Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
28. август 2006. године

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
26. август 2006.
у Београду

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПОВОДОМ АХТИСАРИЈЕВИХ ИЗЈАВА О СРПСКОМ НАРОДУ

Јеванђеље нас учи светој и спасоносној истини да ће на једином праведном суду, Суду Божјем, сваки човек лично дати одговор за сва своја дела или недела. Нема, дакле, колективне одговорности, а поготову нема и не може бити колективне кривице у било ком смислу. Ако ли неко читав један народ прогласи кривцем за зло, онда он у једнакој мери одбацује хришћанско схватање о човеку и основну поставку демократског уређења људске заједнице. Није, уосталом, непознато да је у недавној прошлости јеврејски народ платио тезу о његовој наводној колективној кривици са више од шест милиона невиних жртава. Ако се тој страшној цифри додају и жртве руског и пољског народа и других словенских народа (међу њима и нас Срба), као и жртве многих других народа у Европи и свету тога времена, онда човек заиста осети мистички ужас пред последицама идеолошких заблуда и политичког безумља.

Српска Православна Црква би била дубоко ожалошћена и забринута да је било ко ма који народ назвао народом кривцем, акамоли када је сазнала да је тако назван управо српски народ, који сачињава огромну већину међу њеним верницима. Још већу бригу и горчину изазвала је у Српској Православној Цркви чињеница да такву квалификацију српског народа није дао нико други до г. Марти Ахтисари, високи представник међународне заједнице и личност која у име Уједињених нација треба непристрасно и конструктивно да посредује у српско–албанским преговорима, како би се разумним компромисом постигао договор о будућем статусу Косова и Метохије који би морално, правно и животно био обострано прихватљив, а самим тим и одржив договор.

Очигледно не хајући за неутралну објективност и заборавивши, изгледа, да у модерној Европи нема колонијa ни колонијалних гувернера, г. Ахтисари је изјавио то што је изјавио као образложење за свој став да Србији треба просто конфисковати њено духовно и историјско језгро, Косово и Метохију. Истина, он није први који је заступао ову теорију о српском народу: само се придружио дужем списку њених заступника. Треба ли наглашавати са колико невиних жртава је ту теорију српски народ платио на небројеним стратиштима током своје ближе и даље историје?

Веровали смо да се такве речи никад више неће чути у Европи – ни у рату, акамоли у миру, и то од једног званичника Уједињених нација послатог у мисију мира и помирења. Они који у 21. веку потежу за оваквим теоријама доказују само то да су сила и право непомирљиве супротности. Ту заувек важе стихови највећег српског песника, Владике и Пустињака цетињског:

„Вук на овцу своје право има –
ка' тирјанин на слаба човјека;
ал' тирјанству стати ногом за врат –
то је људска дужност најсветија.”

На исти начин, руска пословица нас учи да Бог није у сили него у правди и истини.

Не заборављајмо: Христос је Крстом победио лаж и смрт, а победу добра, светлости и љубави запечатио Васкрсењем – Својим и нашим.

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски

Павле, с. р.

Председник Светог Архијерејског Синода
Српске Православне Цркве

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu