Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
16. април 2004. године

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ О ПРОТИ ЈЕРЕМИЈИ И АЛЕКСАНДРУ СТАРОВЛАХУ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, настављајући напоре да се осветле недавна трагична догађања на Палама у Републици Српској (Босна и Херцеговина), када су војници СФОР-а, смртним ударцима претукли протојереја-ставрофора Јеремију Старовлаха и његовог сина, катихету Александра, упутио је отворено писмо генерал-мајору Вирџилу Л. Пикету, команданту СФОР-а.

Копије овога писма, са новим подацима, упућене су Кофи Анану, генералном секретару УН; Јап де Хоп Шеферу, генералном секретару НАТО-а; Хавијеру Солани, високом представнику Европске Уније за безбедност и спољну политику; Лорду Педију Ешдауну, високом представнику Уједињених нација за Босну и Херцеговину; Роману Продију, председнику Европске комисије; и Миахелу Венингеру, политичком саветнику председника Европске комисије, у коме, између осталог, истиче:

Сазнања која данас поседујемо, о начину на који су припадници ових, очекивали смо мировних снага, ранили и потом, потпуно безразложно, бестијално мучили ова два хришћанина, су још страшнија од оних које смо изнели у поменутом писму.

Стога Вас, Ваша Екселенцијо, још једном молимо да се, користећи углед и ауторитет којим располажете у међународној заједници, заложите да престане узнемиравање православних житеља Републике Српске, а посебно напади на наше свештенике и чланове њихових породица.

С поштовањем,

АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ
П а в л е

ПРЕМИЈЕРА ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ ДАР

Јуче, 15. априла 2004. године, на сцени Тетра КУЛТ, у Београду, премијерно је изведена представа ДАР, аутора Зорице Симовић.

Радња представе се догађа у ћелији немачког затвора у Француској, за време окупације, а траје једну ноћ. У том малом периоду обухваћене су теме које муче човека, а које су везане за Бога, живот, смрт, зло, љубав и чак, однос уметности и богословља. Две главна лика у представи су монахиња Јелена коју глуми Тања Бошковић и драмска уметница Соланж коју игра млада глумица Катарина Ерић, трећи лик је чувар затвора Немац Клаус (Владимир Посавец Тушек). Монахиња Јелена долази у ћелију младе Соланж да би јој растеретила душу пред сутрашње стрељање.

Препуна емоција, представа се дотакла питања теодицеје, стварања света и човека, а можда најдубље питањем љубави и превазилажења зла иступањем личности из себе саме. У неколико репилка монахиња, која је као мирјанка била глумица и млада глумица Соланж расветљавају позориште, дволичност и неискреност глуме. У њиховом разговору богословље је постављено изнад уметности.

Његово Преосвештенство Епископ јегарски Г. Порфирије о представи је између осталог истакао: “да је љубав најсигурнија лествица од човека до Бога, од неба до земље, и пут од једног до другог човека. Љубав је оно чиме човек вреди. Дар љубави Тање Бошковић у лику монахиње Јелене открива да је природа љубави човекове – крстолика. Она подразумева у вертикали љубав према Богу, у хоризонтали безусловну, слободну и практичну љубав према ближњем. Наш ближњи је сваки човек, знан и незнан, а квалитет хоризонталне узрочности последично је везан за хоризонталу.” Монахиња Јелена поучава Соланж да се треба молити и за непријатеље, чак и за оне који ће је сутра стрељати. Наравно, њен ум то на почетку није могао да схвати, јер није могао да докучи димензије слободе од себе, а не за себе. Приводећи крају представу, Соланж схвата постепено шта значе права и безинтересна љубав, и као да хода по лествици креће ка Богу. Тако је од бунтовне и младе глумице, Божјим даром и уз помоћ монахиње Јелене, Соланж ослобођена тамнице и смртне казне. Постаје монахиња и одлази из затвора, у коме остаје срећна и христолика монахиња Јелена, певајући на крају представе Свјати Боже, Свјати крепки, Свјати бесмертни, помилуј нас...

