Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
25. септембар 2006. године

САОПШТЕЊЕ СА
ДЕВЕТОГ ЗАСЕДАЊА МЕШОВИТЕ КОМИСИЈЕ ЗА БОГОСЛОВСКИ ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ

Београд, Србија, 18-25. септембар 2006. године

Девети састанак Мешовите комисије за богословски дијалог између Православне Цркве и Католичке Цркве одржан у Београду, Србија, од 18. до 25. септембра 2006. године, представља наставак рада започетог 1980. године, у потрази ка успостављању пуног јединства. Српска Православна Црква је великодушно пружила гостољубље учесницима заседања.

Званично отварање скупа одржано је у Патријаршијском придворном храму Светог Симеона Мироточивог, у присуству Његове светости патријарха српског Павла, који је поздравио чланове Комисије и изразио своју молитвену подршку речима: “Добро дошли у овај дом Божји, дом наше Цркве и нашега народа, дом ваш и дом мој! Не сматрам да треба много да говоримо једни другима у овом тренутку; верујем да сви треба да се обраћамо Духу Светом, Духу премудрости и богопознања, да све нас просвећује и уводи у пуноћу истине.

У богословском дијалогу истине и љубави, ради којега сте се сабрали овде, драги Оци, браћо и сестре, пратиће вас моја скромна молитва. Важније од тога, и једино на потребу, јесте да вас прати благодат Духа Светога која све наше недостатке допуњава и све наше немоћи исцељује”. Затим је служен Призив Светог Духа по православном обреду.

На првој радној седници, у Центру Сава, заседање су отворили са-председници Комисије, Његова узоритост кардинал Валтер Каспер и Високопреосвећени митрополит пергамски Јован Зизиулас, док је Високопреосвећени митрополит загребачко-љубљански Јован, у име Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, поздравио све чланове Комисије. Председник Владе Републике Србије др Војислав Коштуница, такође је поздравио учеснике састанка истичући да: “Цркве Истока и Запада својим дијалогом, чију важну станицу чини и овај богословски сусрет у Београду, дају изванредан пример свима. Највећи дар данашњем човечанству био би – убедити људе, можда понајпре политичке елите, да дијалог нема алтернативе и да сваки облик коришћења силе, диктата или наметања својих модела и решења – у служби, првенствено, сопствених интереса – руши последње преостале мостове међу сучељеним људима и заједницама уместо да гради мостове мира, поверења, солидарности и сарадње...“. Премијер Коштуница приредио је и вечеру за све чланове Комисије.

Мешовиту комисију је сачињавало по 30 представника Православне Цркве и Римокатоличке Цркве, а председавала су двојица са-председника, Његова узоритост кардинал Валтер Каспер и Високопреосвећени митрополит пергамски Јован Зизјулас (Васељенска Патријаршија). Високопреосвећени митрополит сасимски Генадије (Васељенска Патријаршија) и монсињор Елефтерије Фортино из Понтификалног савета за унапређење хришћанског јединства били су секретари Мешовите комисије. Сви чланови римокатоличког дела Комисије су учествовали у заседању у Београду, осим двојице који су били спречени. Православни учесници су представљали: Васељенску Патријаршију, Александријску Патријаршију, Антиохијску Патријаршију, Јерусалимску Патријаршију, Руску Патријаршију, Српску Патријаршију, Румунску Патријаршију, Грузијску Патријаршију, Кипарску Цркву, Грчку Цркву, Пољску Цркву, Албанску Цркву, Цркву Чешких земаља и Словачке и Финску Цркву.

Мешовита комисија је расправљала о тексту под насловом Еклисиолошке и канонске консеквенце светотајинске природе Цркве: саборност и власт у Цркви, на три ступња црквеног живота: помесном, обласном и васељенском. Овај текст, који је Заједнички кооридинациони одбор, припремио 1990. године у Москви, требало је да исте те године буде представљен на пленарној седници Мешовите комисије у Фрајзингу, у Немачкој, али о њему се није расправљало ни тада, ни касније, пошто су тада актуелна збивања у Источној Европи обавезала Комисију да проучава питање унијатства у односу на екуменски дијалог. Међутим, на овдашњем заседању, документ припремљен у Москви пажљиво је проучен у духу заједништва и аутентичне преданости трагању за јединством.

Одређена је и Заједничка комисија за усаглашавање поменутог текста у светлу многих примедби и коментара изложених током дискусија. Такав исправљени текст биће тема наредног заседања Заједничке комисије, које ће организовати Римокатоличка Црква, следеће, 2007. године.

Током једнонедељног заседања, римокатоличка делегација је на празник Рођења Пресвете Богородице, присуствовала православној Светој Литургији у цркви Светог Марка, а православни представници су, на позив Надбискупа београдског Станислава Хочевара, присуствовали Миси у римокатоличкој катедрали Успења Пресвете Богородице у Београду. Чланови Комисије су такође имали могућност да посете и историјски манастир Раваницу, где је вечеру дао Његово преосвештенство епископ браничевски Игнатије. У недељу увече, 24. септембра, Његово Превасходство Борис Тадић, председник Републике Србије, приредио је у Председништву Србије свечану вечеру за чланове Комисије.

Заседање Мешовите комисије је било прожето духом пријатељства и искрене сарадње. Чланови Комисије се посебно захваљују великодушном гостољубљу Српске Православне Цркве, и верницима препоручују да се усрдно моле за наставак дијалога и будући рад Комисије.

Београд, 24. септембар 2006. године

JOINT INTERNATIONAL COMMISSION FOR THE THEOLOGICAL DIALOGUE BETWEEN THE ORTHODOX CHURCH AND THE ROMAN CATHOLIC CHURCH

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА АЛЕПСКОГ ПАВЛА ИЗ АНТИОХИЈСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ, НАЧАЛСТВУЈУЋЕГ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

У Београду,
11/24. 9. 2006.

Ваша Високопреосвештенства, Преосвећени Владико Атанасије, пречасна браћо свештеници, преподобне сестре монахиње, драга браћо и сестре, народе Божији!

Желео бих у име председника наше Kомисије за дијалог са римокатолицима, Митрополита пергамског Јована Зизјуласа, и свих архијереја и јереја, и осталих чланова комисије за званични, научни, богословски дијалог између двеју цркава, да срдачно заблагодарим, пре свега, нашем Вишњем заједничком Богу, Његовој Мајци Пресветој Богородици, којој је посвећен овај манастир, ова обитељ, да заблагодаримо нашем свеблагом Богу, који нас је удостојио да сви заједно прославимо ову Свету Евхаристију.

Цела Саборна Црква је сабрана данас овде, као што је то рекао Преосвећени Владика Атанасије, и једно је са свима вама који сте верни народ Божији. Ова света Литургија је предокус есхатона, будућега века, када ћемо сви бити заједно у Царству Божијем, где нас неће делити ни место, ни време, ни простор.

Желео бих да поново захвалим вашем најсветијем Патријарху Српском Господину Павлу за авраамовско гостољубље које је пружено свима нама ових дана у Београду. Веома смо узбуђени и благодарни смо на гостопримству које нам пружа Српска Црква свих ових дана. Савршено организовање ове конференције, интересовање, а пре свега, љубав свих вас, допире до свих нас и на томе смо вам посебно захвални.

Ми, православни, дужни смо да водимо дијалог са свима па, као и ових дана, и са римокатолицима. На то нас обавезују две ствари. Прво, то што Православље има шта да понуди другима, и они који су се у дијалогу бавили овим питањима годинама, као што је Митрополит пергамски Јован, утврђују нас у уверењу да овај дијалог није био узалудан, да је Римокатоличка Црква много тога примила из наше Цркве, и много шта се променило. И ми смо, исто тако, расположени и отворени, ако нађемо код њих нешто добро, нешто боље, да то усвојимо. А други разлог због кога морамо да водимо дијалог са свима хришћанима, па и са римокатолицима, јесте наша љубав према Цркви и послушање према Христу који је пред својим ученицима, пре Вазнесења, изразио жељу да будемо једно Тело, једна Црква, и да будемо сви заједно. У наше дане ниједна Црква не треба да има већу ревност за сједињењем Цркава више од наше Православне Цркве. Сва наша богослужења отпочињу молитвеним призивом за вишњи мир свега света, за непоколебљивост светих Божјих Цркава и сједињење свих. Али будите уверени да ова ревност, коју имамо као православни хришћани, на челу са нашим председавајућим Митрополитом Јованом, и уз присуство осталих архијереја који учествују у дијалогу, неће учинити да испустимо или пренебрегнемо нешто од наше православне вере.

Ми, епископи, чувари смо наше вере, али не као индивидуе, сами за себе, него је то наша служба у Цркви, односно кад смо као епископи окружени вашом љубављу, кад се молите и кад сте око вашег епископа, онда ми из тога догађаја заједнице црпимо валидност да представљамо народ и да га окупљамо око Цркве. Ми представљамо Цркве, то јест представљамо вас, тако да и ви, на тај начин, постајете чувари истине, учесници дијалога, чувари Православља. Због тога ова наша данашња заједничка Литургија значи много за нас. Она показује да нисмо тамо нека изолована комисија, него смо са нашим мирјанима, и са верним народом око себе, заједно са свима вама који преко нас учествујете у дијалогу и, стога, када ви, као Црква, шаљете некога да вас представља, молите се за њега, као што то увек чини свака Црква помињући име свога одсутног епископа.

Као што сам уверен да се сви хришћани, по свој васељени, моле за нас које су послали овде у Београд, тако молим и вас, да се и по вашим домовима заједно молите, као што сте се данас молили овде у Цркви, за јединство Цркве, за наше Православље. Амин.

С грчког језика:
Презвитер Димитрије Касапис

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu