Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. април 2004. године

ДОПУЊЕНИ И ИСПРАВЉЕНИ СПИСАК УНИШТЕНИХ И ОШТЕЋЕНИХ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕТИЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ТОКУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА
СРПСКО БЛАГО НА ЦРНОМ ТРЖИШТУ
НА КОСОВУ УНИШТЕНО ИЛИ УКРАДЕНО 10.000 ИКОНА И ДРУГИХ ЦРКВЕНИХ ДРАГОЦЕНОСТИ

ДОПУЊЕНИ И ИСПРАВЉЕНИ СПИСАК УНИШТЕНИХ И ОШТЕЋЕНИХ ПРАВОСЛАВНИХ СВЕТИЊА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ У ТОКУ МАРТОВСКОГ ПОГРОМА

Након провере података о уништеним или оштећеним храмовима према расположивим информацијама и фотографијама може се засигурно рећи да је најмање 30 православних храмова или потпуно уништено, или оштећено, најчешће подметањем пожара, или додатно оштећено и демолирано (нпр. храмови, који су већ раније нападани). Осим тога, поред цркава у манастирима Девич, Св. Архангели у Призрену, Ђаковици и на другим местима, уништено је десетине помоћних црквених зграда (парохијски домови, економске зграде и конаци), тако да укупан број уништених црквених зграда, износи близу стотину.

Специјална делегација УНЕСКО, која ће ових дана боравити на Косову и Метохији, требало би да утврди размере штете почињене над српским православним духовним и културним наслеђем на Косову и Метохији. Чврст став Епархије рашко-призренске јесте да се уништавање ових светиња у марту месецу не може посматрати ван контекста потпуног уништења или оштећивања преко 140 православних светиња од доласка мисије Уједињених Нација и КФОР-а у јуну месецу 1999. године. Реч је о континуираном процесу систематског затирања свих трагова духовности и културе српског народа на овим просторима, а починиоци су били и остали исти.

Будући да Епархија рашко-призренска због безбедносних разлога нема слободан приступ већем броју уништених или оштећених храмова, у припремама детаљних документација о стању српске културне баштине пет година након доласка мисије УН напредује се веома споро и уз бројне потешкоће.

Најновије информације и фотографије биће унесене у ново издање публикације "Распето Косово", које је у припреми.

Ево, допуњеног списка светиња које су оштећене или потпуно уништене у мартовским погромима:

ПРИЗРЕН

(Све призренске цркве и објекти Српске Православне Цркве уништени су између 17. и 18. марта. 2004. године. Наредних дана је било додатних напада, пљачке и уништавања)

1. Црква Богородице Љевишке (14 век) - запаљена изнутра, фреске из периода од 12. до 14 века су тешко оштећене, олтарски простор је оскрнављен, часна трпеза је поломљена.

2. Храм Христа Спаса (14 век) - запаљен.

3. Саборни храм Св. великомуценика Георгија (1856) - спаљен и миниран.

4. Црква св. Николаја (Тутићева црква, 14 век) - запаљена изнутра.

5. Црква св. Георгија (Руновићева црква, 16 век) - запаљена изнутра.

6. Црква св. Недеље (14 век, касније реконструисана) - спаљена, Поткаљаја.

7. Црква св. Пантелејмона (14 век, касније реконструисана) - спаљена, Поткаљаја.

8. Црква св. Козме и Дамјана (14 век, касније реконструисана) - спаљена, Поткаљаја.

9. Црква св. Недеље (Живињане, код Призрена) - минирана (Извештај КФОР/УНМИК-а: од 19. марта 2004. године - Експлозија комплетно уништила православну цркву у селу Живињање)

10. Манастир Светих Архангела (14. век) - опљачкан и спаљен у присуству немачких војника који га нису штитили.

- Богословија Св. Кирила и Методија (Извештај КФОР/УНМИК-а од 17. марта 2004. године - Православна Богословија у центру града и три православне цркве запаљене)

- Владичански двор у Призрену (Извештај КФОР/УНМИК-а - 17. март: Владичански двор и манастир Светих Архангела су запаљени). Поред двора запаљена је још једна црквена зграда, у којој је живео црквењак.

ОРАХОВАЦ

11. Црква Свете Недеље (1852) - Брњача, Ораховац 1852 (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март 2004. године - Православна црква запаљена и уништена у селу Брњача). Према постојећим извештајима запаљен је и парохијски дом.

ЂАКОВИЦА

12. Црква Успења Пресвете Богородице (16-19 век) - запаљена са старим и новим парохијским домом 17. марта, наредних дана сравњена са земљом

Саборна Црква Свете Тројице (два звоника која су остала после минирање цркве у лето 1999. године, 17. марта су сравњена са земљом. Потом су наредних дана Албанци систематски разнели остатке цркве и направили парк. Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март 2004. године- Изгредници уклањају остатке уништене православне цркве камионима и тракторима, око 5.000 Албанаца учествује у томе).

