Информативна служба СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА НА БОГОСЛОВСКОМ ФАКУЛТЕТУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ Његова Светост Патријарх српски Г. Павле је на дан Светог Саве првог Архиепископа и просветитеља српског служио Свету Литургију у капели Богословског факултета Српске Православне Цркве у Београду. После Свете Литургије Патријарх је пререзао славски колач и том приликом беседио о значају Светог Саве за развој српске духовности, рекавши да је он утицао на младо и старо и својим животом сведочио Христово Јеванђеље. Тако да нам је он путоказ ка Господу и Царству Небеском и уједно молитвеник пред Богом.
У наставку је одржана Светосавска Академија у великом амфитеатру Богословског факултета, којој су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије, надбискуп београдски Станислав Хочевар, ректор београдског Универзитета, г. Марија Богдановић, министар вера у Влади Републике Србије, проф. др Војислав Миловановић, сви професори са Богословског факултета Српске Православне Цркве и многи други. Поздравну беседу је одржао декан Богословског факултета презвитер др Владан Перишић, који је истакао да је ова Академија уједно и прослава повратка Богословског факултета у окриље београдског Универзитета. Тако је исправљена одлука са веома великим историјским последицама, која је неправедно и незаконито удаљила Богословски факултет из српских и светских високошколских токова. “Интересантно је да су и најпознатији европски Универзитети, основани много векова пре Београдског, попут оних у Болоњи (1119), Паризу (1150), Оксфорду (средином XII века) и Кембриџу (1209), као факултете од којих су били сачињени имали управо ове исте од којих је састављен био и Београдски универзитет, с том разликом што им никада није падало на памет да се лише Богословског факултета који и данас, као и током многовековне традиције европског образовања, не само што органски и неизоставно припада Универзитету, него на њему по правилу заузима почасно место. И заиста, од Платонове Академије и Аристотеловог Ликеја, па преко средњовековних универзитета све до оних нама савремених, европски узори су недвосмислени и кристално јасни: студије теологије се одвијају на универзитету и то по правилу као завршни ступањ и круна целог образовања.” Презвитер Владан Перишић је окончао своју беседу речима: “Стојећи чврсто, са обе ноге на земљи, мора нам бити јасно да, иако је огромна већина факултета Београдског универзитета топло поздравила овај повратак, за који се, треба рећи и то, већ годинама и залагала, њему се неће обрадовати баш сви. Још увек има таквих који, упорно гајећи своје предрасуде а, нажалост, често и недоученост, држе да Универзитет и даље треба да буде обезглављен, а Богословски факултет да остане тамо где су га Брозови лакеји изместили. Таквима свакако, морамо допустити слободу да, када већ инсистирају, остану жалосни заробљеници својих скучености и заблуда. Оно што им, истине ради, нико не може допустити, јесте претензија на традиције европског образовања. Европа је о овоме давно рекла своју реч. На потезу је Србија.”
Беседу о Светом Сави је изговорила професор др Ксенија Кончаревић, која се надовезала на беседу Патријарха Павла, повезавши беседу о правој вери, Светог Саве из Жиче, са речима Светог апостола Павла: “Да ходите и да делате у обновљењу живота, у новом животу да живите.” У навођењу заслуга Светог Саве за Цркву и српску државу, истакла је духовност, јер “Савини монашки завети постаће уједно и заветни путокази српском народу, који ће, осећајући да би без монаштва био што и неплодна смоква крај пута, вековима налазити у себи довољно дубине, молитвеног плама, ревности и богочежњивости да најбоље синове и кћери своје упућује на стазу којом се достижу врхови хришћанског савршенства... И узвисиће се земља српска, и преобразити, и засијати пред лицем свију народа, да се и кроз нас, духовне синове и кћери Савине, прослави свето име Господње.”
Затим су студенти Богословског факултета добили плакету за најревносније даваоце крви у протеклим годинама. Признање Завода за трансфузију крви је примио декан Владан Перишић у име студената. После беседе је прочитан извештај рада Богословског факултета у протеклој години. На студије се уписало 1306 студената, а у току прошле академске године дипломирало је њих 46, од којих су најбоље просеке остварили Владимир Пузовић и Сава Милин. У протеклој години је докторирао мр Драгомир Сандо, а Богдан Лубардић, Александар Ђаковац и Александар Средојевић су постали магистри богословских наука. Декан је свим дипломцима уручио дипломе. На крају Светосавске Академије су хор одсека за Етномузикологију, из Београда, и Биљана Крстић заједно са групом Бистрик, отпевали по неколико песама. Фото Марко Вујичић |