На крају, наглашавамо да је сценарио за представу написан по истинитом догађају, а да се монахиња Јелена звала Марија Скобскова. После рата Влада Републике Француске је постхумно одликовала Марију орденом Легије части и Заслуга за народ.

У ВОЈНОМ МУЗЕЈУ СЕ ПРИПРЕМА ИЗЛОЖБА О ВЕРСКОМ ЖИВОТУ У ВОЈСЦИ (1804 –1941)

Управа за морал Генералштаба војске Србије и Црне Горе у сарадњи са Српском Православном Црквом, организује у Војном музеју, поводом двестоте годишњице Првог српског устанка, изложбу о верском животу у војскама Кнежевине и краљевине Србије, књажевине и краљевине Црне Горе, и краљевини Југославији до почетка Другог светског рата,(период од 1804.-1941. године).

Овим поводом организатори се обраћају свима који имају у породичном наслеђу предмете, документа, фотографије или било шта друго везано за следеће тематске целине: О војним свештеницима, Богослужењима у војсци, О војним гробљима, Полагању заклетви, Освећењу заставе, Посебној искрани, Веронауци у војсци и сл. да помогну потпунијем приказивању дела наше историје, веома дуго занемариваног и прећуткиваног. Зато се моле сви који су вољни да помогну, о томе писмом или телефоном обавесте Војни музеј. Сви експонати, прибављени на овај начин ће по завршеној изложби били враћени власницима.

Адреса: Војни музеј, Калемегдан б б, 11000 Београд, и тел. 011/3227-387

ВАСКРС У БЕЧУ

Највећи хришћански празник Васкрс, прослављен је молитвено и достојанствено у сва три српска храма у аустријској престоници.

У новом храму, посвећеном Васкрсењу Христовом, нарочито свечано је било у Васкршњи понедељак, када је уједно прослављена и храмовна слава.

Свету Архијерејску Литургију су служили: Његово Високопреосвештенство бечки митрополит Цариградске Патријаршије Г. Михаил (Стаикос), Његово Високопреосвештенство средњоевропски и северноевропски митрополит Румунске Православне Цркве Г. Серафим и Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин уз саслужење више свештеника и ђакона. Обраћајући се верницима, епископи су истакли велики значај оваквих заједничких богослужења, јер Црква је једна, Света, Саборна и Апостолска.

Ово је тек друга по реду храмовна слава која се прославља у овом новокупљеном храму Српске Православне Цркве у Бечу, а кумови су били чланови породице Љускић: Жика, Радица, Леонора, Зорица и Слободанка.

Међу многобројним вернима Светој Литургији су присуствовали и представници Амбасаде Србије и Црне Горе, конзул Коста Симоновић, саветник за дијаспору Никола Димитриевски, председник Црквене општине мр Миленко Јовановић, Председник СНО Петар Милатовић Острошки.

Певао је хор "Свети Сава" који је специјално за ову прилику допутовао из Сремске Митровице. После Литургије за званице је приређен свечани ручак.

Текст и фотографија Миодраг Мецановић

У магазину «Глорија» 14.априла 2004. године објављен је текст Маје Херман-Секулић о изложби која је имала изванредан успех Њујорку
Пролеће у Њујорку

ВИЗАНТИЈА НА ПЕТОЈ АВЕНИЈИ

«Крајем марта у Метрополитен музеју у Њујорку отворена је трећа по реду изложба посвећена византијској уметности под називом: Византија, вера и моћ (1261-1557.) Од тада се на згради музеја на Петој авенији вије барјак Византије , а изложбом је обележен долазак пролећа у Њујорк. Први пут на једном месту сакупљено је више од 350 ремек-дела из 30 земаља Европе и Азије. Много простора је дато делима с нашег подручја: фрагментима фресака, предметима као што су сребрни динари из времена Душана и Уроша, родопско звоно, ковчег краља Стефана Уроша III из манастира Дечани, скулптура Богородице са дететом из манастира Соколица на Косову, предивна камена розета, прстен царице Теодоре, пехар Стефана Уроша IV Душана из Народног музеја и иконе с Охрида. По речима директора Метрополитена, изложба се припрема већ седам година и њено остварење било би немогуће без тесне сарадње с институцијама као што су Музеј Патријаршије и народни музеј из Београда. Многа дела су први пут напустила манастире и земље у којима су настала. У част ове изложбе у Индији су израђене изузетно лепе копије византијског накита од смарагда, бисера и рубина, у двадесетчетворокаратном злату.»

