Информативна служба
Српске Православне Цркве
26. јануар 2003. године

ХЛЕБ СА УКУСОМ ПРЕВАРЕ

Недељама Србијом, кружи рецепт и квасац за "Хлеб пријатељства из Хиландара". Или «Хиландарски хлеб љубави», који се и почетком деведесетих година прошлог века делио под именом «Амишкин колач пријатељства», а 1999. године под именом «Острошки хлеб љубави» .Тај "хлеб пријатељства" нема никакве везе са Хиландаром, али верујемо да има са неким другим, мрачним и опасним стварима.

Како је овде реч о "хлебу" наводно из Хиландара, што би указивало на његову "духовну димензију", морамо најпре да се подсетимо да хлеб има незаменљиву улогу у целокупном црквеном животу. Он је у Хришћанству замена за крвну жртву, мада се и у Старом завету знало за приношење хлеба на жртву (3.Мојс.7, 12-13). Христос је употребио хлеб на својој Тајној вечери, ломећи га и делећи својим ученицима "Једите, ово је Тело моје". О ломљењу хлеба као евхаристијској жртви говори Свето писмо (Д.Ап. 2, 42 и 46)

Поред просфоре (хлеба који се користи непосредно у Литургији), и обредни славски колач (хлеб), се такође освећује у Цркви и то освећење има Литургијску основу. И сви други хлебови, Божићни, Васкршњи, заветни (кад је слава читавог места), имају своје дубоко утемељење у Цркви и Литургији.

У основној хришћанској молитви "Оче наш" се каже: "Хлеб наш свагдашњи дај нам данас", где се мисли како на духовни тако и на физички хлеб, а од оба зависи људски живот.

Све ово говоримо зато да би се јасно видела превара коју нам неко потура.

Да не би оставили места никаквој сумњи, питали смо хиландарске монахе, да ли у манастиру Хиландар знају нешто о овом рецепту и квасцу који се дели около и шири геометријском прогресијом.

Одговорено нам је да они никада нису чули за "хлеб пријатељства" и додали: "Та ствар је лажна и нема благослов манастира Хиландара. Све што по благослову долази из Хиландара оверено је печатом и дели се искључиво преко хиландарских повереника.»

Да је ово бесрамна злоупотреба имена Хиландара види се и из самог начина припремања тог хлеба, који је у ствари колач. Читав процес припремања има магијске елементе. Квасац треба најпре да мирује један дан, а онда му се додају брашно, млеко и шећер и тако десет дана, када се одваја количина која обавезно треба да се подели, један део остави за касније, а од остатка се уз јаја, и зачине припрема и пече колач који може да траје педесет дана.

Сви састојци који се додају у кући су сасвим обичне намирнице, међутим, непознат је састав квасца који се добија уз рецепт. Обавештени смо да је хемијском анализом установљено да је један од састојака нека гљива, која није опасна за људску употребу,али се не каже каква је то гљива. Каква је то гљива?

Овде се ради о вишеслојној превари. Прво, ако неко свесно злоупотреби име Хиландара, значи да му је намера да учини нешто на превару, да није тако, зашто би користио име највеће српске Светиње.

Друго, злоупотребљава се традиција макробиотичке хране, зато што макробиотичари праве дуготрајни хлеб користиће хмељни квасац, али никада никоме није пало на памет да га назове другачијим именом од онога што он јесте.

Треће, зашто гљиве које се користе у изради овог квасца миришу на хиндуистичке обредне штапиће, чији мирис има не мало дејство у току њихових обреда.

И четврто, смесу која се добије после десет дана врења, обавезно треба поделити на три дела, од којих се један задржава за себе, а друга два се дају познаницима или ближњима, што указује на то да је све посвећено неком обреду, отуда обавеза дељења.

До сада смо били засипани "Ланцима среће", "Писмима св. Антуна" и сличним стварима, свима њима је заједничко што се ланац дељења не сме прекинути, иначе следи несрећа, сада се по први пут дели нешто што се директно уноси у организам, непознатог порекла и под лажним именом.