SVETOSAVSKA AKADEMIJA NA BOGOSLOVSKOM FAKULTETU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je na dan Svetog Save prvog Arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog sluzio Svetu Liturgiju u kapeli Bogoslovskog fakulteta Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu. Posle Svete Liturgije Patrijarh je prerezao slavski kolac i tom prilikom besedio o znacaju Svetog Save za razvoj srpske duhovnosti, rekavsi da je on uticao na mlado i staro i svojim zivotom svedocio Hristovo Jevandjelje. Tako da nam je on putokaz ka Gospodu i Carstvu Nebeskom i ujedno molitvenik pred Bogom.

U nastavku je odrzana Svetosavska Akademija u velikom amfiteatru Bogoslovskog fakulteta, kojoj su prisustvovali Njegovo Preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski G. Artemije, nadbiskup beogradski Stanislav Hocevar, rektor beogradskog Univerziteta, g. Marija Bogdanovic, ministar vera u Vladi Republike Srbije, prof. dr Vojislav Milovanovic, svi profesori sa Bogoslovskog fakulteta Srpske Pravoslavne Crkve i mnogi drugi. Pozdravnu besedu je odrzao dekan Bogoslovskog fakulteta prezviter dr Vladan Perisic, koji je istakao da je ova Akademija ujedno i proslava povratka Bogoslovskog fakulteta u okrilje beogradskog Univerziteta. Tako je ispravljena odluka sa veoma velikim istorijskim posledicama, koja je nepravedno i nezakonito udaljila Bogoslovski fakultet iz srpskih i svetskih visokoskolskih tokova. “Interesantno je da su i najpoznatiji evropski Univerziteti, osnovani mnogo vekova pre Beogradskog, poput onih u Bolonji (1119), Parizu (1150), Oksfordu (sredinom XII veka) i Kembridzu (1209), kao fakultete od kojih su bili sacinjeni imali upravo ove iste od kojih je sastavljen bio i Beogradski univerzitet, s tom razlikom sto im nikada nije padalo na pamet da se lise Bogoslovskog fakulteta koji i danas, kao i tokom mnogovekovne tradicije evropskog obrazovanja, ne samo sto organski i neizostavno pripada Univerzitetu, nego na njemu po pravilu zauzima pocasno mesto. I zaista, od Platonove Akademije i Aristotelovog Likeja, pa preko srednjovekovnih univerziteta sve do onih nama savremenih, evropski uzori su nedvosmisleni i kristalno jasni: studije teologije se odvijaju na univerzitetu i to po pravilu kao zavrsni stupanj i kruna celog obrazovanja.” Prezviter Vladan Perisic je okoncao svoju besedu recima: “Stojeci cvrsto, sa obe noge na zemlji, mora nam biti jasno da, iako je ogromna vecina fakulteta Beogradskog univerziteta toplo pozdravila ovaj povratak, za koji se, treba reci i to, vec godinama i zalagala, njemu se nece obradovati bas svi. Jos uvek ima takvih koji, uporno gajeci svoje predrasude a, nazalost, cesto i nedoucenost, drze da Univerzitet i dalje treba da bude obezglavljen, a Bogoslovski fakultet da ostane tamo gde su ga Brozovi lakeji izmestili. Takvima svakako, moramo dopustiti slobodu da, kada vec insistiraju, ostanu zalosni zarobljenici svojih skucenosti i zabluda. Ono sto im, istine radi, niko ne moze dopustiti, jeste pretenzija na tradicije evropskog obrazovanja. Evropa je o ovome davno rekla svoju rec. Na potezu je Srbija.”

Besedu o Svetom Savi je izgovorila profesor dr Ksenija Koncarevic, koja se nadovezala na besedu Patrijarha Pavla, povezavsi besedu o pravoj veri, Svetog Save iz Zice, sa recima Svetog apostola Pavla: “Da hodite i da delate u obnovljenju zivota, u novom zivotu da zivite.” U navodjenju zasluga Svetog Save za Crkvu i srpsku drzavu, istakla je duhovnost, jer “Savini monaski zaveti postace ujedno i zavetni putokazi srpskom narodu, koji ce, osecajuci da bi bez monastva bio sto i neplodna smokva kraj puta, vekovima nalaziti u sebi dovoljno dubine, molitvenog plama, revnosti i bogoceznjivosti da najbolje sinove i kceri svoje upucuje na stazu kojom se dostizu vrhovi hriscanskog savrsenstva... I uzvisice se zemlja srpska, i preobraziti, i zasijati pred licem sviju naroda, da se i kroz nas, duhovne sinove i kceri Savine, proslavi sveto ime Gospodnje.”

Zatim su studenti Bogoslovskog fakulteta dobili plaketu za najrevnosnije davaoce krvi u proteklim godinama. Priznanje Zavoda za transfuziju krvi je primio dekan Vladan Perisic u ime studenata.

Posle besede je procitan izvestaj rada Bogoslovskog fakulteta u protekloj godini. Na studije se upisalo 1306 studenata, a u toku prosle akademske godine diplomiralo je njih 46, od kojih su najbolje proseke ostvarili Vladimir Puzovic i Sava Milin. U protekloj godini je doktorirao mr Dragomir Sando, a Bogdan Lubardic, Aleksandar Djakovac i Aleksandar Sredojevic su postali magistri bogoslovskih nauka. Dekan je svim diplomcima urucio diplome.

Na kraju Svetosavske Akademije su hor odseka za Etnomuzikologiju, iz Beograda, i Biljana Krstic zajedno sa grupom Bistrik, otpevali po nekoliko pesama.