Овом лепом тексту морамо да додамо и наш коментар: Пролеће је дошло у Њујорк са дахом Византије. У нашим крајевима, одакле потичу многи изложени предмети, пролеће је наговестио дим и пламен спаљених светиња, и кућа потомака људи који су ту лепоту стварали.

НОВИ ПАРОХИЈСКИ ДОМ У ВИНКОВЦИМА

Парохијски дом у Винковцима, при храму Српске Православне Цркве, сазидан је за само четири месеца на истом месту на коме је до 1991. године, постојао такав идентичан. Грађевинска фирма МАМИЋ је успешно и професионално у кратком периоду направила објекат и уредила екстеријер. Сада предстоји уређење унутрашњости дома.
Парохијски дом садржи стан за свештеника, канцеларију црквене општине и салу у којој ће се одржавати веронаука.

Изградња парохијског дома је повезана са законом о обнови породичних кућа, те је досадашње радове на дому финансирало Министарство обнове и градитељства, а све то је успешно обављено после много састанака пароха Предрага Азапа са представницима Владе Републике Хрватске и ресорног министарства.

У наредним месецима радиће се на уређивању ентеријера парохијског дома те апелујемо на све људе добре воље, Србе који су живели у Винковцима, који сада живе у расејању да помогну својим прилозима окончање радова на парохијском дому у Винковцима.

За све информације обратити се Протонамеснику винковачком Предрагу Азапу (телефон: 385-32-562-027) или електронском поштом на адресу: crkva-pacetin@vk.htnet.hr.

ШТАМПА О ВАСКРШЊЕМ КОНЦЕРТУ ДАР ЗА ХИЛАНДАР

ПОЛИТИКА

Када је горела српске Царска лавра на Светој гори, манастир Хиландар, који је за српски народ вековима духовни водич, извор актуелног светосавља, као да је нестајала сам бит, суштина покољења која живе у једној малој земљи на Балкану, у југоисточној Европи. Ипак, и у невољи, они који су свесни значаја ове грађевине тамо далеко, на једном “прсту” острва Халкидики, окупили су се и из дворане Центра “Сава” послали поруку и новац потребан за обнову светиње. Великим “приложничким” концертом, спектаклом у Центру “Сава” само је започео низ добротворних приредби које ће бити организоване све док манастир Хиландар не буде обновљен.

На добротворном скупу окупили су се многи. Ту су били владике, генерал-пуковник Бранко Крга, начелник Генералштаба, принц Александар и принцеза Катарина, представници републичких министарстава, градоначелница Радмила Хрустановић и други.

Велики васкршњи концерт окупио је око 400 извођача, а изврсна режија Ивице Видановића и сценографија Николе Берчека, као да је све посетиоце истовремено “преселила” у порту Царске лавре и на косовско-метохијске манастире. На великој сцени Центра “Сава” постављене су три сцене: хиландарска, сцена која потсећа на косовско-метохијски амбијнет и трећа, посвећена празнику Васкрса Христовог. У програму, у коме су испреплетани глума, појање, музика и молитве, садржана је осмовековна историја манастира, успони и падови српског народа.

Сви храмови зидају се да се заштите и одрже храм душе наше. Обнова Хиландара и свих других светиња позива на духовну обнову у нама. Пут обнове у нама је најспорији, али једини. Хиландар и други храмови нису подизани само златом, већ светлошћу и мудрошћу народном – рекла је уочи почетка програма Невена Витошевић, заменик министра вера.