13. Црква Св. Лазара, Пискоте, код Ђаковице, оштећена 1999. и 2001. године, а сада по изјави локалних међународних извора потпуно уништена са околним гробљем. Парохијски дом је додатно руиниран.

14. Црква Св. Илије код Бистразина, оштећена 1999. године, а сада је, по изјави Епископа Атанасија Јевтића који је прошао путем недалеко од цркве, уништена.

СРБИЦА

15. Манастир Девчц (15. век) - спаљен до темеља, а гробница Св. Јоаникија Девичког отворена и оскрнављена, Албанци су у гробници наложили ватру. (Извештај КФОР/УНМИК-а од 18. март 2004. године: поподне: 2,000 демонстраната се скупља и креће на манастир Девич, пет монахиња је евакуисано, демонстранти пале манастир). У манастиру је уништено око 20 разних помоћних манастирских зграда (конаци, складишта, штале, итд)

ПЕЋ

16. Црква Св. Јована Претече (тзв. Митрополија са парохијским домом и свештеничким становима), је према изјави локалних међународних извора, запаљена. Према расположивим најновијим фотографијама остала је спољашња структура храма, а унутрашњост је потпуно руинирана. Приметни су трагови пожара.

17. Црква Пресвете Богородице, Бело Поље код Пећи, запаљена у лето 1999. године. Крајем 2003. године обновљена заједно са двадесетак домова, породица које су се вратиле да живе на својим огњиштима. Сада је поново оштећена подметањем пожара иако спољашња структура храма и кров нису додатно оштећени. Поред цркве запаљен је и парохијски дом.

УРОШЕВАЦ

18. Саборни храм цара Уроша, Урошевац, (Извештај КФОР/УНМИК-а: 17. март 2004. године - 3 ручне гранате бачене на цркву, подметнут пожар први пут, рањено је најмање 19 војника КФОР-а и УНМИК полицајаца приликом одбране цркве, разорено је градско гробље. (Извештај КФОР/УНМИК-а 18. март 2004. године: 1,500 Албанаца уништава све око себе – пали православну цркву у граду и пет српских кућа. Запаљена је црква у селу Талиновце у 17:49 часова, а том приликом је ухапшено 5 Албанаца) Према најновијим информацијама структура храма је сачувана иако је унутрашњост великим делом оштећена од паљевине. Храм је тренутно затворен масивним металним вратима и под заштитом је КФОР-а.

19. Црква св. Илије, село Некодим - црква уништена са локалним гробљем након што су је напустили војници КФОР-а (информацију су пренели локални међународни медији)

20. Црква Св. Петра и Павла у Талиновцима – запаљена, а уништено је и православно гробље.

21. Црква Пресвете Богородице у селу Совтовић, уништена је заједно са православним гробљем (како преносе локални међународни извори).

(Атински медији од 20. марта 2004. године, потврдили су да су три цркве поред Урошевца које су чували грчки војници остављене без заштите пред огромном масом наоружаних Албанаца и да има рањених грчких војника, који су повређени у окршајима са наоружаним Албанцима)

КАМЕНИЦА

22. Црква у Доњој Слапашници, Косовска Каменица (локални извори из Каменице).

Православна црква у Каменици је каменована и поразбијана су стакла на прозорима. Неколико околних српских кућа је демолирано.

ШТИМЉЕ

23. Црква св. Архангела Михаила у Штимљу (1920) - запаљена (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март 2004. године: Штимље - једна српска кућа и црква су запаљени). Према најновијим информацијама, структура цркве је остала сачувана иако је унутрашњост додатно оштећена и иконе поразбијане. Звоник је запаљен још у јануару 2004. године.

ПРИШТИНА

24. Црква св. Николе (19. века) - у Приштини. (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март 2004. године – нападачи су насрнули на стару православну цркву у насељу Теслиџе – отворена је ватра из аутоматског оружја, пет српских породица и свештеник су евакуисани од стране КФОР-а из старе цркве, повређен је међународни полицајац у покушају да спасе стару цркву. Црква је запаљена, а поред ње и канцеларија Хабитата и 3 УНМИК возила). Црква је спаљена са парохијским домом и у њој је изгорео вредни дуборезни иконостас, десетине икона и целокупна црквена архива (потврдио је протојереј приштински Мирослав Попадић)

КОСОВО ПОЉЕ

25. Црква Св. Николе, Косово Поље - запаљена унутра и оскрнављена. Црква потиче из 1940. године. Грађевина и даље стоји, а према локалним српским изворима и сведочанствима унутрашњост храма је потпуно демолирана, парохијски дом проваљен и опљачкан.

