСТИ

КАДА УНИВЕРЗИТЕТИ КРЕНУ У РАТ ПРОТИВ ЦРКВЕ

Отворено писмо Eпископа рашко - призренског Артемија српској и међународној јавности поводом покушаја узурпације црквене имовине и храма Христа Спаса у Приштини

Грачаница, 4. јануар 2003. године

Најновији покушај Скупштине општине Приштина, Приштинског Универзитета и Министарства образовања да узурпирају имовину СПЦ у самом центру Приштине и то у предвечерје божићних празника још је један у низу примера отворене институционалне репресије коју спроводе албанске институције на Косову и Метохији. Ово је такође озбиљно упозорење међународној заједници какву врсту друштва албанске вође желе да изграде под влашћу Мисије Уједињених нација и пред очима целог демократског света.

Трагично је да у Европи 21. века, универзитети постају оруђе у борби против хришћанских вредности на којима почива европска цивилизација и култура. Док велелепне цркве и капеле стоје уз најстарије европске универзитете, албански Универзитет у Приштини наставља своју бесомучну кампању са циљем да уклони храм Христа Спаса или га узурпира за своје наводне потребе. Ако би се тако нешто догодило у Саудијској Арабији, или некој другој земљи којом влада шеријатски закон, не бих се много изненадио. Али, авај, ово се дешава у самом срцу Европе, на тлу на коме је посејана хришћанска вера пре 2000. године и то у само предвечерје божићних празника. Оваква слепа мржња према Српској Православној Цркви, која је историјски најстарија институција на овим просторима, и њеним светињама може само да буде на посрамљење косовским Албанцима који подржавају овакве институције, учествују у њима или, пак, немо и без протеста толеришу њихова безакоња.

Дан пре седнице Скупштине општине написао сам писмо приштинском градоначелнику г. Исмету Бећирију тражећи од њега да не подржи безумни захтев Универзитета и Министарства образовања, којим се тражи одузимање наше земље, на којој је подигнут храм Христа Спаса. Нисам добио његов одговор, али сам зато могао да прочитам у новинама од 31. децембра 2003. године да ми је његова Скупштина општина одузела једну од мојих цркава. Овај "сабор нечастивих" (Пс. 1, 1) који је усвојио унапред донесену пресуду, без икаквог контакта са СПЦ, сабран је да би уништио још једну поред осталих 112 православних светиња, које су албански екстремисти уништили или оштетили у времену од јуна 1999. године до данас.

Изгледа да су се овај пут само промениле улоге, али не и актери. Уместо експлозива употребили су институције и привид закона (укључујући овлашћења која им је УНМИК недавно пренео), уместо наоружаних терориста ОВК и криминалних банди, иницијатори и извршиоци овај пут су били нико други до њихови идеолошки ментори: Приштински градоначелник, Ректор Универзитета и Министар образовања Косова. Након више од четири године ћутања на систематско уништавање наших цркава "интелигенција" косовских Албанаца је коначно проговорила кроз уста оних који васпитавању њихову младост и управљају главним градом, ставивши своје потписе испод рушевина православних српских светиња које су преживеле чак и петовековни јарам отоманских султана, али не и четверогодишњи период "међународног мира".

Друга приштинска црква, Св. Николе израђена почетком 19. века, већ је годинама мета готово свакодневних каменовања и напада. Та омалена црква коју су Срби с муком подигли, измоливши милост султана да добију своју богомољу, сада смета косовским Албанцима којима ниједан минарет у Приштини није оштећен у рату и којима наша Црква никада није учинила ништа нажао. Сви остали српски споменици и обележја у Приштини већ су давно уништени или одвучени на сметлишта, укључујући споменике Св. Симеону Немањи, великом песнику Његошу и Вуку Караџићу, док је приштинско православно гробље оскрнављено као и десетине других широм Косова и Метохије. Какву културу и цивилизацију намеравају да изграде архитекте данашњег косовског друштва који немају ни онолико толеранције колико су имали турски и сви остали освајачи који су прохујали овим немирним просторима?

Након недавне незаконите одлуке Скупштине Косова да укине законе Републике Србије (што су касније поништиле власти УНМИК-а) и насилног спречавања повратка српских повратника у Клину, овај најновији напад на имовину СПЦ још је један у низу недвосмислених показатеља да привремене институције Косова и Метохије са својим агресивним понашањем не само да нису довољно зреле за пренос овлашћења, већ свесно користе и постојећу власт на штету српског становништва у Покрајини. Наставак процеса преноса овлашћења, који је већ најављен за ову годину, одвешће јужну покрајину Србије у правни хаос и још гору владавину терора и етничке дискриминације. Да ли ће међународна заједница таквом одлуком минирати сопствену мисију, није тешко предвидети.

Ови примери злоупотреба и терора такође су нови сигнали упозорења шефу УНМИК-а да се слободно и демократско друштво не може изградити на селективном задовољењу потреба само једне етничке или верске заједнице, а на штету других грађана, посебно српског становништва у Покрајини. Говоре нам да учешћем у институцијама бранимо своје интересе, иако након две године присуства Срба у такозваним мултиетничким институцијама српски народ остаје једнако обесправљен и без могућности да дугорочно одбрани своје виталне интересе. Штавише, српско присуство у таквим институцијама користи се као доказ њиховог легитимитета пред међународном јавношћу. Крајње је време да се овом позоришту од демократије стане на крај. У противном, мисије УН и НАТО на Косову и Метохији ће послужити изградњи друштва које је дијаметрално супротно свим демократским и моралним вредностима који се поштују у цивилизованим земљама Европе и света.

Све што могу да изјавим након овог непријатног "божићњег поклона" који сам добио од Скупштине општине Приштина, Универзитета и Министарства образовања Косова јесте да ћемо на сваки поновљени покушај узурпације или напада на наше цркве одговорити свим расположивим законским средствима. Своје светиње ћемо бранити са највећом одлучношћу, непоколебљивом вером, молитвом и трпљењем, које су нас очувале на мученичком Косову и Метохији у ових последњих шест векова српске голготе. Могу да нам поруше наше храмове, раскопају гробља и наша села, прекроје историју, али не могу да униште веру која је од Св. кнеза Лазара до данас очувала у свим невољама српско име и веру хришћанску на овим просторима.

Очекујући хитну реакцију власти Републике Србије и СЦГ као и осталих српских институција, користим ову прилику да упутим апел и представницима Уједињених Нација, Европске уније, Савета Европе, НАТО савеза и свих културних установа у Европи и свету да одлучно стану у заштиту српског православног духовног и културног наслеђа на Косову и Метохији које је у опасности да буде потпуно покрадено или уништено од стране албанских екстремиста и националиста.