KADA UNIVERZITETI KRENU U RAT PROTIV CRKVE

Otvoreno pismo Episkopa rasko - prizrenskog Artemija srpskoj i medjunarodnoj javnosti povodom pokusaja uzurpacije crkvene imovine i hrama Hrista Spasa u Pristini

Gracanica, 4. januar 2003. godine

Najnoviji pokusaj Skupstine opstine Pristina, Pristinskog Univerziteta i Ministarstva obrazovanja da uzurpiraju imovinu SPC u samom centru Pristine i to u predvecerje bozicnih praznika jos je jedan u nizu primera otvorene institucionalne represije koju sprovode albanske institucije na Kosovu i Metohiji. Ovo je takodje ozbiljno upozorenje medjunarodnoj zajednici kakvu vrstu drustva albanske vodje zele da izgrade pod vlascu Misije Ujedinjenih nacija i pred ocima celog demokratskog sveta.

Tragicno je da u Evropi 21. veka, univerziteti postaju orudje u borbi protiv hriscanskih vrednosti na kojima pociva evropska civilizacija i kultura. Dok velelepne crkve i kapele stoje uz najstarije evropske univerzitete, albanski Univerzitet u Pristini nastavlja svoju besomucnu kampanju sa ciljem da ukloni hram Hrista Spasa ili ga uzurpira za svoje navodne potrebe. Ako bi se tako nesto dogodilo u Saudijskoj Arabiji, ili nekoj drugoj zemlji kojom vlada serijatski zakon, ne bih se mnogo iznenadio. Ali, avaj, ovo se desava u samom srcu Evrope, na tlu na kome je posejana hriscanska vera pre 2000. godine i to u samo predvecerje bozicnih praznika. Ovakva slepa mrznja prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, koja je istorijski najstarija institucija na ovim prostorima, i njenim svetinjama moze samo da bude na posramljenje kosovskim Albancima koji podrzavaju ovakve institucije, ucestvuju u njima ili, pak, nemo i bez protesta tolerisu njihova bezakonja.

Dan pre sednice Skupstine opstine napisao sam pismo pristinskom gradonacelniku g. Ismetu Beciriju trazeci od njega da ne podrzi bezumni zahtev Univerziteta i Ministarstva obrazovanja, kojim se trazi oduzimanje nase zemlje, na kojoj je podignut hram Hrista Spasa. Nisam dobio njegov odgovor, ali sam zato mogao da procitam u novinama od 31. decembra 2003. godine da mi je njegova Skupstina opstina oduzela jednu od mojih crkava. Ovaj "sabor necastivih" (Ps. 1, 1) koji je usvojio unapred donesenu presudu, bez ikakvog kontakta sa SPC, sabran je da bi unistio jos jednu pored ostalih 112 pravoslavnih svetinja, koje su albanski ekstremisti unistili ili ostetili u vremenu od juna 1999. godine do danas.

Izgleda da su se ovaj put samo promenile uloge, ali ne i akteri. Umesto eksploziva upotrebili su institucije i privid zakona (ukljucujuci ovlascenja koja im je UNMIK nedavno preneo), umesto naoruzanih terorista OVK i kriminalnih bandi, inicijatori i izvrsioci ovaj put su bili niko drugi do njihovi ideoloski mentori: Pristinski gradonacelnik, Rektor Univerziteta i Ministar obrazovanja Kosova. Nakon vise od cetiri godine cutanja na sistematsko unistavanje nasih crkava "inteligencija" kosovskih Albanaca je konacno progovorila kroz usta onih koji vaspitavanju njihovu mladost i upravljaju glavnim gradom, stavivsi svoje potpise ispod rusevina pravoslavnih srpskih svetinja koje su prezivele cak i petovekovni jaram otomanskih sultana, ali ne i cetverogodisnji period "medjunarodnog mira".

