Информативна служба
Српске Православне Цркве
20. март 2006. године

ПРЕГЛЕД АКТИВНОСТИ ДЕЛЕГАЦИЈЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,
16. МАРТА 2006.

„ПОЛОЖАЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ“, ПРЕДАВАЊЕ У ЦЕНТРУ ВУДРО ВИЛСОН

Делегација Српске Православне Цркве је 16. марта 2006. године одржала трибину на угледном вашингтонском центру Вудро Вилсон (Woodrow Wilson Institute) говорећи о положају Српске Православне Цркве и српског народа на Косову и Метохији.

На трибини је први говорио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, који је у општим цртама описао мисију делегације Српске Православне Цркве. Он је истакао да чланови делегације сведоче о стању на Косову и Метохији као људи Цркве, а не као политичари, иако Српска Православна Црква подржава ставове Владе и Председника Србије у процесу преговора.

Преосвећени владика Теодосије је потом говорио о стању на терену и потребама Цркве и народа на Косову и Метохији, односно о неопходности заштите, очувања и давања међународних гаранција за српски народ и неалбански живаљ на Косову и Метохији, као и обезбеђење адекватних услова за живот. Он је рекао да је разумљиво што су сви заинтересовани за питање политичког статуса Покрајине, али да Црква, која живи са својим народом и коју чини управо тај народ, свој приоритет види у томе како да се реше практична питања са којима се народ, монаштво и свештенство суочавају. Зато је, нагласио је он, важно да се чује глас Цркве у процесу преговора, не у смислу давања политичких решења већ у јасном дефинисању оног што је потребно за опстанак народа и светињa као живих заједница. Он је рекао да статус, овакав или онакав, неће ништа донети ни Албанцима ни Србима уколико се не унапреди квалитет друштва и не промовише систем одговорности за оно што се дешава на терену.

Затим се присутнима обратио и јеромонах Иринеј Добријевић, који је објаснио смисао десет Основних начела која је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве прихватио поводом почетка преговорa о будућем статусу Косова и Метохије. Он је објаснио да је Црква заинтересована да конструктивним ставовима и унапређењем сарадње са другим Црквама и верским заједницама на Косову и Метохији, али и у региону, пружи свој допринос једном бољем друштву, толеранцији и разумевању.

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У БЕЛОЈ КУЋИ

Дана 16. марта, делегација Српске Православне Цркве, која борави у двонедељној посети Сједињеним Америчким Државама, имала је састанак у Белој кући са г. Беријем Џексоном (Barry Jackson), политичким саветником председника Буша, који се посебно бави питањима Југоисточне Европе.

Поред чланова делегације Српске Православне Цркве, састанку су присуствовали г. Алекс Мачески (Alex Machaskee), председник и издавач највећег дневног листа у савезној држави Охајо, кливлендског The Plain Dealer-а, као и госпођа Јасмина Буланже (Jasmina Boulanger), председница Конгреса српског уједињења.

Американци српског порекла из државе Охајо дали су пресудне гласове у последњој председничкој кампањи председника Џорџа Буша. Г. Џексон је искористио прилику да на самом почетку пренесе захвалност председника Буша на подршци коју је добио од српске заједнице у САД. Он је истакао да је то још један разлог више да Председник снажно инсистира на заштити српске заједнице на Косову и Метохији у процесу решавања будућег статуса Косова.

Епископ Јован, као шеф делегације Српске Православне Цркве, упознао је г. Џексона с тиме да делегација Српске Православне Цркве не долази у Вашингтон као политичка организација, иако подржава ставове своје Владе и Председника у процесу преговора. Он је подсетио на дугогодишње историјски пријатељске односе српског и америчког народа и изразио наду да ће се јеванђелским језиком којим делегација говори пренети и поруке мира и наде за праведно решење будућности на Косову и Метохији.

Г. Алекс Мачески је истакао да је српска дијаспора дубоко забринута за безбедност људи и цркава, за питања повратка и основних људских права, која се већ годинама упорно крше на Косову и Метохији. Истичући значај државе Охајо за поновни избор председника Буша, г. Мачески је рекао да Сједињене Америчке Државе, ако желе стабилну Србију и Балкан, морају водити рачуна да не предузимају исхитрене кораке који би је дестабилизовали. Г. Џексон је рекао да администрација свакако има разумевања за питање поштовања правa мањинa и статус Цркве. Он је додао да председник Буш сматра да је сваки живот дар од Бога и да се као такав има поштовати.
Госпођа Јасмина Буланже, председница Конгреса српског уједињења, навела је да се Срби у Сједињеним Америчким Државама прибојавају за физичку безбедност своје браће на Косову и Метохији због недовољног надзора КФОР-а, што се показало у мартовском погрому који је разочарао Србе у САД. На то је г. Андреј Верић, директор Канцеларије Конгреса српског уједињења у Вашингтону, рекао да је циљ Конгреса да што више ангажује Србе у Америци да изразе свој интерес у Вашингтону.

О. Иринеј Добријевић, секретар Косовског одбора Српске Православне Цркве, упознао је г. Берија са основним питањима за која је Црква заинтересована. То су повратак 250 000 Срба и других неалбанаца на Косово и Метохију, затим обнова цркава и манастира, као и њихова посебна и дугорочна заштита, али као живих заједница. Он је нагласио да је важно обезбедити могућност да повратници раде на обнови светињa и кућa како би се лакше обновио живот, а они имали основу за своју егзистенцију. Црква је притом посебно заинтересована за праведну реституцију своје имовине, која је одузета у време комунизма. На пољу институционалне заштите српског народа о. Иринеј је рекао да Српска Православна Црква подржава ефикасну децентрализацију, која je од огромне важности јер људима треба дати могућност да имају непосредну одговорност за свој живот, посебно у осетљивим областима здравства, школства и културе, и ту Црква може да буде од велике помоћи. Потребно је, истакао је о. Иринеј, да косовске власти и медији почну да говоре објективније о Српској Православној Цркви, манастирима и монаштву, као и Србима уопште.
Јеромонах Иринеј је рекао да је на Косову и Метохији неопходно развити мултиетничко, мултирелигијско и мултикултурно друштво. Иако су раније Срби у великом броју живели у градовима, сада је једини мултиетнички град на Косову и Метохији Северна Митровица. Дакле, потребно је пре свега кохабитацију преобразити у мирну коегзистенцију, па тек онда наставити са даљом интеграцијом Срба и других неалбанаца у шире структуре друштва. Он је истакао да је веома важна институционална веза косовских Срба и њихових институција са Београдом. Такође је важно гарантовати несметану везу Цркве на Косову и Метохији са Патријаршијом у Београду, као административним и канонским седиштем Српске Православне Цркве.

Преосвећени владика Теодосије је нагласио да је за Цркву, поред политичког решења статуса, веома важно каквог ће квалитета бити друштво. Он је рекао да се, по свему што се може видети и доживети, на Косову и Метохији гради друштво само за једну, већинску, заједницу, што је потпуно обесхрабрујуће за Србе. Зато је неопходна одговарајућа децентрализација и заштита црквене и културне баштине, у чему је потребна чврста подршка администрације САД.

Преосвећени Владика Теодосије је изразио посебну забринутост због тога што су у последње време учестали напади на објекте Српске Православне Цркве на којима је започео процес обнове прошле године, у склопу рада Комисије Савета Европе. То је веома лош сигнал, који може да заустави процес обнове српских светиња. Он је подсетио да је 17. марта годишњица погрома из 2004. године и да је то још једна обавеза свима на Косову да не дозволе да се насиље настави и да се одговорни за злочине приведу лицу правде, што, нажалост, још није учињено.

Г. Џексон је нагласио да ће се Председник залагати да се питање заштите Цркве, њених институција и светиња, као и остала поменута питања, нађу у центру разговорa у Бечу.

Икона као дар и порука

Шеф делегације Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован, уручио је, на крају разговора, г. Берију Џексону икону Распећа Христовог на дар г. Џорџу Бушу, председнику Сједињених Америчких Држава.

