NJEGOVO PREOSVESTENSTVO EPISKOP RASKO - PRIZRENSKI G. ARTEMIJE RAZGOVARAO SA ZAMENIKOM GENERALNOG SEKRETARA UJEDINJENIH NACIJA

Njegovo Preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski G. Artemije sastao se, u cetvrtak 12. marta 2004. godine, sa zamenikom generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Zan-Mari Genjom.

Vladika Artemije je upoznao zamenika generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija sa teskom situacijom u kojoj vec skoro pet godina od dolaska medjunarodne misije Ujedinjenih Nacija zivi srpski narod na Kosovu i Metohiji naglasivsi da za srpsko stanovnistvno nije nastupila nikakva sustinska promena na bolje, jer se diskriminacija nad Srbima vrsi u svim sferama zivota. Srbi i dalje zive u getoima, bez slobode kretanja i mogucnosti za zaposlenje. Napadi na Srbe se i dalje nastavljaju, a pocinioci najvecih posleratnih zlocina jos nisu dovedeni pred lice pravde. Dok UNMIK objavljuje ruzicaste izvestaje i statistike o poboljsanju situacije, na Kosovu i Metohiji se nesmetano nastavlja vladavina bezakonja i etnickog nasilja.

Zan-Mari Genjo je porucio da je za srpsku zajednicu najbolje da se ukljuci u proces implementacije standarda, kako bi njihove primedbe mogle da budu raspravljene i uvazene. On je istakao da i pored svih vidljivih promena ostaje jos mnogo toga da se uradi kako bi se unapredili uslovi zivota za sve zajednice.

Vladika Artemije je objasnio g. Genjou da je apsurdno traziti srpsku podrsku u sprovodjenju plana o standardima, kada nisu ispunjene osnovne odredbe vec postojece Rezolucije 1244, Sporazuma o razumevanju potpisanog sa Bernardom Kusnerom i Ustavnog okvira.

"Sva dosadasnja obecanja i dogovori su iznevereni i Srbi vise nemaju poverenja u medjunarodnu zajednicu, koja je dopustila nevidjene zlocine nad Srbima i njihovom kulturnom bastinom pod protektoratom Ujedinjenih Nacija", rekao je Episkop Artemije, poklonivsi g. Genjou publikaciju "Raspeto Kosovo".

Na kraju razgovora Njegovo Preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski G. Artemije je g. Genjou urucio pismo za generalnog sekretara Ujedinjenih Nacija Kofi Anana, u kojem pise:

“Vasa Ekselencijo,

Sa zadovoljstvom se secajuci naseg susreta u Njujorku, septembra 2000. godine, zeleo bih da Vas informisem o sadasnjoj situaciji na Kosovu i Metohiji i apelujem na Vasu pomoc kako bi se obezbedila osnovna ljudska i verska prava za sve gradjane ove Pokrajine, a posebno za ugrozeno srpsko stanovnistvo.
Nakon oruzanog sukoba na Kosovu, represija Milosevicevog nedemokratskog rezima zamenjena je represijom albanskih ekstremista usmerenom protiv kosovskih Srba i drugih ne-Albanaca. Sloboda na Kosovu i Metohiji nije dosla za sve jednako,tako da su neki i dalje izlozeni etnickom progonu uprkos medjunarodnom prisustvu i naporima mirovnih snaga. Iako ne mogu da poreknem da je postignut izvestan uspeh na raznim poljima, moram da priznam da je to imalo vrlo malo ili nimalo uticaja na zivot moje zajednice.
Skoro pet godina nakon vojne intervencije NATO snaga kosovski Srbi jos zive u getima, nesigurnosti, liseni osnovnih ljudskih i verskih prava. Njihova privatna imovina se i dalje uzurpira, hiljade njihovih domova ostaju u rusevinama. Multietnicnost ubrzano nestaje na Kosovu. Vise od 2000 pravoslavnih Srba je ili ubijeno ili kidnapovano od strane albanskih ekstremista nakon rata dok istovremeno, 250.000 srpskih prognanika, koji su napustili Pokrajinu, jos ne mogu da se vrate svojim domovima. Imajuci u vidu vreme koje je proslo i finansijska sredstava koja su ulozena za povratak, broj raseljenih Srba koji su se vratili svojim domovima je vise nego beznacajan. S druge strane, UNMIK precutkuje da Srbi i dalje napustaju Pokrajinu jer se osecaju nesigurno i diskriminisano. Ono sto je posebno bolno za mene kao Episkopa jeste da je od juna 1999. godine 112 mojih crkava ili potpuno unisteno ili ozbiljno osteceno od strane albanskih ekstremista. Mnoge od njih su bile sagradjene u 14. i 15. veku a sada leze opustosene u rusevinama. Nakon pet godina, uprkos brojnim obecanjima, nijedna od njih nije obnovljena.
Nazalost, Vasa Ekselencijo, sve se ovo desava u prisustvu snaga KFOR-a i Misije UN, u Evropi 21. veka. I pored svih medjunarodnih napora Kosovo i Metohija sve vise postaju etnicki cisto albansko drustvo, zasnovano na organizovanom kriminalu i progonu pravoslavnih hriscana. Trenutno je Kosovo jedino mesto u Evropi gde se hriscanske crkve jos pale, groblja skrnave, a svestenstvo progoni i to nekaznjeno u toku vise od cetiri godine medjunarodnog mira. Ovo je zaista tragican rezultat posleratne mirovne misije.
Iako se saosecamo s ratnim stradanjem albanskog stanovnistva ne mozemo da opravdamo posleratnu bezobzirnu odmazdu protiv nevinih civila i hriscanskih svetinja. Sadasnja represija se sprovodi barem uz precutno odobravanje lidera kosovskih Albanca (koji su vecinom bili vodje OVK), ako ne i po njihovoj naredbi. Ovi lideri su formalno osudili represivne akcije, ali u stvarnosti nisu nista konkretno ucinili da bi zaustavili tok etnickog nasilja i diskriminacije. Oni nisu uspeli da pokazu vodjstvo, odgovornost i predanost demokratiji i verskoj toleranciji, koja su dva stuba nase civilizacije. To je i glavni razlog zasto kosovski Srbi nemaju poverenje u njih i njihove institucije i gledaju vise u pravcu Beograda.
Kosovski Srbi jos nemaju slobodan pristup bolnicama, skolama i javnim sluzbama. Oni ne mogu slobodno da koriste svoj jezik i cirilicno pismo. Oni su najvecim delom nezaposleni i prinudjeni da zive u bedi svojih malih enklava iz kojih mogu da izadju samo rizikujuci sopstveni zivot i zivote svojih porodica. Iako je Misija UN ustanovila prelazne institucije, u kojima ucestvuju i predstavnici mog naroda, mi jos nismo uspeli da ostvarimo minimum dostojanstvenog i bezbednog zivota. Cak naprotiv, institucije se cesto koriste kao orudje albanske vecine na Kosovu da nam uskrati nasa osnovna ljudska i verska prava. Na sam dan Bozica lokalna opstinska skupstina grada Pristine konfiskovala je jednu moju crkvu i ova je odluka ukinuta samo na intervenciju sefa Misije UN.
Cvrsto verujemo da sadasnja situacija na Kosovu i Metohiji nije ono sto su Ujedinjene nacije zelele da postignu na pocetku kosovske mirovne misije. Stoga ocekujemo od Vas da pokazete svoju resenost dajuci podrsku stradalnim kosovskim Srbima i ostalim nealbanskim manjinama (Romima, Askalijama, Bosnjacima, Hrvatima, Gorancima) koji takodje stradaju od albanskih ekstremista.
Imamo i nekoliko prakticnih predloga kako da se popravi situacija na Kosovu i Metohiji:
