Извештај о раду Комисије за спровођење обнове - 2006-2008. година (Публикација Министарства културе Р. Србије, мај 2008)

ИстокНа простору Косова и Метохије, упркос свему, очувано је богато културно и споменичко наслеђе које указује на постојање историјске и духовне вертикале српског народа на овим просторима. Поред великог броја историјских грађевина српске средњовековне државе, које обележавају врхунац византијске архитектуре свога доба очувани су и историјски споменици других етничких група тако да се с правом може речи да је Косово и Метохија мултикултурна територија више него иједна у југоисточној Европи.

Бројни историјски догађаји, немири, ратови, буне, сеобе и мноштво појрединачних људских судбина као да је на овим просторима кристализовано некако лагано и оваплочено у мноштву културних слојева видљивим на сваком кораку. Они као да говоре да се историја на овим просторима понавља у неком невидљивим циклусима, концентричним круговима који у својим епицентрима зраче неком невидљивом енергијом која људску деструкцију смењује стваралаштвом и културним напредком. У тој непрестаној борби добра и зла крије се стваралачка и духовна енергија једног народа који упркос свему остаје и опстаје на овим просторима љубоморно чувајући своје наслеђе и културу.

Судбина бројних историјских грађевина као да је невидљивим нитима везана за судбину српског народа на Косову и Метохији. Одмах након ослобођења ове територије од турске окупације 1912. год., балканских и првог светског рата већина хришћанских споменика била је порушена или су затечени остаци рушевина. Многе хришћанске богомоље након дуге турске окупације затечене су као исламске и биле су претворене у џамије. Упркос свему, духовна обнова српског народа била је праћена и великом обновом његовог културног и историјског наслеђа. У периоду између два светска рата као и након другог светског рата обновљени су многи споменици културе. Са великим ентузијазмом стручњаци службе заштите прионули су мукотрпном послу да овим немим сведоцима протеклих времена врате њихове аутентичне историјске, уметничке и цивилизацијске вредности по којима су и сврстани у групу споменичког наслеђа који припадају свеколиком човечанству. Њихове аутентичне вредности препознате су као део свеопште европске културе јединствене по томе што су успеле да помире архитеклтуру православне Византије и католичке романике односно да помире два аутентична цивилизацијска круга.

У периоду од 1945-1999. год. служба заштите регистровала је на територији Косова и Метохије 372 споменика културе. (57 археолошка места, 23 градске целине, 55 споменика станбене архитектуре, 15 споменика јавне архитектуре, 160 споменика верске архитектуре, 12 споменика војне архитектуре, 3 привредне односно 10 инжињерске грађевине и 37 споменика меморијалне архитектуре). Бригу о очувању и заштити културне баштине била је поверена служби заштите на Косову и Метохији. Служба заштите на територији Косова и Митехије била интегрални део јединственог система заштите у Републици Србије и њу су сачињавали Покрајински завод за заштиту споменика културе - Приштина, Регионални завод за заштиту споменика културе - Призрен и Градски завод за заштиту споменика културе у Приштини.

Након повлачења српских безбедносних снага са простора Косова и Метохије, 10. јуна 1999. год. брига о очувању културног наслеђа препуштена је међународној заједници односно УНМИК администрацији. Подсетимо да је у сукобима југословенских безбедоносних снага са припадницима Ослободилачке војске Косова у периоду од 1997 до 1999. год. порушено три џамије и четрнајест станбених кула Албанаца регистрованих као споменици културе и срушен велики број минарета на џамијама које нису регистроване као споменици културе.

Рушење православних хришћанских споменика културе након доласка снага КФОР-а и у присуству многих међународних организација било је много веће и разорније. Уништавање културне баштине на Косову и Метохији имало је етнички и верски карактер и део је свеукупне стратегије албанских националиста и шовиниста а касније и терориста о спровођењу плана Призренске албанске лиге (1878. год.) и стварању независне државе Косово на територији држава у региону (Македонија, Црна Гора, Грчка) а пре свега територије српске државе. Ово говори да је над српском народом и његовом баштином на територији Косова и Метохије извршен злочин и културни геноцид и то над онм баштином која сведочи о настанку његове државности.

У периоду од 10. јуна 2002. год. до августа 2002. год. порушено је 107 верских грађевина од тога 52 регистрованих, заштићених и категорисаних споменика културе и 55 верских грађевина које нису регистровани али који имају велики значај за српски народ на Косово и Метохији као и Српску Православну Цркву.

У таласу насиља марта 2004. год. порушено је 19 спомемика културе (5 споменика културе прве категорије и 14 споменика треће категорије) и 15 верских грађевина. Укупно 34 споменика културе и верских грађевина. У периоду 1999-2004. год. порушено је 57 споменика културе (20 споменика прве категорије и 37 споменика треће категорије) и 84 верских грађевина. Није забележено да се на једној релативно малој територији, у присуству мировних снага под патронатом Уједињених нација, систематски руше споменици културе, бришу трагови постојања једног народа и његове културе и затиру корени државности народа чија су људска и верска права, на почетку трећег миленијума, најугроженија на тлу Европе.

Европске институције и УНЕСКО као да су тек тада схватиле сву погубност ригидне политике коју на Косову и Метохији спроводи УНМИК, КФОР и привремене косовске институције. Маја 2004. год организована је друга мисија УНЕСКО-а која је објавила свој извештај о угрожености културног наслеђа на Косову и Метохији.

Савет Европе је у периоду јуни-август 2004. год. организовао своју мисију у којој су поред стручњака из Велике Британије и Грчке учествовали и наши стручњаци као и представници привремених косовских институција. Савет Европе је објавио извештај у коме је дата процена причињене штете односно процена потребних средства за обнову споменика културе и верских грађевина страдалих у мартовском погрому 2004. год., предлог хитних интервентих мера односно, кратокорочних и дугорочних мера на заштити и обнови споменика и верских грађевина.

Увод

Насловна страна

БОГОРОДИЦА ЉЕВИШКА - ПРИЗРЕН

МАНАСТИР ДЕВИЧ

СВ.ЂОРЂЕ (САБОРНА) - ПРИЗРЕН

СВ.НИКОЛА - ПРИШТИНА

ЦРКВА СВ.НИКОЛЕ ТУТИЋА - ПРИЗРЕН

ЦРКВА СВ.НЕДЕЉА - ПРИЗРЕН

ЦРКВА СВ.ЂОРЂЕ - РУНОВИЋ - ПРИЗРЕН

БОГОСЛОВИЈА - ПРИЗРЕН

ВЛАДИЧАНСКИ ДОМ - ПРИЗРЕН

СВ.ИЛИЈА - ВУЧИТРН

СВ.АНДРЕЈА - ПОДУЈЕВО

УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ЂАКОВИЦА

СВ.ПЕТАР И ПАВЛЕ - ИСТОК

СВ.ЈОВАН ПРЕТЕЧА - ПЕЋ

ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - БЕЛО ПОЉЕ - ПЕЋ