Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
21. мај 2004. године

СВЕЧАНА ПРОСЛАВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ – СЛАВЕ МАНАСТИРА ВИСОКИХ ДЕЧАНА

У четвртак, 20. маја 2004. године, у манастиру Високи Дечани, свечано је прослављена слава манастира – Вазнесење Господње. Светој Литургији је присуствовало више од 300 верника, који су из разних крајева централне Србије и са Косова и Метохије, уз пратњу КФОР-а дошли у манастир.

Свету Литургију су служили игуман дечански Теодосије, новонаречени Епископ липљански и протосинђел Петар, уз саслуживање јеромонаха из Епархије рашко-призренски. После Свете Литургије пререзан је славски колач.

Свечаном ручку који је служен после Свете Литургије присуствовали су Њихова Краљевска Височанства принцеза Јелисавета и Линда Карађорђевић, са принцом Михаилом, сином покојног принца Томислава. Чланови краљевске породице су претходних дана обишли српске избеглице у севереном делу Косова и Метохије.

"ТРГОВЦИ ДУШАМА И ДУКЉАНСКО МОНТЕНЕГРИНСКИ ВЈЕРСКИ ТРАФИКИНГ У СВЈЕТЛОСТИ ДОКУМЕНАТА"

Недавно је у издању Омладинског интелектуалног центра из Никшића и БОНАРТ-а из Нове Пазове изашао из штампе зборник докумената ТРГОВЦИ ДУШАМА везаних за оснивање тзв. црногорске цркве, коју је актуелни режим у Црној Гори одобрио и евидентирао у полицијској станици на Цетињу као Православну цркву. Тим чином извршен је најбруталнији напад на звање, имовину и достојанство древне православне митрополије Црногорско-приморске, коју је Свети Сава основао 1219.године.

Да би се свим читаоцима приближио најновији покушај промене духовног идентитета свих којима је Црна Гора отаџбина, аутори Будимир Алексић и Славко Крстајић, су се искључиво држали званичних аката и преписке између Српске православне цркве и осталих православних Цркава. Намерно су су избегнута било каква објашњења која би још више оспорила неистине којима се служе црногорски сепаратисти.

Следећи идеју о тзв. црногорској цркви коју је први изнео Савић Марковић алијас Штедимлија (осведочени злогласни црногорски усташа и ратни злочинац, творац садашњег црногорског сепаратистичког покрета), данашњи његови следбеници покушавају да прекрајањем историјских факата, неуком и лаковерном народу протуре што више фалсификата и плагијата о постојању тзв. црногорске цркве.

Осовину сепаратистичог покрета, главног замајца и презентера тзв. црногорске цркве чине академици тзв. дукљанске академије, лажни историчари, надрикњижевници, политичари, својевремено школовани у кумровачким клупама где су испекли занат чији је један од основних предмета био како, ако не уништити, онда што више нашкодити Српској православној цркви, њеној јерархији, клиру и верном јој народу.

Да истомишљенике имају у данашњем црногорском нараштају, могу да захвале незнању и сиромаштво беспосличара који за садашње газде и њихову идеју су спремни и живот да дају.
Напади на Српску православну цркву и Митрополију црногорско-приморску као њен неодвојиви део, почели су средином осамдесетих година када су се Штедимлијини и Дрљевићеви заостаци у виду Јеврема Брковића, Бранка Никача, Данила Радојевића, Радослава Ротковића, Војислава Никчевића, Рајка Церовића, Весељка Копривице итд. утркивали ко ће са више фалсификата и плагијата да окаља дедовину Светог Саве.

Поменути су 1990. године основали Одбор за вртање аутокефалности црногорске цркве и покушали да, прво у Црној Гори, нађу православног свештеника за остваривање прљаве работе. Пошто им ни огромне суме новца нису у томе помогле, раштркали су се по свету и 1993. године из Америке су на Цетиње довели старца Антонија Абрамовића, калуђера Америчке православне цркве која га је касније и рашчинила.

Кратко се самозвани поглавар тзв. црногорске цркве задржао на трону, јер је три године касније умро. Непосредно пре његове смрти придружио му се бивши сабрат манастира Острог Милутин Цвијић, који је погазио монашки завет па је био стављен под забрану чинодејства. Уточиште је нашао код Антонија и њих двојица су једини чинили лажну јерархију непостојеће црногорске цркве.

Након смрти овог несрећника за новог поглавара је изабран Мираш Дедејић, бивши свештеник Цариградске патријаршије, који је за свештеника рукоположен у педесетој години, а његово дотадашње житије и прикљученија достојни су талента Чарлса Буковског. И сами знајући за контроверзе овог човека, у редовима Одбора за вртање наступио је раздор, али су га ипак устоличили, јер нису имали времена за чекање, јер ко зна да ли би нашли некога одговарајућих квалитета.

Устоличењем Дедејића у Црну Гору се преселио и Живорад Павловић из Смедерева, бивши свештеник који је касу смедеревске црквене општине олакшао за 150.000 немачких маракa и 80. 000 динара, тако да сада јерархију ове веселе дружине са Цетиња чине два рашчињена свештеника и један рашчињени калуђер.

Збирка докумената представљених у овој књизи помоћи ће многим необавештеним и превареним људима у Црној Гори и свуда у свету, да сазнају историјску истину, а злонамернима и фалсификаторима историјских чињеница одузети могућност да и даље шире неистине о наводној аутокефалности наводне црногорске цркве и да догађаје више не представљају онако како то одговара њиховим идеолошким и политикантским (првенствено антиправославним и антисрпским) преокупацијама и предрасудама.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

Фотографије актуелних догађаја дар Новинске агенције ФОНЕТ