1. KFOR i UNMIK policija moraju da budu odlucniji u suzbijanju nasilja, organizovanog kriminala i treba da efikasno zastite nealbansko stanovnistvo od ekstremista. Na Kosovo i Metohiju treba dovesti vise pripadnika medjunarodne policije koji su obuceni za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, a granice koje su otvorene za mafiju i krijumcare moraju biti bolje zasticene. Snage KFOR-a ne bi smelo da se vise smanjuju na stetu bezbednosti povratnika i verskih spomenika, kojima je potrebna dugorocna profesionalna vojna zastita. Atmosfera nekaznjivosti mora biti zamenjena vladavinom reda i zakona.
2. Kosovskim Srbima treba garantovati slobodu kretanja i nesmetan pristup njihovim svetilistima. To se trazi i u Rezoluciji SB UN 1244. Kosovski Srbi ne bi smeli da budu diskriminisani na polju zaposlenja, obrazovanja i zdravstvene zastite samo zbog svog etnickog i verskog porekla. Nase pravo na slobodnu upotrebu jezika i cirilicnog pisma ne sme da nam bude uskraceno. Liderima kosovskih Albanaca mora se reci da demokratija nije samo vlast vecine nego i odgovornost vecinskog stanovnistva prema manjinskom, zasnovana na etnickoj i verskoj toleranciji. Njima se ne sme dozvoliti da stvore etnicki cisto drustvo pod protektoratom Ujedinjenih nacija i zapadnih demokratija.
3. Medjunarodna zajednica mora da izgradi efikasnu strategiju za povratak srpskih prognanika svojim domovima i obezbedi vecu sigurnost za njih i njihove svetinje. Posleratno etnicko ciscenje ne sme da bude legalizovano, privatna i crkvena imovina treba da se vrate svojim vlasnicima, zakon i poredak moraju da se u potpunosti uspostave. Privatizacija imovine koja je u drzavnom i drustvenom vlasnistvu bez uvazavanja legitimnih interesa srpske strane vodi u pravni haos. Posebno je alarmantan najnoviji pokusaj privremene kosovske vlade da revidira katastarske knjige i tako legalizuje uzurpiranu srpsku, posebno crkvenu imovinu. Takvo ponasanje ce jos vise obeshrabriti povratak raseljenih Srba.
4. UNMIK treba da uspostavi decentralizovanu administraciju koja ce pomoci Srbima na podrucjima gde zive kao kompaktno stanovnistvo da bolje osiguraju svoja elementarna prava. Sadasnje privremene kosovske institucije ne bi smelo da se koriste kao sredstvo za represiju protiv Srba i ne-Albanaca. Istovremeno, proces izgradnje kosovskih institucija treba da cvrsto bude utemeljen na principima Rezolucije SB UN 1244 koja posebno pominje sustinsku autonomiju Kosova i Metohije u okviru SRJ (odnosno SCG) pre pocetka pregovora o konacnom statusu pokrajine. Standardi na Kosovu i Metohiji su vazni ali se moraju ispunjavati tako da se ne dovodi u pitanje Rezolucija 1244. Do konacnog statusa Kosova i Metohije moze se doci jedino putem pregovora i resenje se ne moze nametnuti silom ili pretnjom ili, pak, politikom svrsenog cina.
5. Konacno, pravo na samoopredeljenje ne znaci neophodno secesiju i promenu medjunarodnih granica. Jedna nacionalna zajednica ne mora da bude nezavisna u svojoj sopstvenoj nacionalnoj drzavi da bi imala kontrolu nad svojom sudbinom. Ako bi tako bilo Evropa bi izgledala mnogo drugacije nego sada i postojali bi stalni oruzani konflikti u pogresnom i uzaludnom nastojanju da se stvore etnicki ciste nacionalne drzave. Stoga bi eventualna secesija Kosova neizbezno dovela do stvaranja etnicki cistog albanskog drustva i donela nestabilnost ne samo Balkanu vec i celoj Evropi. Kao najmultietnickija drzava na Balkanu zajednica Srbije i Crne Gore pruza nadu da je moguca koegzistencija razlicitih etnickih zajednica bez stvaranja novih nezavisnih drzava. Ekonomski stabilne multietnicke drzave su mnogo jaci branik pred opasnostima terorizma i organizovanog kriminala nego male i nestabilne drzave.
Boreci se za ljudska i verska prava svih zajednica na Kosovu i Metohiji mi se zalazemo za kulturne i civilizacijske vrednosti koje se garantuju gradjanima u svim demokratskim zemljama, i kojima ste i Vi licno tako snazno odani.
Ako se danas ove osnovne demokratske vrednosti efikasno ne zastite na Kosovu i Metohiji, ono ce postati opasan presedan koji ce uticati na sirenje neprihvatljivih metoda za resavanje konflikata u kulturno i verski mesovitim drustvima sirom sveta.
Verujemo u Boga Svemoguceg i Njegov promisao, ali se nadamo takodje da cete i Vi, kao ugledni lider Ujedinjenih nacija podrzati nas stradalni narod koji zeli da ostane tamo gde je vekovima ziveo, u zemlji svojih predaka, u dostojanstvu i nesmetanom uzivanju svojih ljudskih i verskih prava.