Информативна служба ПРОГОН ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА У БЈР МАКЕДОНИЈИ НЕ ПРЕСТАЈЕ Власти Бивше југословенске републике Македоније и расколнички Синод у Скопљу и даље се утркују ко ће више допринети незапамћеном и за цивилизовани свет непознатом прогону својих грађана, само зато што желе да се моле или богослуже у Цркви која је канонски призната и у литургијском је јединству са свим Православним Црквама у свету. Његовом Високопреосвештенству Митрополиту велеско-повардарском и Егзарху аутономне Охридске архиепископије Г. Јовану, касно синоћ, судија Основног суда у Битољу одредио је притвор од 30 дана, на основу подигнуте кривичне пријаве која га терети за " ширење верске и расне мржње и нетрпељивости". Због нарушавања јавног реда и мира прекршајно су кажњени Епископ дремвицки Г. Марко, затим јеромонах Максим, старешина манастира Светог Димитрија, познатог као Марков манастир, јеромонах Давид, старешина манастира Успења Пресвете Богородице код Јанковца, јеромонах Софроније, старешина манастира Свете Богородице код Трескавца, као и јеромонах Дионисије са још седам монахиња: две из манастира Светог Јована Златоустог у Битољу и пет из манастира Ресна код Јанковца и манастира Светог Илије код Скопља. Бесловесна паника, оличена у бруталној репресији, која је захватила власти у Скопљу, и њима, а не Спаситељу, одани расколнички Синод, проузрокована је и изјавама најпознатијих и најобразованијих свештеника и духовника са овог подручја, укључујући и значајан број професора и студената Богословског факултета у Скопљу, и тамошњих средњих богословских школа, којима прете даљим прогоном и изопштењем из Цркве, зато што желе да живе и богослуже у Једној, Светој, Саборној и апостолској Цркви Христовој. Неканонска Македонска Православна Црква своју аутокефалност је самоиницијативно прогласила у пролеће 1967. године, када су комунистички властодршци Едвард Кардељ, Петар Стамболић, Вељко Влаховић, Мијалко Тодоровић, Драги Стаменковић, Никола Минчев и Крсте Црвенковски одлучили да се прогласи „Македонска Црква”, како сведочи Доне Илијевски у књизи "Смисао отпора аутокефалности Македонске Православне Цркве" (Скопље 1970). Како тада тако и данас, ова творевина служи само политичким амбицијама локалних политичара. Данас је у "демократској" БЈР Македонији забрањено да се следе договори који су потписани у Нишу, а начин на који скопски грађански и духовни властодршци решавају статус Православне Цркве у Македонији далеко је од цивилизованог, а једнак је прогону Цркве из првих векова њеног живота или из доба бољшевизма. |