Druga pristinska crkva, Sv. Nikole izradjena pocetkom 19. veka, vec je godinama meta gotovo svakodnevnih kamenovanja i napada. Ta omalena crkva koju su Srbi s mukom podigli, izmolivsi milost sultana da dobiju svoju bogomolju, sada smeta kosovskim Albancima kojima nijedan minaret u Pristini nije ostecen u ratu i kojima nasa Crkva nikada nije ucinila nista nazao. Svi ostali srpski spomenici i obelezja u Pristini vec su davno unisteni ili odvuceni na smetlista, ukljucujuci spomenike Sv. Simeonu Nemanji, velikom pesniku Njegosu i Vuku Karadzicu, dok je pristinsko pravoslavno groblje oskrnavljeno kao i desetine drugih sirom Kosova i Metohije. Kakvu kulturu i civilizaciju nameravaju da izgrade arhitekte danasnjeg kosovskog drustva koji nemaju ni onoliko tolerancije koliko su imali turski i svi ostali osvajaci koji su prohujali ovim nemirnim prostorima?

Nakon nedavne nezakonite odluke Skupstine Kosova da ukine zakone Republike Srbije (sto su kasnije ponistile vlasti UNMIK-a) i nasilnog sprecavanja povratka srpskih povratnika u Klinu, ovaj najnoviji napad na imovinu SPC jos je jedan u nizu nedvosmislenih pokazatelja da privremene institucije Kosova i Metohije sa svojim agresivnim ponasanjem ne samo da nisu dovoljno zrele za prenos ovlascenja, vec svesno koriste i postojecu vlast na stetu srpskog stanovnistva u Pokrajini. Nastavak procesa prenosa ovlascenja, koji je vec najavljen za ovu godinu, odvesce juznu pokrajinu Srbije u pravni haos i jos goru vladavinu terora i etnicke diskriminacije. Da li ce medjunarodna zajednica takvom odlukom minirati sopstvenu misiju, nije tesko predvideti.

Ovi primeri zloupotreba i terora takodje su novi signali upozorenja sefu UNMIK-a da se slobodno i demokratsko drustvo ne moze izgraditi na selektivnom zadovoljenju potreba samo jedne etnicke ili verske zajednice, a na stetu drugih gradjana, posebno srpskog stanovnistva u Pokrajini. Govore nam da ucescem u institucijama branimo svoje interese, iako nakon dve godine prisustva Srba u takozvanim multietnickim institucijama srpski narod ostaje jednako obespravljen i bez mogucnosti da dugorocno odbrani svoje vitalne interese. Stavise, srpsko prisustvo u takvim institucijama koristi se kao dokaz njihovog legitimiteta pred medjunarodnom javnoscu. Krajnje je vreme da se ovom pozoristu od demokratije stane na kraj. U protivnom, misije UN i NATO na Kosovu i Metohiji ce posluziti izgradnji drustva koje je dijametralno suprotno svim demokratskim i moralnim vrednostima koji se postuju u civilizovanim zemljama Evrope i sveta.

Sve sto mogu da izjavim nakon ovog neprijatnog "bozicnjeg poklona" koji sam dobio od Skupstine opstine Pristina, Univerziteta i Ministarstva obrazovanja Kosova jeste da cemo na svaki ponovljeni pokusaj uzurpacije ili napada na nase crkve odgovoriti svim raspolozivim zakonskim sredstvima. Svoje svetinje cemo braniti sa najvecom odlucnoscu, nepokolebljivom verom, molitvom i trpljenjem, koje su nas ocuvale na mucenickom Kosovu i Metohiji u ovih poslednjih sest vekova srpske golgote. Mogu da nam poruse nase hramove, raskopaju groblja i nasa sela, prekroje istoriju, ali ne mogu da uniste veru koja je od Sv. kneza Lazara do danas ocuvala u svim nevoljama srpsko ime i veru hriscansku na ovim prostorima.

Ocekujuci hitnu reakciju vlasti Republike Srbije i SCG kao i ostalih srpskih institucija, koristim ovu priliku da uputim apel i predstavnicima Ujedinjenih Nacija, Evropske unije, Saveta Evrope, NATO saveza i svih kulturnih ustanova u Evropi i svetu da odlucno stanu u zastitu srpskog pravoslavnog duhovnog i kulturnog nasledja na Kosovu i Metohiji koje je u opasnosti da bude potpuno pokradeno ili unisteno od strane albanskih ekstremista i nacionalista.