Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
11. мај 2004. године

ПОСЛАНИЦА О ЗАВЕТУ
СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
на двестогодишњицу српског препорода

EPISTLE ON THE COVENANT OF THE HOLY ASSEMBLY OF BISHOPS OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH
on the Two Hundred Year Anniversary of the Serbian National Rebirth

НАЈАВА ПРОСЛАВЕ

ЦЕНТРАЛНА ЦРКВЕНА И БЕОГРАДСКА ПРОСЛАВА ДВА ВЕКА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА
8.-10. мај 2004. год

субота, 8. мај
Доксологија и Вечерње у Спомен - храму Светог Саве

Прослављање велике годишњице, Два века српског устанка и препорода, почело је 8.маја 2004. године Доксологијом у Храму Светог Саве, пред неколико хиљада верника.

Звоњава свих звона са храма Светог Саве, у 17,00 часова најавила је долазак високих гостију. На улазним вратима Храма свештеници, ђакони, чтеци и рипидоносци, у свечаним одеждама су у шпалиру сачекали Поглаваре помесних цркава, њихову пратњу као и Његови Светост Патријарха Српског Г. Павла.

После доксологије, Његова Светост Патријарх Павле је поздравио госте, поглаваре помесних цркава, а у име свих гостију отпоздравио је најстарији архијереј, Митрополит варшавски и целе Пољске Сава, који се најтоплије захвалио на позиву сестринске Српске Цркве да сви заједно, у љубави Христовој прославе велику годишњицу и завршетак радова на храму Светог Саве, чије прослављање почиње «данас у овој цркви, а потом је додао да су: «српски народ и српско свештенство годинама очекивали овај дан. Ово је историјски дан у животу Српске Цркве и Српске државе. На овом месту су спаљене мошти Светог Саве, они који су то урадили хтели су да у народу униште веру и љубав према својој Цркви, али у томе нису успели. Жеља многих генерација била је да на месту где су спаљене мошти никне кућа Божја.

Нико као Бог!
Лоша времена су прошла и данас можемо с поносом да кажемо:
С нами Бог!
Данас је са српским народом
Бог заиста!

Бог је дао српском народу наде и снаге да се ова радост испуну. Ово је радост Срба, али и свих православних хришћана.» Пором је пожелео да Бог да снаге српском народу да отпочне и заврши следећу етапу, унутрашње уређење храма. Вечерње је служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Недеља, 9. мај
Света архијерејска Литургија у манастиру Ваведење

У Белом Двору код Престолонаследника

СВЕПРАВОСЛАВНА ЛИТИЈА

У недељу, 9.маја 2004. године, Литија какву престони Београд још није видео, прошла је улицама града, од Стамбол капије ( Трга републике) до храма Светог Саве. У Литији је учествовало преко сто хиљада људи.

И заиста је то била слика за незаборав. На челу Литије су два свештеника носила заставу Српске Патријаршије, за њима су ишли коњаници у народној ношњи, са заставама и затим Литијски крст.

После њих је на посебном постољу ношена икона Богородице Тројеручице, коју су стално кадила двојица ђакона. За иконом је ишао хор Богословског факултета који је певао тропаре.

После иконе и хора ишли су архијереји и то по канонском реду, најпре млађи, па старији, а у последњем реду су ишли поглавари помесних Православних Цркава.

Иза поглавара, сам, испод «неба» ишао је Васељенски Патријарх у свечаним одеждама са жезлом и крстом. Испред Васељенског Патријарха су била двојица ђакона који су све време кадили Свесветјејшег. Целом дужином овог дела литије ишли су Свештеници у белим одеждама, и гардисти Војске Србије и Црне горе у свећаним униформама.

Иза васељенског Патријарха су ишли престолонаследник принц Александар Карађорђевић, принцеза Катарина Карађорђевић, принцеза Јелисавета, принцеза Линда (удова почившег принца Томислава) и њен син Михаило Карађорђевић, за њима су ишли највиши државни представници Србије и Црне Горе, високи изасланици других хришћанских цркава и представници дипломатског кора. Иза представника дипломатског кора ишла су свештена лица која нису у орнату и монахиње из Архиепископије.

Потом су ишли чланови Сабора српских хорова, у Литији их је било 24, који су наизменично певали духовне песме. Литија је пролазила кроз шпалир грађана, који су у највећем реду дочекивали Литију и прикључивали јој се на крају.

У току литијског хода била су три стајања, прво код Теразијске чесме, где је Васељенски Патријарх читао Јеванђеље, Прво васкрсно, од Матеја. Други пут је литија стала ког палате «Београђанка» где је Јеванђеље од марка, Друго литијско читао Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије. Треће стајање је било на платоу испред храма Светог Саве, Његово Високопреосвештенство Митрополит Јован читао је Јеванђеље од Луке Треће литијско.

Први пут после Другог светског рата, београђани и многобројни гости из других градова могли су да виде како млади припадници Гарде Војске Србије и Црне Горе и питомци Полицијске академије, скидају капе кад се чита Јеванђеље.
Атмосфера на улицама је била величанствена. Београд је целом свету показао своје право лице, хришћанско, грађанско и европско.

После Литије у Храму Светог Саве приређен је концерт духовне музике, где су 16 хорова певали духовну музику. После концерта људи су се дуго задржали на прелепом платоу испред храма који складно допуњава изглед храма, па се с правом може очекивати да ће храм и плато постати прави духовни центар Београда. Славље се из храма пренело на улице, многи хорови су после програма у храму певали у центру града.

На пријему у Скпштини града:
домаћин Председник ИО Скупштине града,
господин Богдановић

понедељак, 10. мај
Света архијерејска Литургија

У понедељак 11. маја 2004. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве уз Брујање свих звона свечана литијска поворка свештенослужитеља и ђакона, предвођена рипидоносцима и чтецима дошла је пред затворена врата храма Светог Саве, тиме је почео свечани ЧИН ОТВАРАЊА ХРАМА(врата). У Свети Храм су први ушли (крочили) васељенски патријарх и патријарх Павле, а потом остали Поглавари и архијереји, служашче свештенство и на крају верни народ. У храму је на Светој Архијерејској литургији било око осам хиљада људи. После чина малог освећења Храма Свету Архијерејску Литургију су служили:

Архијереји:
Васељенски патријарх Вартоломеј
Патријарх српски Павле
Митрополит варшавски Сава
Митрополит прешовски Николај
Митрополит пергамски Јован (Васељенска Патријаршија)
Митрополит прингипонијски Јаков (Васељенска патријаршија)
Митрополит леондупољски Дионисије (Александријска Патријаршија)
Архиепископ јопијски Дамаскин (Јерусалимска Патријаршија)
Архиепископ рјазански и касимовски Павле (Руска Патријаршија)
Митрополит краиовски Теофан (Румунска Патријаршија)
Епископ Викентије (Румунска Патријаршија)
Митрополит видински Доментијан (Бугарска Патријаршија)
Митрополит великотрновски (Бугарска Патријаршија)
Архиепископ Николај (Грузијска патријаршија)
Митрополит пафски Хризостом ( Кипарска Архиепископија)
Митрополит китирски Кирило (Грчка Архиепископија)
Митрополит кочекски Јован (Албанска Архиепископија)
Архиепископ прашки Христофор (Чешка Митрополија)

И сви Архијереји Српске Православне Цркве, презвитери из свих сестринских Православних Цркава и свештеници, ђакони, ипођакони и чтеци Српске Православне Цркве.

У току Свете Архијерејске Литургије Епископ захумско-херцеговачки Григорије прочитао је СВЕТОСАВСКУ ПОСЛАНИЦУ. После Литургије је обављено резање Славског колача. Његова Светост патријарх Српски Г. Павле је поздравио госте. Отпоздравио је најпре Васељенски Патријарх, а потом и остали високи гости. Том приликом су размењени поклони.

По завршеној Светој Литургији служен је мали Помен испред споменика Вожду Карађорђу, а затим је литијска поворка дошла на место где су Његова Светост патријарх Српски Г. Павле и Његова Свесветост Патријарх васељенски Г. Вартоломеј положили камен темељац нове зграде Српске Патријаршије.

Светој Архијерејској Литургији у Храму Светог Саве присуствовали су највиши представници Републике Србије, града Београда, Државне заједнице Србија и Црна Гора, као и Војске и Полиције.

Полагање камена - темељца за нову зграду
Српске Патријаршије

Пријем код Председника Државне заједнице Србија и Црна Гора

Пријем код Премијера Србије

уторак, 11. мај

БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ДОДЕЛИО ПОЧАСНИ ДОКТОРАТ ЊЕГОВОЈ СВЕСВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ВАСЕЉЕНСКОМ Г. ВАРТОЛОМЕЈУ

На Богословском факултету Српске Православне Цркве данас је свечано додељен почасни докторат (honoris causa) Његовој Свесветости Патријарху васељенском Г. Вартоломеју.

На седници Наставно-научног већа Богословског факултета Српске Православне Цркве, од 1. априла 2004. године одлучено је да се Његовој Свесветости Патријарху васељенском Г. Вартоломеју додели почасни докторат за труд на ширењу благе вести и на ревновању у православној вери, као и за напор који је Његова Свесветост поднео за мир у целоме свету.

Комисија у саставу: Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије, редовни професор; Епископ бачки Г. Иринеј, редовни професор; Епископ браничевски Г. Игњатије, редовни професор и доцент протојереј Зоран Крстић; потписала је почасни докторат Његовој Свесветости.

После поздравног говора и прочитаног реферата декан Богословског факултета протојереј др Владан Перишић је позвао Његову Свесветост да овом приликом одржи предавање на тему Случајност, нужност и воља.

додела почасног доктората
Његовој Светости Патријарху цариградском Г. Вартоломеју

У уводном делу излагања Његова Свесветост је објаснио сам појам случаја и неодрживост теорије о случајном настанку света. Наглашено је да чак ни физичари не знају разлог зашто се честице и молекули понашају на одређен начин, чак и поред тачно установљених физичких теорија и природних закона.

У даљем делу излагања објашњен је појам нужности, који је био заступљен у многим философским дисциплинама. Нужност укида слободу и ограничава људску делатност и води човека ка учмалости и пасивности, а управо у том правцу води протестантско учење о предодређењу, будистичко учење о карми и учење о фатуму, односно судбини.

Призивање случаја и нужности је само људска немоћ и наша неверица у сопствену вољу.

Хришћани верују да светом влада човекољубива Воља, која дозвољава слободу свима које је она и створила. Начин на који она делује у свету није у нашој моћи спознаје. Свети оци су нам начела деловања Воље представили и изложили, али ми још увек нисмо схватили прави смисао њихових речи.

Свевишња Воља се не користи људском вољом. Наше спасење не зависи од наше воље, већ зависи од наше вере и слободе од мртвих закона, који човека претварају у роба. Потребно је жртвовати материјалну егзистенцију за духовну ипостас (Мт 16, 25). Управо су за то примери свети мученици.

Наш дух може да се усклади са Вољом Троличног Бога и може да се удаљи од своје воље, али не може да руководи Вољом. Воља Тројичног Бога је изнад случаја и нужде, изнад је закона и изнад је других воља.

Вера, нада и љубав према Светој Тројици нас укључује у план и домострој Господа Исуса Христа, а само на тај начин можемо да осетимо да смо у вези са Њим. Ако то не прихватимо лутамо у магли.

Његова Свесветост Патријарх васељенски Г. Вартоломеј је рођен 29. фебруара 1940. године, на егејском острву Имвросу. На крштењу је добио име Димитрије.

После школовања у Имвросу и Цариграду, уписује богословску школу на Халки, коју завршава 1961. године. Одмах по завршеној школи рукоположио га је Митрополит Имвроса Г. Мелитон, у чин јерођакона 13. августа 1961. године у Саборној цркви у Имвросу.

Од 1963. до 1968. године налази се на последипломским студијама на Понтификалном Оријенталном Институту Грегоријанског универзитета у Риму. Докторирао је црквено и канонско право, тезом Кодификација светих канона и правила Православне Цркве.

Говори седам језика: грчки, енглески, турски, италијански, латински, француски и немачки.

Објавио је многе чланке на свим светским језицима.

По повратку у Цариград 1968. године, постао је заменик декана Богословске школе на Халки. Деветнаестог октобра 1969. године рукоположен је у чин свештеника. Шест месеци касније, Његова Свесветост Васељенски Патријарх Г. Атинагора, узвисио је јеромонаха Вартоломеја у чин Архимандрита, а служио је у Капели Светог Андреја.

Када је Димитрије постао Васељенски Патријарх 1972. године, поставио је Архимандрита Вартоломеја за управитеља Патријаршијске канцеларије.

О Божићу 1973. године хиротонисан је и постављен на филаделфијску митрополијску катедру. Остао је управник Патријаршијске канцеларије, до 14. јануара 1990. године, када је именован за Халкидонског митрополита.

Изабран је за Васељенског Патријарха 22. октобра 1991. године, после смрти Патријарха Димитрија 2. октобра 1991. године.

Његова Свесветост Васељенски Патријарх Г. Вартоломеј је 270. по реду од апостола Андреја и духовни вођа 300 милиона православних хришћана широм света. Има велику улогу у дијалогу са свим хришћанским верским заједницама, а посебно се истакао у превазилажењу великих посткомунистичких проблема у Православним земљама Источне Европе.

У Европи је познат као “зелени патријарх” јер се одувек залагао за заштиту човекове средине.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

Фотографије актуелних догађаја дар Новинске агенције ФОНЕТ