26. Црква Св. Катарине, у Бресју поред Косова Поља - проваљена, оскрнављена. Црква је недавно и опљачкана.

ВУЧИТРН

27. Црква Св. Илије (19. век) - црква је опљачакана и делимично уништена изнутра у јуну 1999. године, сада је потпуно спаљена. (Извештај КФОР/УНМИК-а: Православна црква у граду Вучитрну је запаљена). Такође је уништено и православно гробље поред цркве са парохијским домом и помоћним црквеним зградама.

ОБИЛИЋ

28. Црква Св. Михаила у Обилићу (новосаграђени храм). Албанци наложили аутомобилске гуме у храму (Извештај КФОР/УНМИК-а: 18. март 2004. године - Обилић, православна црква, бројне српске куће и станови су запаљени). Спољашња структура цркве је остала сачувана, али је унутрашњост оштећена од ватре и високе температуре.

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

29. Црква Св. Саве (јужни део Косовске Митровице) - паљена је два пута заредом. (Извештај КФОР/УНМИК-а - 18. март 2004. године: Молотовељев коктел је бачен у двориште православне цркве у јужном делу Косовске Митровици, коју је чувао КФОР. Неколико оближњих кућа је запаљено. Ватрогасци гасе пожар у кућама, али не и цркву која је тешко оштећена ватром). Поред цркве нападачи су запалили и свештенички дом који је био у црквеној порти.

ПОДУЈЕВО

30. Црква Св. Андреја Подујеву (1929) - уништена је 18. марта 2004. године. Чешки медији потврђују да су чешки војници морали да напусте храм који је уништен заједно са гробљем. Један официр потврдио је дубоко шокиран за Прашке новости да су Албанци ископавали посмртне остатке Срба са гробља и разбацивали кости свуда унаоколо. (Извештај КФОР/УНМИК-а - 18. март 2004. године: Православна црква запаљена је у Подујеву). Према фотографијама источни део храма Св. Андреја је миниран, а звоник потпуно уништен експлозивним средствима као и зид који је окруживао цркву.

Франкфуртске ВЕСТИ
субота, 24.април 2004.

НА КОСОВУ УНИШТЕНО ИЛИ УКРАДЕНО 10.000 ИКОНА И ДРУГИХ ЦРКВЕНИХ ДРАГОЦЕНОСТИ

СРПСКО БЛАГО НА ЦРНОМ ТРЖИШТУ

•Пре паљења и уништавања цркава и манастира прво је похарано покретно благо непроцењиве вредности и оно се већ крчми на илегалном светском тржишту антиквитета •

Похарана и спаљена: Црква Светог Спаса у Призрену За време петогодишњег "мира" и владавине међународног војног и цивилног протектората, на Косову и Метохији је разорено или оскрнављено око 150 православних српских храмова и цркава, капела и манастира, од којих сваки пети потиче из 13. или 14.века и припада светском културном наслеђу. Заједно са њима уништено је више од 10.000 икона, црквено-уметничких и богослужбених предмета. Из многих црквених ризница, уочи паљења или минирања од стране албанских хорди, претходно је, пак, похарано покретно православно благо непроцењиве вредности за цивилизацијску баштину, те се оно увелико крчми на светском илегалном тржишту антиквитета и уметнина, старих рукописних књига и других раритета.

"Нажалост, и након последњег страшног погрома над српским становништвом од 17. до 20. марта, настављају се вандализми и пљачке преосталих православних објеката. Сазнали смо такође да су Албанци, који су учествовали у паљењу и уништавању православних светиња претходно покрали већи број вредних икона, кандила, старих књига и других вредних црквених предмета. Предпостављамо да ће и ова украдена уметничка дела бити препродавана на црном тржисту, као што је то и до сада био случај - опомиње Информативна слу\ба Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске.

Додаје се да је та епархија апеловала на УНМИК и КФОР да спрече даљу пљачку православног црквеног и културног блага. Ове наводе потврђује и последњи извештај УНМИК полиције да су "три украдена звона и улазна врата из једне од запаљених православних цркава пронађени у близини Приштине" и да ће бити враћени Епархији рашко-призренској.

У Подујеву су војници чешког КФОР-а одузели од једне албанске породице украдено звоно са запаљене цркве "Светог Илије" у том месту, после чега су албански представници три пута узалуд долазили у базу КФОР-а захтевајући да им се звоно врати, јер су тврдили да оно тобоже припада општини Подујево. У чешком батаљону су их одбили, а звоно, које је 1932. године краљ Александар Први Карађорђевић даривао подујевачкој цркви Светог Илије, однели у манастир Грачаницу.

Током мартовског насиља разуларене албанске руље, на мети лопова, између осталог, било је и звоно српске цркве "Свети Ђорђе" у Призрену, због чега су, по изјави Волфганга Зилингера командира регионалне УНМИК полиције, ухапшена тројица осумњичених Албанаца.

Први алармантни извештаји о крађи црквеног блага, кажу у рашко-призренској епархији, појавили су се одмах по завршетку НАТО бомбардовања СРЈ и уласка међународних мировних снага на Косово и Метохију, половином јуна 1999. године. Британски новинар Тим Xудоа снимо је тада фотографије како Албанци пљачкају цркву Светог Илије у Вучитрну. Он је о томе обавестио владику Артемија и предао му неколико икона које је успео да спасе.

Епископ рашко-призренски обавештен је затим да су украдена и црквена звона из уништене српске цркве у Ђаковици и поред заштите Унмикове полиције, док је у Призрену један немачки подофицир из састава КФОР, који је био задужен за чување имовине Српске православне цркве у том граду, украо вредну икону, диптих (богослужбену књигу) стар 300 година и неколико мањих црквених предмета, због чега је у Немачкој осуђен на условну казну од годину дана.

На југу Европе, у Грчкој, према извештају тамошње полиције, у Солуну је такође ухапшено "четворо кријумчара српских религиозних и уметничких предмета". Код вође групе и његове супруге откривено је 17 украдених књига из 19. века, покрадене гравире и иконе из 18. века и неке драгоцености из римског доба, а кријумчари су признали да су све то купили у Албанији од локалних дилера, и да сви они потичу са Косова и Метохије".
Следеће криминално дело ове врсте је, како је СПЦ својевремено обавестила јавност, откривено у Словенији када је тамошња полиција похапсила неколико Албанаца, а код њих пронашла и одузела им десетине икона, за које су ухапшени признали да потичу из српских цркава на Косову и Метохији. О томе је словеначки МУП обавестио Интерпол, који је известио Министарство унутрашњих послова Србије.

Границу нико не чува

Један Србин из Унмикове мултиетничке косовске полиције каже за "Вести" да су "крадљивци српских уметнина из редова криминалних група на Косову и Метохији које су бројне, јер је неспорна висока криминализација косовског друштва, почев од илегалне трговине дрогом, дуваном, оружјем, белим робљем и културном баштином". Тако да су преостале православне цркве у покрајини, које се налазе изван српских енклава, опомиње он, "изложене на милост и немилост тим групама без обзира на физичко обезбеђење КФОР-а". Озбиљан проблем је, опомиње наш саговорник и "веома порозна граница према Албанији и Македонији коју нико озбиљније не контролише".

Апел Патријарха српског

Поглавар СПЦ патријарх Павле својевремено је позвао, у свом писму, команданта Кфора и шефа Унмика да предузму мере из њихове надлежности "да се заустави крађа икона, богослужбених књига и других изузетно вредних црквено-уметничких предмета са Косова и Метохије", указујући се то благо нашло "на такозваном црном тжишту антиквитета и уметничких предмета у више европских држава".
" Искуство нам говори да су ови случајеви само "врх леденог брега", односно да је са подручја где због не постојања могућности за нормалан и безбедан живот нема свештеника и народа, однето много више црквено-уметничких предмета, него што нам је свима познато. С тога Вас молимо да у оквиру мандата који имају снаге КФОР-а и УНМИК-а, предузмете све потребне мере да се заједно са преосталом непокретном, сачува и покретна имовина Српске православне цркве, јер њиховим уништавањем и измештањем, губимо не само ми, него и европска култура, а са лица косовско-метохијске земље, те колевке нашег народа, у присуству снажних међународних војних и полицијских снага, нестају многобројни трагови постојања српског народа и његове мученичке Цркве", опоменуо је патријарх српски господин Павле.

Брига и других цркава

У бригу за православну баштину на Косову и Метохији, чија неспорна угроженост није до сада наишла на одговарајућу пажњу и бригу светске културне јавности, својевремено су се укључили Светски савет цркава и Конференција европских цркава, тражећи да се "коначно обезбеди миран живот становника ове покрајине и заштити њихово културно и духовно наслеђе". У писмима шефу УНМИК-а, ове екуменске организације изразиле су и озбиљну забринутост "због настављеног насиља са којим се суочавају верници Српске православне цркве и њена баштина на Косову и Метохији". Напади на српске цркве у присуству међународних војних снага, оцењни су као "скандалозан показатељ екстремизма и нестабилности".

Крао и немачки војник

"Уместо да обавља поверени му задатак и чува православни владичански двор и православну Саборну цркву у Призрену, као и поверене му црквене вредности, један немачки професионални војник је изневерио поверење међународних мировних снага КФОР-а и показао се као обичан криминалац", писао је пре две године и "Берлинер морген пост" у тексту "Професионални војник као црквени лопов".

Р. Лончар

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

Фотографије актуелних догађаја дар Новинске агенције ФОНЕТ