Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
29. март 2004. године

НАСТРАДАЛИ СРБИ У ПОГРОМУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Епархија рашко-призренска јавља да је према информацијама које су до сада пристиге и потврђене, убијено или се води као нестало 12 особа српске националности. Сви су настрадали у општег погрому Срба на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године.

1. ТРАЈКОВИЋ ЗЛАТИБОР (1951) из Косова Поља: изгорео пред Руском болницом у Косову Пољу, када су Албанци, у општем погрому на Србе на Косову и Метохији, 17. и 18. марта 2004. године, запалили обе цркве, основну школу, болницу и десетину српских кућа.
2. ВЕСИЋ НЕНАД (1950) из Липљана: при општем погрому на Србе широм Косова и Метохије, 17-18. марта 2004, Албанци су на њега, у Липљану, бацили ручну бомбу, а потом га је тако рањеног, матретирала албанска полиција, тако да је у тешким мукама подлегао ранама. Ручна бомба је бачена и на свештеника Ранђела Денића код цркве у Липљану, он је рањен гелерима, а албански терористи су спалили 28 српских домова са помоћним зградама; око 150 Срба избегло је у северни део и у сеседна српска села.
3. ПЕРИЋ БОБАН, из Гњилана: убијен од Албанаца 17-18. марта 2004. године. Тада су сви преостали Срби из Гњилана (њих око 200) избачени из кућа и протерани у српско село Шилово и друга села гњиланске општине.
4. СПАСОЈЕВИЋ БОРИВОЈЕ (1941) из Косовске Митровице: 17. марта 2004. после подне, погођен је рафалом код моста на Ибру у Северној Митровици, из правца 3 солитера у којима живе Албанци, који су пуцали и бацали ручне бомбе, тако да је тада поврђено десетина Срба. Касније је француски КФОР провалио у те солитере и иселио све Албанце, притом нашавши велике количине оружја и муниције.
5. ЈАНА ТАЧЕВА (1968) родом из Македоније удата за Србина у Косовској Митровици, по вери римокатоликиња, убијена 17. марта 2004. године, снајпером од Албанаца на балкону вишеспратнице у Северној Митровици, близу моста на Ибру. Сахранио је француски војни свештеник.
6. НЕДЕЉКОВИЋ ДРАГАН (55 година) из Призрена: изгорео у згради Богословије у Призрену, 17. марта 2004.године. У Призрену је том приликом запаљена Богословија, Саборна црква, Владичански двор, Богородица Љевишка, црква Христа Спаса и све преостале мање цркве по Призрену и српске куће у насељу Поткаљаја, као и манастир Светих Арханђела на Бистрици изнад Призрена.
7. Н. Н. жена Српкиња /?/, чији је угљенисан леш пронађен у подруму Богословије у Призрену, спаљене 17. марта 2004. године.
8. СТОЛИЋ ДОБРИ (1954) из села Драјковце код Штрпца: убили су га албански терористи пред кућом у среду 17. марта 2004. године, око 18 сати. Погођен је рафалом. Породица Столић је, иначе, 1999. године, избегла из Урошевца у село Драјковцу, код Штрпца.
9. СТОЛИЋ БОРКО (1982): син покојног Добра Столића, кога су Албанаци убили заједно са оцем испред куће, 17. марта 2004. године, у селу Драјковце код Штрпца.
10. ПЕТКОВИЋ ДУШАНКА (71 година): истерана 17-18. марта 2004. године из своје куће у Урошевцу и потом претучена. Спашена од стране грчког КФОР-а. Албанци су јој одмах потом спалили кућу. Када је то чула, умрла је, у бази Грчког КФОР-а у Урошевцу, од претрпљених душевних болова и трауме.
11. ТАЊИЋ СЛОБОДАН (45 година): нестао приликом присилног евакуисања Срба од стране КФОР-а, из села Свињаре код Косовске Митровице. Село Свињаре Албанци су до темеља спалили. До данас није пронађен.
12. МИРКО ЛОПАТА (звани Лале) из Косова Поља: нестао у општем погрому Срба 17-18. марта 2004. године, До данас није пронађен.

Списак највероватније још није коначан и биће допуњаван на основу нових информација и потврда од стране међународних преставника.

Десетине Срба је повређено или претучено. Преко 4000 Срба (према подацима УНМИК-а 4012) је протерано са својих огњишта и налази се или интерно расељено на Косову и Метохији или је прешло на територију централне Србије. Од тог броја 334 особе се још налази привремено смештено у војним објектима КФОР-а.

Према подацима УНМИК-а запаљена је 561 српска кућа, а 218 српских кућа је тешко оштећено. Будући да је цело српско насеље Поткаљаја у Призрену спаљено, број уништених или тешко оштећених кућа (међу њима и оних које су биле празне и из којих су Срби протерани 1999. године), прелази 1000. Од повратничких села највише је страдало Бело Поље код Пећи где је спајено 20-так управо обновљених кућа и парохијски дом. Црква је поново изнутра паљена.

Укупно је уништено или тешко оштећено 35 православних цркава и манастира као и десетине гробаља из којих су ископавани мртви и разбациване њихове кости. Раскопане су гробнице Светог Јоаникија Девичког, цара Душана и стари гробови у црквама Светог Ђорђа у Призрену и Светог Николе у Приштини. У црквама су уништене стотине вредних икона, путира, одежди и других црквених драгоцености, старе фреске као и бројна црквена документација (књиге крштених, венчаних, умрлих).

НАСТАВЉА СЕ АКЦИЈА УДАХНИМО ЖИВОТ СРБИЈИ

Данас, 30. марта 2004. године, одржана је у Патријаршији конференција за медије поводом акције «Удахнимо живот Србији». На конференцији су говорили Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј и г. Миња Томашевић, члан Организационог одбора.

Епископ Иринеј је истакао да је у Србији деценијама умирало око 2.500 новорођенчади годишње, свакога дана шесторо или седморо. Један од основних разлога био је недостатак неонаталних инкубатора и друге медицинске опреме која је била потребна за породилишта. Последњих година број умрлих новорођенчади је смањен, али је и даље превелики - око 9 промила. Свакога дана умире 3 - 5 новорођенчади.

У Србији је, иначе, већ низ година морталитет већи од наталитета и сваке године се разлика све више повећава. Број становника Србије се драстично смањује. Све мање је рођених, а и од оних који се роде многи умиру. То је просечно два до три пута више него у развијеним земљама Европе. Прошле године је умрло 35.000 грађана Србије више него што је рођено.

Са благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла, Свети Архијерејски Синод је пре три године покренуо акцију «УДАХНИМО ЖИВОТ СРБИЈИ». За три године је сакупљено довољно средстава за куповину 59 инкубатора и 15 уређаја за фототерапију. Много деце је, захваљујући томе, спашено. Можемо слободно рећи да је број умрлих, добрим делом захваљујући баш овој акцији, готово преполовљен. У Србији има више од 40 породилишта и одељења за негу превремено рођене деце. Тренутно им недостаје више од 100 инкубатора и много друге опреме. Црква је позвала све здравствене установе да јој доставе своје најпрече и најважније потребе.

Желећи да ову акцију учини доступном што већем броју добротвора Свети Синод, 1. априла 2004. године приређује ТРАДИЦИОНАЛНИ ДОБРОТВОРНИ КОНЦЕРТ у Коларчевој задужбини у Београду са почетком у 19 часова. Највећи приложници ове акције су Краљевски двор Карађорђевића и Општина Стари Град - Београд. На концерту наступају најистакнутији уметници Србије: Јован Колунџија, Јадранка Јовановић, Екстра Нена, Оливер Њего, Иван Бекјарев, Весна Опсеница, Никола Рацков и други.

Свети Синод захваљује сваком добротвору - приложнику. У четвртак 1. априла 2004. године, Његова Светост Патријарх Српски Господин Павле ће у 17 часова примити дародавце и уручити им грамату и пригодан дар.

ПАРАСТОС СРБИМА УБИЈЕНИМ 1992. ОД СТРАНЕ ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ

У Сијековцу код Српског Брода 25. марта 2004.године, служен је парастос Србима са овог подручја које су пре 12 година на свиреп начин убили припадници регуларне војске Хрватске.

Парастосу за двадест двоје убијених Срба, који је служио Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије, присуствовао је и председник Скупштине Републике Српске Драган Калинић, који је истакао да су на овом подручју пале прве жртве рата у Босни и Херцеговини, још у октобру 1991. године.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

Фотографије актуелних догађаја дар Новинске агенције ФОНЕТ