Објашњавајући смисао иконе, владика Теодосије, чији су монаси насликали икону, рекао је да Српска Православна Црква осећа искрену благодарност што је тачно пре две године, у мартовском погрому, интервенцијом америчке војске, код Грачанице, али и на другим местима на Косову, у последњем тренутку спречена још већа трагедија која је могла да задеси Србе на том простору. Истовремено, Преосвећени Владика је рекао да икона носи своју поруку. Она приказује Распеће, које символизује страдање православних хришћана, а оно се и даље наставља на Косову, које је ризница богате хришћанске културе и цивилизације и чије су вредности уграђене и у темеље америчке и европске демократије. Икона је и подсетник на моралну обавезу америчке администрације да сви грађани, без обзира на њихово етничко или верско порекло, морају бити адекватно заштићени и да за њих треба обезбедити просперитетну будућност.

ЈОШ ЈЕДАН САСТАНАК У САВЕТУ ЗА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ

Истог дана одржан је састанак са Џудит Енсли, специјалним помоћником председника Савета за националну безбедност и вишим директором за односе са Европом (Judith A. Ansley, Special Assistant to the President and Senior Director for European Affairs – National Security Council). Састанку је присуствовао и Џозеф Р. Вуд из Савета за националну безбедност (Joseph R. Wood, Deputy Assistant to the Vice President – National Security Council). На састанку, на коме је учествовао и г. Алекс Мачески из Кливленда, разговарано је о ситуацији на Косову и Метохији и начинима како да се омогући економски и политички сигурна безбедност српске заједнице и, посебно, Српске Православне Цркве и њених светиња.

БРИФИНГ У КОНГРЕСУ

У раним вечерњим часовима чланови делегације Српске Православне Цркве одржали су још један брифинг у Конгресу говорећи о ситуацији на Косову и Метохији. Делегација Српске Православне Цркве посебну захвалност дугује конгресмену Дену Бартону, који је омогућио делегацији да се у просторијама Конгреса неформално састане са сарадницима конгресменa и другим лицима из Конгреса заинтересованим за стање на Косову и Метохији и за ставове Српске Православне Цркве с тим у вези.

ОСУДА НАЈНОВИЈИХ НАПАДА НА ОБЈЕКТЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Његово Преосвештенство викарни Епископ липљански Г. Теодосије, потпредседник Косовског одбора Српске Православне Цркве и представник Српске Православне Цркве у процесу обнове цркава на Косову и Метохији, најоштрије је осудио све учесталије акте вандализма усмерене против објеката Српске Православне Цркве који су уништени или оштећени у мартовским нередима пре две године, а на којима је прошле године почео процес обнове у склопу активности Комисије коју води Савет Европе.

"Имамо информације да је пре два дана разбијено неколико надгробних плоча на српском гробљу у Урошевцу и да су поразбијана стакла на храму Светог Цара Уроша у том граду. У данашњем саопштењу Косовске полицијске службе, на саму годишњицу мартовског погрома, каже се да су припадници полиције 16. марта, у 22.20 часова, посетили обновљену православну цркву у селу Талиновац код Урошевца, на којој су видели исписане погрдне пароле. Такође је један прозор на цркви разбијен", изјавио је Преосвећени Владика Теодосије који се тренутно налази у двонедељној посети Вашингтону, у склопу званичне делегације Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.

"Након крађе крова са храма Богородице Љевишке, изградње споменика такозваној ОВК на црквеној земљи у Ђаковици, погрдних графита на храму Христа Спаса у Приштини и других инцидената ове врсте, сасвим озбиљно постављамо питање на који начин је могуће наставити процес обнове порушених православних светиња на Косову и Метохији уколико косовске власти и припадници КФОР-а нису у могућности да пруже адекватну безбедност објектима који се обнављају", рекао је Преосвећени владика Теодосије, додавши да се "Српска Православна Црква свесрдно укључила у процес обнове коју води Савет Европе и одговорност је потпуно на косовским институцијама које треба да обезбеде услове да се започети процес настави".