Хиландар је замишљен и подизан да буде мера народне историје. Ову грађевину српски народ је заветоваоза веру и себе. У вековима страдања у Хиландару, ризници српске средњовековне културе, сачуване су српске тапије на слободу и државу – истакао је Милован Витезовић, који је написао сценарио, достојан, како је речено хиландарске библиотеке.

Ниједан манастир није извршио такав духовни утицај као Хиландар. Оно што је географским мерилима била периферија, постало је средиште. Давно су гореле и мошти Светог Саве, али нису изгореле, него се развиле у огањ духовности нашег народа. Недавно су широм Косова и Метохије гореле светиње од Богородице Љевишке до Цркве Светог Спаса. Ни оне нису догореле бесповратно. Оно што је сагорело, биће ако Бог да, обновљено – рекао је Владика Иринеј.

В. Величковић

БЛИЦ

У првом реду Велике дворане Центра Сава своја места су заузели челници Црквем, Војске, многе дипломате, а у самој средини и чланови краљевске породице. Сви они су дошли да на свој начин допринесу обнови велике српске светиње Хиландара, у ноћи названој ДАР ЗА ХИЛАНДАР. Цена улазнице од хиљаду динара, оправдала је намена и сценско-музички спектакл са више од 300 извођача, у коме су свој удео дали и глумци Данило Лазовић, Ивана Жигон, Бранко Ђурић, Бода Нинковић, те музичари Бора Дугић, Биља Крстић, Легенде и многи други. Пред сам почетак испред улаза у дворану легенда наше музике Ђорђе Марјановић је лаганим кораком и са неизбежним смешком позирао фоторепортерима и поздрављао се са пријатељима. А само неколико метара даље певачица Слађана Милошевић расположено је разговарала са новинарима.

У самој дворани централно место заузели су престолонаследник Александар Карађорђевић са супругом Катарином. Нешто даље пријатељски су ћаскали и очекивали почетак генерал Бранко Крга и књижевник Милован Витезовић. Приредби су присуствовали и високи представници католичке Цркве, Слободан Самарџић, саветник Премијера Коштунице, а приметлили смо и бившег музичара, сада власника ПР агенције Срђана Шапера.

А.М. П.М

ЕКСПРЕС ПОЛИТИКА

У препуном Центру Савасиноћ је одржан приложнички концерт ДАР ЗА ХИЛАНДАР уз благослов Патријарха српског Г. Павла и Светог Синода СПЦ. Сви учесници велелепне манифестације, око 300 уметника, на сцени и бар 7-8 пута више гледалаца у дворани синоћ су се свако на свој начин, представили као ктитори, јер сав приход од улазница намењен је обнови велике српске светиње на Светој Гори, изгореле у пожару 4. марта ове године.

Иако је било најављено да ће поздравне речи упутити Патријарх српски Г. Павле, многобројну публику ипак је поздравио Владика бачки Иринеј, који је уз захвалницу присутнима, напоменуо да својим прилогом неће учествовати само у обнови Хиландара, већ и у обнови самих себе: “Хиландар је један од пет најугледнијих светских манастира” – напоменуо је Владика Иринеј и додао да Хиландар никада не може изгорети. – Јер благодатно је окупљање у победној атмосфери у којој смо се сабрали на овом приложничком концерту.
Учешће у концерту, на позив Синода СПЦ, узели су хорови Обилић, Прво Београдско Певачко Друштво, Свети Георгије, Кир Мојсије Петровић, Растко и Стефан,... Обнову Хиландара песмом су помогли Биљана Крстић и група Бистрик, Легенде, музиком – Бора Дугић, Бошко Вујачић, игром – балет Народног позориштаЗапажене ролеимали су и глумци – Данило Лазовић, Петар Божовић, ...

На крају Сава Центром је одзвањала Васкршња песма Људи ликујте, народи чујте – у извођењу групе еминентних уметника.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

Фотографије актуелних догађаја дар Новинске агенције ФОНЕТ