HLEB SA UKUSOM PREVARE

Nedeljama Srbijom, kruzi recept i kvasac za "Hleb prijateljstva iz Hilandara". Ili «Hilandarski hleb ljubavi», koji se i pocetkom devedesetih godina proslog veka delio pod imenom «Amiskin kolac prijateljstva», a 1999. godine pod imenom «Ostroski hleb ljubavi» .Taj "hleb prijateljstva" nema nikakve veze sa Hilandarom, ali verujemo da ima sa nekim drugim, mracnim i opasnim stvarima.

Kako je ovde rec o "hlebu" navodno iz Hilandara, sto bi ukazivalo na njegovu "duhovnu dimenziju", moramo najpre da se podsetimo da hleb ima nezamenljivu ulogu u celokupnom crkvenom zivotu. On je u Hriscanstvu zamena za krvnu zrtvu, mada se i u Starom zavetu znalo za prinosenje hleba na zrtvu (3.Mojs.7, 12-13). Hristos je upotrebio hleb na svojoj Tajnoj veceri, lomeci ga i deleci svojim ucenicima "Jedite, ovo je Telo moje". O lomljenju hleba kao evharistijskoj zrtvi govori Sveto pismo (D.Ap. 2, 42 i 46)

Pored prosfore (hleba koji se koristi neposredno u Liturgiji), i obredni slavski kolac (hleb), se takodje osvecuje u Crkvi i to osvecenje ima Liturgijsku osnovu. I svi drugi hlebovi, Bozicni, Vaskrsnji, zavetni (kad je slava citavog mesta), imaju svoje duboko utemeljenje u Crkvi i Liturgiji.

U osnovnoj hriscanskoj molitvi "Oce nas" se kaze: "Hleb nas svagdasnji daj nam danas", gde se misli kako na duhovni tako i na fizicki hleb, a od oba zavisi ljudski zivot.

Sve ovo govorimo zato da bi se jasno videla prevara koju nam neko potura.

Da ne bi ostavili mesta nikakvoj sumnji, pitali smo hilandarske monahe, da li u manastiru Hilandar znaju nesto o ovom receptu i kvascu koji se deli okolo i siri geometrijskom progresijom.

Odgovoreno nam je da oni nikada nisu culi za "hleb prijateljstva" i dodali: "Ta stvar je lazna i nema blagoslov manastira Hilandara. Sve sto po blagoslovu dolazi iz Hilandara overeno je pecatom i deli se iskljucivo preko hilandarskih poverenika.»

Da je ovo besramna zloupotreba imena Hilandara vidi se i iz samog nacina pripremanja tog hleba, koji je u stvari kolac. Citav proces pripremanja ima magijske elemente. Kvasac treba najpre da miruje jedan dan, a onda mu se dodaju brasno, mleko i secer i tako deset dana, kada se odvaja kolicina koja obavezno treba da se podeli, jedan deo ostavi za kasnije, a od ostatka se uz jaja, i zacine priprema i pece kolac koji moze da traje pedeset dana.

Svi sastojci koji se dodaju u kuci su sasvim obicne namirnice, medjutim, nepoznat je sastav kvasca koji se dobija uz recept. Obavesteni smo da je hemijskom analizom ustanovljeno da je jedan od sastojaka neka gljiva, koja nije opasna za ljudsku upotrebu,ali se ne kaze kakva je to gljiva. Kakva je to gljiva?

Ovde se radi o viseslojnoj prevari. Prvo, ako neko svesno zloupotrebi ime Hilandara, znaci da mu je namera da ucini nesto na prevaru, da nije tako, zasto bi koristio ime najvece srpske Svetinje.

Drugo, zloupotrebljava se tradicija makrobioticke hrane, zato sto makrobioticari prave dugotrajni hleb koristice hmeljni kvasac, ali nikada nikome nije palo na pamet da ga nazove drugacijim imenom od onoga sto on jeste.

Trece, zasto gljive koje se koriste u izradi ovog kvasca mirisu na hinduisticke obredne stapice, ciji miris ima ne malo dejstvo u toku njihovih obreda.

I cetvrto, smesu koja se dobije posle deset dana vrenja, obavezno treba podeliti na tri dela, od kojih se jedan zadrzava za sebe, a druga dva se daju poznanicima ili bliznjima, sto ukazuje na to da je sve posveceno nekom obredu, otuda obaveza deljenja.

Do sada smo bili zasipani "Lancima srece", "Pismima sv. Antuna" i slicnim stvarima, svima njima je zajednicko sto se lanac deljenja ne sme prekinuti, inace sledi nesreca, sada se po prvi put deli nesto sto se direktno unosi u organizam, nepoznatog porekla i pod laznim imenom.