Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
15. мај 2004. године

СЕДНИЦА ЦЕНТРАЛНОГ ТЕЛА ЗА ДОВРШЕЊЕ СПОМЕН-ХРАМА СВЕТОГ САВЕ

Данас је у Патријаршијском двору у Београду одржана седница Централног тела за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару. У раду седнице су узели учешће сви чланови Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, као и представници њихових епархија.

Извештај о изведеним грађевинским радовима у протеклих годину дана поднео је проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма.

Током 2003. године и до овогодишњег редовног заседања Сабора, изведени су следећи радови: заврешни су сви радови на уградњи мермера и гранита на фасади Спомен-храма, као и радови на изградњи Парохијског дома и уређењу Светосавског платоа: постављене су мермене полоче на 9.600 м2 на фасади храма, као и 850 м2 масивних елемената стубова, прозора портала, венаца капитела, врата, пиластера, профилисаних елемената гранитне сокле и низ других детаља, укупне тежине 2.700 тона. Ови послови су захтевали најсавременију организацију, планирање и управљање радовима, који су изведени у планираним роковима. Завршена је израда венаца од црвеног гранита на куполи и полукуполама, затим велика храстова врата са челичном подконструкцијом, као и разни бетонски, лимарски и остали пратећи радови, предвиђени на прошлој седници Централног тела.

Завршено је пројектовање ентеријера, а у току су грађевинско-занатски радови, радови на инсталацијама и уметничка обрата рељефа на површини од 1.200 м2. Рељефне камене облоге, по цртежима поч. арх. Александра Дерока су у фази префабрикације, а њихово монтирање се планира у наредних осам месеци. Истовремено ће бити започети и радови на првих, 7,40м парапета изнад који ће бити постављене рељефне камене облоге. Планирано је да црква буде изнутра обложена мозаиком површине 12.000 м2, који ће се, ако Бог да, радити после постављања рељефних плоча.

Цео комплекс (Спомен-храм Светог Саве, мала Светосавска црква и парохијски дом прикључени су на градску мрежу грејања.

У периоду између два заседања Централног тела, завршен је и највећи и, у исто време једини зелени београдски трг – Трг Светог Саве. Носилац и финансијер овог посла је Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда. Укупна површина Трга Светог Саве је 59.039 м2 од чега је 34.400 м2 под зеленилом, а 24.639 м2 под пешачким стазама. Засађено је више од 1.100 листопадних и змизелених стабала, 1.000 комада разног украсног шибља, 200 м живе ограде, 800 ружа, 2.500 комада сезонског цвећа... Урађена је комплетна инфраструктура: водовод, канализација, хидрантска мрежа, јавно осветљење, оптички каблови за телевизијске преносе...

Упоредо са овим радовима, у потпуности су завршени радови на изградњи и опремању Парохијског дома, површине око 2.000м2.

Извештај о укупном стању средстава Спомен-храма поднео је господин Радивоје Минић, службеник Канцеларије Спомен-храма. Чланови Централног тела изразили задовољство чињеницом да су радови у протеклом периоду изведени у потпуности према плану, истакли су потребу да се настави са интензивним прикупљањем прилога за довршење овог заветног храма Српског народа. По завршетку седнице чланови Централног тела су заједно са српским архијерејима посетили Спомен-храм, где је Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Митрофан, у присуству сродника, одслужио парастос свим упокојеним ктиторима-задужбинарима, добротворима и приложницима Спомен-храма. После парастоса, чланови Централног тела су обишли радове и на лицу места се уверили у оно што су чули за време седнице.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ СА ЧЛАНОВИМА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА У ЕПАРХИЈИ МИЛЕШЕВСКОЈ

На позив Његовог Преосвештенства Епископа милешевског Г. Филарета, Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са Високопреосвећеном и Преосвећеном Г. Г. архијерејима, члановима Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, ће данас и сутра боравити у посети Епархији милешевској. Сутра, 16. маја Његова Светост Патријарх Г. Павле ће служити Свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Тројице, код Пљеваља, а потом освештати обновљене манастирске конаке.

У 13,00 часова Свјатјејши Патријарх Павле ће освештати темеље нове цркве Светог Николаја Охридског и Жичког у пријепољском насељу Коловрат.

Maнастир Света Тројица се налази на око 1,5 км од Пљеваља. Саграђен је на остацима манастира из немањићког периода. Први писани помен Свете Тројице потиче из 1537. године, када га је поменуо јеремонах Сава, први познати тројички преписивач.

Више пута обнављан и дограђиван, данашњи облик има од XVI века када је за време игумана Висариона саграђена главна црква. Крајем истог века дозидана је припрата, дар монаха Георгија Поблаћанина, његовог сина Ананија и синовца спахије Војина. И припрата и наос су живописани пре краја XVI века. Живописање је обавио поп Страхиња из Будимља, угледан животописац који је, крајем XVI и почетком XVII века осликао више цркава и манастира.

XVI, XVII и XVIII веку манастир Света Тројица је био познат и као врло значајан преписивачки и књижевни центар. У њему је настало више десетина рукописних књига, дела тројичких дијака (преписивача). Најзначајнији стваралац на овом пољу је чувени Гаврило Тројичанин који је између 1633. и 1651. преписао више књига, од којих су најпознатије: Шестоднев Јована Егзарха, Козма Индикоплов, наставак Врхобрезничког Хронографа, више Псалтира и још неколико значајних књига. Истовремено са Гаврилом Тројичанином у манастиру је стварао илуминатор и иконописац Андрија Раичевић који је својим врло успелим минијатурама украсио рукописе Шестоднев и Козма Индикоплов. За Раичевића се везује и неколико икона насталих половином XVII века.

У манастирској библиотеци се чувају и вредне књиге на пергаменту и папиру из XIII и XIV века као и познати, до сада најстарији коректурни табаци Милешевске штампарије из 1557.године. Ту су и 824 турска документа којаа се односе на сам манастир или на његова бројна имања. Нажалост неки од значајних рукописа насталих у Светој Тројици налазе се у иностраним музејима и архивима: у Прагу се налази дио Врхобремничког хронографа (летописа), као и један псалтир, а у у Санкт Петербургу познати Пљеваљски Службеник из XIV века. Манастирска ризница, поред више драгоцених црквених утвари од сребра, злата и дрвета везаних за богослужење, садржи и вредне старе тканине и црквени вез, окове за књиге, велики позлаћени путир Игумана Стефана, врло познат, дарохранилицу из 1576, сребром окован штап Светог Саве... У њој се налазе и предмети изашли из радионице познатог златара XVI века Јована Хочанина (Фочанина). У манастиру се чувају врата и две певнице рађене у реткој и јако скупој техници коштане интарзије. У пожару 1859. године, потпуно су изгорели манастирски конаци који су зналачки обновљени нешто касније и са црквом у средини чине врло складну целину. Манастир Света Тројица је за сво време турске власти био један од најзначајнијих верских, просветних, културних и националних стожера српског православног становништва не само пљеваљског краја већ и тадашње Црне Горе, Старе Рашке и тзв. Херцеговачког Санџака.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

Фотографије актуелних догађаја дар Новинске агенције ФОНЕТ