Преосвећени владика Теодосије је рекао да ће о овом проблему посебно обавестити званичнике у Вашингтону и да ће по повратку на Косово и Метохију најодлучније захтевати од УНМИК-а и КФОР-а да се предузму одговарајуће мере заштите.

ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ПОНОВО У ДРЖАВНОМ СЕКРЕТАРИЈАТУ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА

Госпођа Ди Карло је обавестила делегацију да се управо вратила из Беча, где је имала важне састанке са члановима Контакт-групе и Савета за примену мировног споразума у Босни и Херцеговини. Том приликом је разговарала и са председником Ахтисаријем и сви њени саговорници су били једногласни у ставу да су позиције Српске Православне Цркве веома конструктивне и да постоји озбиљно интересовање да се помогне Цркви и њеном народу да опстану на Косову.

Владика Јован, који предводи делегацију Српске Православне Цркве, упознао је госпођу Ди Карло да чланови делегације Светог Архијерејског Синода не долазе као политички представници већ као људи Цркве, иако делегација долази са знањем и подршком водећих политичких чинилаца у Србији. Ми желимо да говоримо словом Јеванђеља о истини јер се каже: „Говори истину и истина ће те ослободити“. Владика Јован је рекао да су Косово и Метохија колевка српског народа и извориште наше православне вере и да је зато потребна посебна институционална заштита светињa и народа на том простору. Црква је забринута због односа албанског становништва према хришћанским светињама јер је после јуна 1999. године уништено сто педесет српских храмова и оскрнављено на десетине гробаља. Он је замолио да се пре решавања питања будућег статуса Покрајине дужна пажња посвети питањима повратка, обнове, реституције и децентрализације.

Преосвећени владика Теодосије је подсетио госпођу Ди Карло да се управо навршава друга годишњица мартовског погрома, у коме је протерано још четири хиљаде Срба и Рома и уништено још тридесет цркава и манастира. Такође данас почиње други круг разговора о децентрализацији, рекао је Владика, додавши да Црква и народ на Косову и Метохији очекују да се то питање реши преговорима и компромисом, на најбољи начин, који би омогућио нормалан живот српске заједнице. Српска Православна Црква отворено подржава настојања српског преговарачког тима, који жели да обезбеди ефикасан модел децентрализације, а он ће омогућити дугорочан опстанак српске заједнице.

Владика Теодосије је још изјавио да је Црква захвална што у међународној заједници постоји спремност да се помогне опстанку српског народа и светињa. Међутим, додао је Владика, Црква је забринута због начина на који се ствари на Косову и Метохији одвијају. У обнови цркава и манастира остварен је известан напредак, али је веома обесхрабрујуће то што се поново нападају обновљени храмови и гробља. Навео је најновије инциденте у Урошевцу, где је поново оскрнављено православно гробље и нападнута црква, а у оближњем селу Талиновац су разбијени прозори на обновљеном православном храму и потом исписане шовинистичке пароле. Осим ових примера, поменуо је поновно скрнављење гробља у Ђаковици и илегалну градњу споменика ОВК на црквеној земљи, недалеко од места где је у јуну 1999. године порушен српски православни храм. Објаснио је да Српска Православна Црква верује да не подржавају сви Албанци ове вандалске нападе, али да је, пошто нема конкретније акције институцијa друштва и јавне осуде ових недела у јавности, тешко прихватити објашњење да косовске институције не стоје иза ових напада. Што се институције буду понашале одговорније и једнако буду третирале све грађане, без обзира на порекло, то ће лакша бити и интеграција. У противном, Косово ће остати етнички подељено друштво, што је сада случај, закључио је.

Владика Теодосије је најзад додао да, нажалост, организатори мартовског погрома још нису пронађени и ухапшени, а само седамдесетак од четири хиљаде прогнаника који су тог дана били присиљени да напусте своје домове вратило се кућама јер остали не осећају довољно безбедности. Он је такође поменуо примере поновног пљачкања обновљених кућа (као недавно у селу Свињаре), што још више обесхрабрује повратак.

