|
Информативна
служба
Српске Православне Цркве
1. април 2004.
године
ВОЈНИЦИ
СФОР-а УПАЛИ У ПАРОХИЈСКИ ДОМ И ТЕШКО РАНИЛИ СВЕШТЕНИКА ЈЕРЕМИЈУ
СТАРОВЛАХА И ЊЕГОВОГ СИНА АЛЕКСАНДРА
 По
благослову Митропита дабробосанског господина Николаја, секретар
епархије, ђакон Митар Танасић, доставио је данас, 1. априла 2004.
године, Светом Архијерејском Синоду Српске Православне Цркве информацију
о извршеном нападу на парохијски дом у Палама.
У
ноћи 1. априла 2004. године, око 01,00 сат после поноћи, снаге
СФОР-а су извршиле напад на парохијски дом у Палама и тешко раниле
пароха паљанског, протојереја-ставрофора Јеремију Старовлаха и
његовог сина Александра. Обојица су смештени у тузланску болницу
и налазе се у тешком стању.
 По
сведочењу свештеника, али и полицијских инспектора, око стотину
војника СФОР-а извршило је напад на парохијски дом у Палама. Приликом
покушаја уласка у станове и просторије парохијског дома употребили
су експлозивна средства. У станове двојице свештеника који ту
станују су убачене бомбе, а војници су упали у станове из пуцњаву
из ватреног оружја. Упад је извршен и са крова парохијског дома.
Парохијски дом има само приземље и спрат, а станови свештеника
су на спрату.
Тешко
рањеног проту Јеремију и његовог сина Александра војници СФОР-а
су везали, одмах однели у војни хеликоптер и превезли у тузланску
болницу.
Према последњим извештајима из Тузле, обојица се налазе у веома
тешком стању и лекари се боре за њихов живот. Војници су пуцали
и у свештеника Миомира Зекића, у чији је стан такође извршен упад,
али су га Богу хвала, промашили.
На парохијском дому се могу видети и велика оштећења, што је доказ
о бруталној и прекомерној употреби силе. Од силине детонације
попуцала су сва стакла на парохијском дому.
После
акције СФОР-а, дошли су припадници локалне полиције, извршили
увиђај и обезбедили место. Званични извештај полиције о овом догађају
још није достављен.
Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Николај
дошао је на Пале око 05,00 сати. У току преподнева Митрополит
је одржао састанке са највишим државним званичницима српског народа
у Босни и Херцеговини.
ЕПИСКОП
РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г. АРТЕМИЈЕ ГОВОРИО НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ О ТРАГИЧНИМ
ДОГАЂАЈИМА, У ВАШИНГТОНУ
 Његово
Преосвештенство Епископ рашко-призренски Г. Артемије је говорио
31. априла 2004. године, на округлом столу у Вашингтону о трагичној
ситуацији у којој се нашао српски народ и све православне светиње
на Косову и Метохији. Владика је рекао:
Поштоване
даме и господо,
Само
пре месец дана био сам овде у Вашингтону како бих америчке званичнике
и јавност упозорио на катастрофалну ситуацију на пољу безбедности
и људских права српске заједнице на Косову и Метохији.
Неки
од оних који су ме слушали схватили су озбиљност мојих речи, али
плашим се да је моје речи убрзо надгласао извештај шефа УНМИК-а
Харија Хокерија у седишту УН и други међународни извештаји који
су стање у Покрајини приказивали нереално и улепшано. Ти извештаји
су избегли да дефинишу стварне проблеме приступајући постојећим
проблемима једнострано и пристрасно. Жао ми је што морам да признам
да сам био у праву јер бих искрено више волео да је стварност
онако оптимистична каквом је виде поједини међународни званичници.
Нажалост, недавни албански погром над Србима на Косову и Метохији,
у периоду између 17 и 19. марта најгласније је демантовао све
илузије које су представници мисије УН, као и поједини дипломатски
представници у Приштини покушавали да представе свету као непобитну
истину.
У
само два дана убијено је најмање 20 особа, 900 цивила је повређено,
а 22 од њих је задобило тешке повреде, преко 1000 српских кућа
је или потпуно уништено или тешко оштећено, а међу њима и недавно
обновљене куће повратника за које је међународна заједница издвајала
новац. Међутим, оно што мене као епископа посебно погађа јесте
да је у та два кобна дана уништено или тешко оштећено 35 православних
цркава и манастира, међу којима су и бисери средњовековне архитектуре
из 14. века. Запаљена је моја епископска резиденција и мој катедрални
храм у Призрену. Два манастира из 14. века су спаљена до темеља.
Док се културна јавност Америке у Метрополитан музеју диви између
осталог делима српске средњовековне уметности на изложби Уметност
византијског света, на Косову и Метохији је последњих дана уништено
на стотине вредних икона и уметничких дела, десетине гробаља је
оскрнављено, а чак су ископаване мошти светитеља и кости српских
владара. Бестијалност насиља и варварског понашања према хришћанској
културној баштини је апсолутно шокантна. На згариштима наших цркава
налазимо остатке фресака из 12 и 14. века, распећа и спаљене древне
рукописне књиге. Такво варварство господо, не у рату већ под протекторатом
УН, у присуству 18.000 најбоље обучених војника НАТО савеза и
неколико хиљада полицајаца није забележено у новијој историји
света.
Подсећам
вас да насиље над Србима под протекторатом УН и КФОР-а није почело
пре неколико дана. Оно се наставља већим или мањим интензитетом
већ скоро пет последњих година у току којих је уништено 112 наших
цркава, убијено или киднаповано близу 2000 Срба, а 250.000 Срба,
који су након јуна 1999. године били принуђени да пред навалом
ОВК напусте Косово, и даље остају у избеглиштву. Не смемо да заборавимо
ове жртве „међународног мира“. Ово што се десило прошле недеље
само је логичан наставак онога што се пред очима света дешава
претходних година, али и директна последица неодлучности Мисије
УН да успостави безбедност и сигурност за све грађане без обзира
на њихово етничко порекло и верску припадност, а починиоце злочина
доведе пред лице правде.
Морам
да одмах истакнем да прошлонедељни погром не може да се окарактерише
као „међуетнички сукоб између Срба и Албанаца“ како су неки медији
у почетку тобоже необавештено тврдили. Такође није реч о недлима
мале групе екстремиста који су до сада уништавали наше храмове
и убијале људе, читаве породице и децу. У питању су десетине хиљада
Албанаца који су предвођени бившим ветеранима ОВК пустошили Косовом
и Метохијом све што носи знак крста, цивилизације. То нису били
само демонстранти, многи су били по сведочанству КФОР-а наоружани
аутоматским оружјем, гранатама, па чак и тромблонима. Мете напада
нажалост нису били само Срби, наше светиње и куће, већ и војници
КФОР-а и полицајци УНМИК-а који су покушавали да заштите српске
енклаве. Према подацима УНМИК-а повређено је 117 УНМИК полицајаца,
63 војника КФОР-а, спаљено је или оштећено преко 150 возила УН
и полиције. Према још јавно непотврђеним извештајима има и погинулих
припадника међународних снага, међу којима су и двојица полицајаца
који су пре неки дан убијени у албански чистом делу Косова.
Господо,
ово су резултати мисије која је само пре месец дана називана „успешном
причом“. Пре месец дана НАТО генерали су говорили о потреби даљег
смањења војног присуства, укидању контролних пунктова, а челници
УНМИК-а о потпуном предавању свих овлашћења албанским институцијама.
Српски представници, укључујући и нас у Цркви, стално смо упозоравали
да се иза фасаде привремених институција, тзв. демократије и привидне
мултиетничности крије стравична слика етничког насиља, дискриминације,
безакоња и криминала. Упозоравали смо да након оружаног сукоба
и доласка снага НАТО није расформирана паравојна структура бивше
ОВК која се само трансформисала у више сателитских паравојних
и криминалних организација које су наставиле са активним нароужавањем,
планирањем и спровођењем потпуног етничког чишћења Покрајине у
циљу стварања друге албанске државе на Балкану – државе у којој
ће бити места само за етничке Албанце.
Да
ли је овде реч о спонтаном или пак оправданом изливу насиља?
Позваћу
се на званичног портпарола УН полиције Дерека Чепела који је међу
првима изјавио да насиље указује на то да су напади „унапред планирани“.
То ми је лично потврдио и г. Холкери пре неки дан, који је у почетку,
као и многи други веровао, да је реч о спонтаном изливу насиља.
Један несрећни случај дављења у реци троје албанских дечака, за
које је већ наредног дана УНМИК полиција потврдила да нема никаквих
индикација да је реч о етничком злочину од стране Срба, албански
медији су једногласно искористили ујутро 17. марта као ратни поклич
за почетак општег погрома против Срба. Убрзо је командант НАТО
снага за јужну Европу Адмирал Грегори Џонсон је изјавио медијима
да „талас насиља широм Косова у претходна два дана изгледа да
је организован и оркестриран“. Штавише, адмирал Џонсон је за АФП
новинску агенцију изјавио 19. марта да „је говорити о међуетничком
конфликту на Косову велика и лицемерна лаж. Оно што се Дешава
на Косову је погром против једног народа и његове историје“ За
медије на албанском језику Адмирал је јасно и гласно рекао 20
марта: „Ово представља етничко чишћење и не сме да се настави“.
Ове речи угледног званичника НАТО снага које су засноване на детаљним
извештајима са терена у потпуности демантују бројне извештаје
који су се, нажалост, на основу неистинитих тврдњи албанских медија,
без икакве независне пчровере појавили у бројним угледним новинама
широм западног демократског света. Ипак, лаж је разобичена и истина
о етничком чишћењу и систематском уништавању хришћанских светиња
није се могла сакрити.
На
дан када је почео погром г. Хашим Тачи је био у Вашингтону и говорио
је о мултиетничности и напретку демократизације у Покрајини. Догађаји
на терену су га истог тренутка демантовали. Док је г. Тачи говорио
о демократији хиљаде Албанаца припадника његове партије пустошило
је српска села и цркве остављајући графите са акронимима његове
партије ПДК, терористичке АКШ, Косовског заштитног корпуса и других
организација које делују под фирмом ОВК. Аутобуси са до зуба наоружаним
тзв. ратним ветеранима кренули су из Тачијеве родне Дренице у
правцу Приштине и Митровице и сукобили се са међународним снагама.
Албански
лидери су увидевши да не могу да прикрију размере насиља и варварства
прибегли другој стратегији. Покушали су да објасне свету да је
узрок насиља нерешен статус Косова и Метохије, незапосленост и
други социјални разлози. Не желећи да умањујем значај ових проблема
цитирао бих речи генералног секретара НАТО савеза Шефера чију
је изјаву пренео дневник на албанском језику Коха Диторе 23. марта
и међународни новинари: „Не верујем да нерешени статус има икакве
везе са овим што се дешава. Овде је реч о људима који мисле на
погрешан начин, који имају илузије да вршењем злочиначких дела
етничког насиља могу да се приближе остварењу својих амбиција.
Они морају да схвате да међународна заједница ово никада неће
прихватити.“
Шефер,
али и други званичници који су указали да су образложења албанских
лидера покушаји да се избегне одговорност или да се она пребаци
на међународну заједницу и Београд управо указују на саму природу
оног што се тренутно дешава на Косову и Метохији. Употребићу једно
поређење:
Замислите
господо један џамбо-џет који су отмичари отели и прете да ће почети
са убијањем путника, пилота и да ће ударити у неку вишеспратницу
уколико им се не удовољи њиховом захтеву. Да ли би ваша влада
пристала на такву уцену. Да ли би отмичари који би напослетку
добили тај авион престали са својим акцијама или би се још више
охрабрили да почну да отимају друге авионе и чине слична злодела.
Господо, на Косову и Метохији је на делу организовани тероризам
против кога се мора борити на исти начин како се ваша земља бори
против тероризма у другим деловима света. Уколико се албанским
екстремистима омогући да оваквим методама, суровом манипулациојом
сопственог народа и претњама миру у региону створе независну државу
која би била покриће за владавину организованог криминала и мафије
ситуација не само на Балкану, већ и у целој Европи биће озбиљно
уздрмана, а међународни глобални интереси угрожени.
Како
изаћи из ове ситуације, господо?
Послужимо
се искуством хирурга који тешком болеснику не преписује таблете
за умирење болова и витамине, већ га упућује на детаљне прегледе,
а затим примењује радикалну методу хируршке операције која треба
да идентификовани извор инфекције отклони. До сада се питањем
Косова нису бавили „хирурзи“ већ „лекари опште праксе“ који су
преписивали таблете и на запаљену и канцерозну рану болесника
привијали само нове облоге и завоје уверавајући и болесника али
саме себе да ће болест проћи сама од себе и да ће тако лечење
бити јефтиније. Резултате погрешне терапије можемо добро да видимо.
Пренесено
на политички ниво – Косову и Метохији треба радикална, шок терапија
која се састоји у следећим мерама:
Снажно
присуство КФОР-а, са ширим овлашћењима, које би обесхрабрило даље
изливе насиља и довршетак етничког чишћења.
Хитна обавештајна операција која би идентификовала организаторе,
планере, помагаче и непосредне извршиоце криминалних дела. Одговорне
привести закону, екстремне организације ставити ван закона и онемогућити
њихово паравојно деловање.
Хитна обнова порушених српских насеља, повратак прогнаника и обнова
порушених и оштећених храмова уз сарадњу са СПЦ и одговарајућим
српско-међународним експертским тимовима.
Детаљно испитивање рада медија и санкционисање употребе медија
у циљу ширења етничке мржње, подстицања насиља и ширења пропаганде.
Овога тренутка албански радио програм емитује запаљиве националистичке
песме у славу Адема Јашарија и ОВК. Срби се називају најпогрднијим
именима што генерише огромну етничку мржњу.
Досадашње „лекаре и болничаре“ треба заменити способним „хирурзима“
са великим овлашћењима и оперативним искуством. Треба афирмисати
систем одговорности и сви они представници мисије УН, Полиције,
КФОР-а који су на било који начин својим немаром допринели ескалацији
насиља морају да поднесу оставке.
Хитно дефинисање конкретних институционалних и безбедносних система
заштите српског народа и осталих не-Албанаца од даљег уништавања.
Интеграција Срба у друштво у коме је изложено физичком, духовном
и културном уништењу је апсурдан захтев.
Привремено распуштање косовских институција које су својим ћутањем,
пропагандом или потпуном неактивношћу показале да нису зреле нити
способне за даљи политички процес.
Након радикалне терапије треба отпочети политички процес „реконвалесценције“
са оним политичким представницима који су чврсто одани принципима
и вредностима демократског друштва. Једино у таквом процесу и
таквим институцијама Срби могу да равноправно учествују и дају
свој допринос демократизацији друшва.
Коначно, редефинисати програм стандарда и започети процес економског
и политичког процеса изградње стабилног демократског друштва на
Косову и Метохији уз стварање свих услова за споразумно решење
коначног статуса Покрајине у којој би свим грађанима била гарантована
сва индивидуална и колективна људска права, без обзира на коначан
статус.
У
противном, господо, идеје по којима се треба прихватити политика
„свршеног чина“, а у циљу проглашења потпуне или тзв. условне
независности Косова и Метохије или, пак, поделе покрајине по етничким
границама уз тзв. „хумано пресељење становништва“ биле би опасан
преседан који би дестабилизовао ситуацију у целом региону, охрабрио
радикалне снаге у Србији, Македонији, подстакао међуетничке и
међуверске сукобе уз уништавање верских објеката и деценијама
унапред онемогућио европску интеграцију овог дела Европе. Посебно
би признање независности Косова било пример како се насиљем могу
наметати институционална решења мимо преговора и међународног
права, што би имало несагледиве последице.
Дубоко
вас уверавам да је већина албанског становништва на Косову дубоко
изманипулисана од стране њихових политичких вођа, већином некадашњих
лидера ОВК, као и појединих медија. Они сасвим разумљиву енергију
незадовољства младих људи којима је обећаван „Елдорадо“ усмеравају
против осталих етничких заједница и међународне мисије и тако
принуде међународне снаге да напусте Косово и Метохију и препусте
им пуну власт.
На
крају, као епископ Цркве апелујем на америчку јавност која је
увек знала да стане у заштиту основних верских и људских права
широм света да не дозволи да се под заставама најугледнијих демократских
земаља света, укључујући пре свега САД настави невиђено етничко
чишћење, уништавање вековног културно-историјског наслеђа, вредних
хришћанских споменика и једног читавог народа који на овим просторима
живи већ вековима и представља део светског културног наслеђа
које наша генерација треба да сачува за будућност.
ИСПОВЕСТ
СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА КРАГУЈЕВАЧКОГ
Његово
Преосвештенство Епископ шумадијски господин Јован је у четвртак,
пете недеље Часног поста, служио Свету Литургију Пређеосвећених
дарова у храму Светог Илије у Цветојевцу, селу на домак Крагујевца,
уз саслужење свештеника Архијерејског намесништва крагујевачког.
Светој
Литургији је претходила Света тајна покајања и исповести за свештенство
крагујевачког намесништва, а исповедник је био архимандрит Герасим
(Крстић).
Светој Литургији је присуствовао велики број верника из Цветојевца
и околине који су, заједно са свештеницима, приступили Светом
Причешћу.
Епископ
Јован се пригодном беседом обратио присутнима пожелевши им да
Празник над празницима «дочекамо очишћени од греха, најпре разапевши
себе као старог и грешног човека, а са вером на васкрсење.»
После Литургије Епископ Јован је одржао састанак са свештенством
намесништва крагујевачког, на коме су прочитани реферати на тему:
«Имађаху једно срце и једну душу – Парохија као породица».
Реферат
је написао и прочитао јереј Милић Марковић, парох при старој цркви
и професор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу,
а кореферате на исту тему написали су и прочитали јереј Саша Антонијевић,
парох при Саборном храму у Крагујевцу и јереј Небојша Лека, парох
при храму Светог великомученика Пантелејмона у Крагујевцу.
После
разговора о прочитаним рефератима, општа оцена је да су њихови
аутори веома успешно одговорили на задату тему. Ови радови ће
бити публиковани у часопису Епархије шумадијске «Каленић».
Интернет презентација Српске
православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација
Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net
и сервера у Београду www.spc.yu
(донација Беотел-а).
Фотографије
актуелних догађаја дар Новинске
агенције ФОНЕТ
Copyright © 1999-2004 by
The Information Service of
the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail
|