Госпођа Ди Карло је рекла да се и сама уверила у лоше стање у којем се налазе Срби на Косову. Она се сетила куће једног српског пољопривредника која је обновљена, али ниједан објекат око куће који му је служио да ради и преживљава није био изграђен. Када је отишла у Приштину, јасно је ставила до знања тадашњем премијеру Косумију да се такво стање не може толерисати, да се морају поштовати права мањинa. Она је рекла да је разочарана колико мало људи се вратило на Косово. Нагласила је: без обзира на то да ли ће будући статус Покрајине бити аутономија или независност, неопходно је да сви живе безбедно. Такође је нагласила да је децентрализација важна за сигурност свих. Нарочито је истакла: уколико се Срби не врате на Косово и Метохију, суочићемо се са огромном хуманитарном кризом. Додала је да се у Београду сусрела са о. Иринејем Добријевићем, који јој је рекао: „Ако Црква остане на Косову и Метохији, остаће и народ“ и да ју је тај став особито импресионирао.

Госпођа Ди Карло је рекла да је упозната са десет општих начела Српске Православне Цркве и предлогом грчке невладине организације ЕЛИАМЕП. Она је изразила наду да ће председник Ахтисари у скорој будућности окупити све заинтересоване да би се о том питању разговарало. Помоћник заменика државног секретара је такође рекла да у Контакт-групи постоји спремност да се, после одлуке о статусу, на Косову и Метохији обезбеди међународно војно и цивилно присуство. Ово присуство ће надгледати и координисати активности са међународним мировним снагама како би се обезбедила безбедност мањинa и Цркве. Да би се обезбедила одрживост делања Цркве, биће потребна и добра воља косовске владе, рекла је напослетку.
О. Иринеј Добријевић, секретар Одбора за Косово и Метохију Српске Православне Цркве, објаснио је да је већ оформљена радна група за црквена питања и заштиту културне баштине, при српском преговарачком тиму, у којој учествују и представници Српске Православне Цркве. У тој радној групи Цркву представљају митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Епископ бачки Иринеј, потпредседник Одбора за Косово и Метохију Епископ липљански Теодосије, као и сaм о. Иринеј. Радну групу иначе сачињавају експерти Координационог центра, Министарства културе Србије, Завода за заштиту споменика културе Србије, а преговарачки тим непосредно заступају амбасадор Душан Батаковић (саветник председника Тадића) и госпођа Санда Рашковић-Ивић, председница Координационог центра.
Ми као Црква не учествујемо директно у преговорима, објаснио је о. Иринеј Добријевић, али учешћем у радној групи обезбеђујемо да се чује глас Цркве. Он је додао да су владика Атанасије Јевтић и владика Теодосије већ имали контакте са грчком фондацијом ЕЛИАМЕП у Атини и Београду и да та фондација већ израђује ревидирани предлог. Такође се очекује се да ће Српска Православна Црква на преговорима у априлу бити присутна на тај начин што ће имати пуни увид у цели процес и пружити свој конструктивни допринос. У вези са повратком, о. Иринеј је рекао да је веома важно да се омогући повратак било у место порекла било у компактне српске зоне. Притом је посебно важан повратак Срба тамо где су живели у близини светињa. Дакле, не тражи се насељавање Срба тамо где их није било већ само тамо где су и живели и где поседују своју имовину.

На примедбу госпође ди Карло да у међународним круговима постоји забринутост да би промена статуса Косова довела до исељавања српског становништва, епископ Теодосије је рекао да косовска влада мора радити одговорно како би уверила Србе да су они равноправни грађани Косова и Метохије. Влада, рекао је Владика, посебно мора да учини напор да разбије анахроне етничке стереотипе и прикаже Србе и Српску Православну Цркву у другачијем светлу него што је до сада рађено, а чиме је још више распаљивана мржња и нетрпељивост. Он је навео да, као игуман, увек говори монасима и народу да треба да остану, али то мора чинити и друга страна, а посебно међународна заједница: она мора да редовно информише Србе каква права им се нуде и на који начин могу да ефикасно заштите своја права. Срби су, наставио је, још уверени, а многи примери на терену то им недвосмислено говоре, да се на Косову и Метохији гради друштво скројено само за етничке Албанце и да институције служе превасходно једној заједници. У болницама и школама висе портрети бораца такозване ОВК, свуда су албанске националне заставе, српски натписи се често бришу и уклањају, рад српских медија је отежан, српске средине често немају редовно снабдевање струјом, а неретко се искључују и српске мреже мобилне телефоније. Плашим се, додао је, да, са таквим односом власти према Србима, није реално очекивати од Срба да се лако интегришу у такво друштво. Те ствари морају да се коренито промене и у томе очекујемо конкретну подршку администрације САД, закључио је.

Госпођа Ди Карло је рекла да се слаже да косовска влада мора да ради више на едукацији преко медијa, односно на подизању свести грађана, као и на бољем односу према мањинским заједницама, и да ће то бити један од приоритета политике Сједињених Америчких Држава на Косову и Метохији.

Преосвећени владика Јован је истакао да је управо васпитавање народа веома важно како би се сви научили да вреднују људски живот, а самим тим и туђу културу и баштину. Битно је рећи да Црква има велики утицај на народ, на његову душу и његову духовну оријентацију. Он је поновио да је повратак људи неизмерно важан. Јер, ако Срби оду, нестаће и православног хришћанства у овом дeлу Балкана. Морамо бити у стању да са пуним поуздањем кажемо људима да се могу враћати и безбедно живети. Људи гледају у Цркву и њене архипастире. Делегација не може доносити одлуке, али ће Свети Архијерејски Синод о свему бити обавештен, као што ће о свему што је предложила и навела госпођа Ди Карло бити обавештен и Свети Архијерејски Сабор, који се састаје наредног месеца.
После састанка у Државном секретаријату госпођа Ди Карло и чланови делегације Српске Православне Цркве дали су изјаве за српску редакцију Гласа Америке.

У прилогу достављамо два аудио записа у mp3 формату са дневника Гласа Америке. Први запис говори о посети делегације Државном секретаријату и разговору са госпођом Роземари ди Карло, а други аудио запис је разговор са епископом Теодосијем и изјава Роберта Хенда из Хелсиншке комисије Конгреса САД, који оцењује посету делегације Српске Православне Цркве Вашингтону.

ЗВАНИЧНА ДЕЛЕГАЦИЈА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЊУЈОРКУ

Након што су завршили званичну посету Вашингтону, чланови делегације Српске Православне Цркве – коју предводи члан Светог Архијерејског Синода и Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора Његово Преосвештенство Епископ шумадијиски Г. Јован – отпутовали су у Њујорк, где су у току наредних дана имали више значајних састанака са званичницима УН, представницима дипломатских мисија земаља Контакт-групе, разним институтима и верским представцницима.

Преосвећени Владика Јован служио је, са благословом надлежног архијереја, Епископа источноамеричког Митрофана , свету архијерејску Литургију у саборној цркви Светог Саве у Њујорку, док је владика Теодосије служио у оближњем граду Елизабет, у држави Њу Џерси. Ово је била прилика да се чланови делегације сретну са Србима који живе на подручју Њујорка и да их упознају са активностима које Црква предузима у циљу заштите свог верног народа и светињa на Косову и Метохији.

У току следећег дана остварена је посета дипломатској мисији Србије и Црне Горе при Уједињеним нацијама и разговор са амбасадором Небојшом Калуђеровићем. После тога, чланови делегације су се састали са замеником генералног секретара УН, а потом са управним одбором Института Хериман.

Посета делегације Српске Православне Цркве се одвија уз посебну подршку Конгреса српског уједињења. Он је преко своје канцеларије у Вашингтону, коју води г. Андрија Верић, и личним присуством председнице Конгреса Јасмине Буланже дао велики допринос сведочењу представникa Српске Православне Цркве у Сједињеним Америчким Државама.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu