Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
27. мај 2004. године

НОВИ ИНКУБАТОРИ ЗА КЛИНИКЕ

Сутра, 28. маја 2004. године у 10 часова, у оквиру акције Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве Удахнимо живот Србији, Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј (Буловић) ће уручити пет инкубатора Одељењу за превремено рођену децу, Гинеколошко-акушерске клинике Народни фонт.

Позивамо представнике медија да својим извештавањем помогну ову хуману акцију.

КАПЕТАН ИТАЛИЈАНСКИХ КАРАБИЊЕРА КОД СРПСКОГ ПАТРИЈАРХА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, епископима: нишким Иринејом, шумадијским Јованом, захумско-херцеговачким Григоријем и будимљанско-никшићким Јоаникијем, као и Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и Епископом рашко-призренским Артемијем, примио је данас у Патријаршијском двору у Београду, капетана Фабија Фикућела, представника италијанских карабињера, ангажованих на успостављању мира на Косову и Метохији. Пријему су присуствовали и г. Небојша Човић, председник Координационог центра за Косово и Метохију и др Драгана Јањић, координатор Одбора за заштиту културне баштине Српске Православне Цркве.

Поздрављајући капетана Фикућела, Његова Светост Патријарх Г. Павле је захвалио Влади и народу Италије, а посебно војницима и карабињерима који су већ неколико година на Косову и Метохији, на пожртвованости у очувању манастира и цркава на Косову и Метохији, као и живота Срба који живе у тамошњим енклавама.

Капетан Фикућела је заблагодарио Његовој Светости Патријарху Г. Павлу и присутним архијерејима на части што је примљен у Српској Патријаршији на највишем нивоу. Он је упознао српске архијереје да је у Србију дошао из Рима, где у оквиру јединица карабињера ради у служби за заштиту културног наслеђа. Током свог боравка на Косову и Метохији увидео је да је готово сво културно благо на том подручју у власништву Српске Православне Цркве, а по свом значају припада светској културној баштини. То га је инспирисало да у времену од новембра 2002. до маја 2003. године сними филм о најзначајнијим српским црквама и манастирима. Овом приликом г. Фикућела је Његовој Светости Патријарху Г. Павлу предао копију односног филма и пренео спремност Италије да помогне у обнови неког од порушених храмова. У разговору са Г. Г. архијерејима договорено је да се, с обзиром на катастрофалне последице недавног мартовског насиља, сними нови филм у коме ће се направити упоредни приказ најзначајнијих средњовековних храмова пре и после уништења од стране терориста.

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД ПРИМИО ДИРЕКТОРА
МАЈКРОСОФТА ЗА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ

~ Подршка Цркве развоју информатике ~

Данашњим пријемом г. Дејана Цветковића, директора Мајкрософта за Србију и Црну Гору, са сарадницима, у седници Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, настављена је сарадња на унапређењу информатичке делатности.

Г. Цветковић је упознао Његову Светост Патријарха Г. Павла и чланове Светог Синода са новом верзијом Microsoft Office-a на српском језику, који садржи програме Word, Excel, Outlook, Power Point, Access и Publisher. Овом приликом, г. Цветковић је Српској Православној Цркви поклонио пакета програма за потребе црквене администрације. Представник Мајкрософта је упознао чланове Светог Архијерејског Синода да је ова компанија, заједно са компанијом Телеком Србије, покренула акцију да сваких тридесет ученика основних и средњих школа у Србији добије могућност коришћења рачунара са Office-ом на српском језику. Чланови Светог Синода су са великим интересовањем подржали ову акцију која би требало да постави боље темеље информатичке писмености у нашем народу.

ПРЕМИЈЕР СРБИЈЕ ДР ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА НА СВЕТОЈ ГОРИ

Јуче, 26. маја 2004. године, председник Владе Републике Србије др Војисалв Коштуница, у пратњи министра вера г. Милана Радуловића, посетио је манастир Хиландар, који је почетком марта ове године претрпео највећу трагедију у својој историји.

Премијер Коштуница је у пратњи српског министра вера Милана Радуловића пре Хиландара посетио Кареју, административно средиште Свете Горе, и светогорском проту o. Стефану предао икону Богородице са Христом. У Хиландару председник Владе оцу Методију, заступнику игумана Мојсија даровао икону Христа Спаса.

* * *

Штета коју је манастир Хиландар претрпео у ноћи између 3. и 4. марта ове године, се процењује на око 25 милиона евра и биће потребно десетак година да се манастиру поврати стари сјај. До сада је, вољом људи из целог света, прикупљено око 2,5 милиона евра. Рашчишћавање рушевина је већ почело и биће завршено током јесени. Даноноћни радови се изводе уз помоћ Српске и Грчке Православне Цркве, Републике Србије и Грчке. Влада Републике Србије ће у наредних девет година из буџета издвајати по милион евра, а за ову годину је већ уплаћено милион евра.

Иначе, у току је акција Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве ДАР ЗА ХИЛАНДАР, у оквиру које се прикупља материјална помоћ за обнову манастира Хиландар. Да подсетимо, на Васкршњи уторак 2004. године Свети Синод је заједно са Информативном службом Српске Православне Цркве, организовао концерт - ДАР ЗА ХИЛАНДАР.

Још од 1191. године, када је у манастир Пантелејмон стигао Растко Немањић да се замонаши, "Света Гора је царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекид, а славопој Христу без умора, смрт без жаљења" (Свети Владика Николај Велимировић).

Премијер Коштуница је овом пориликом рекао: "Кад год сам долазио у Хиландар био сам дирнут. Сада и више, јер то није Хиландар који памтим. Али, оно што ове манастире гради и што је јаче од сваке несреће јесте вера. "
Божјим промислом, Црква посвећена Ваведењу пресвете Богородице остала је нетакнута, међутим, пожар је уништио више од половине манастирског комплекса: монашке келије, гостопримницу са трпезаријом, Бели конак, четири параклиса и вредне живописе, административни део и књижару. Библиотека, која је један од темеља српске писмености, у којој се чува велики број пергаментних књига и рукописа са минијатурама као и богата збирка српских повеља, срећом је избегла пожар. Сачувано је Законоправило, зборник канонских, црквених и грађанских правила која не само да су одређивала оргнаизацију Српске цркве у XIII веку, већ су све до стварања српске државе у XIX веку утицале на државно-правну свест народа. Остала је нетакнута и ризница која чува Игуманску патерицу (палицу) Светог Саве, дарове Немањића и каснијих средњовековних заштитника, руских царева од Ивана Грозног до Петра Великог.

О СВЕТОЈ ГОРИ - Смештена на полуострву Атос, у Егејском мору, Света Гора је од оснивања лавре Светог Атанасија 963. године, а до 1204. године и пада Византије под Латинску власт, остала је под заштитом византијских царева. Наредних 18 година је под франачком влашћу да би средином XIV века ушла у састав Душановог царства.

Под Отоманском империјом је од 1430. до 1912. године, када је од Грчке добила специјални статус и унутрашњу самоуправу. Иако под заштитом Грчке, Света Гора данас је једина независна монашка држава на свету: 20 насељених манастира – 17 грчких и по један српски, руски и бугарски са око две хиљаде монаха.

РАЗГОВОР РУСКОГ ПАТРИЈАРХА СА ПРЕДСТАВНИЦИМА РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Ових дана је у Москви, на позив Руске Православне Цркве, боравила званична делегација Руске Заграничне Православне Цркве, предвођена Његовим Високопреосвештентвом Митрополитом Источне Америке и Њујорка Г. Лавром.

Дана 14. маја 2004. године, када је делегација стигла у Москву, Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Алексеј II састао се са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Г. Лавром. Разговор о превазилажењу разлика је одржан у топлој атмосфери међусобног разумевања. Сутрадан су архијереји служили Свету Архијерејску Литургију на којој је началствовао руски Патријарх, у Бутову, на месту на коме је пострадао велики број мученика за време безбожничког режима у Русији, а многи од њих су већ канонизовани као светитељи.

Патријарх московски и целе Русије Г. Алексеј II је саопштио да су главне теме које су биле камен спотицања око уједињења Руске Православне Цркве и Руске Заграничне Православне Цркве превазиђене.

Да подсетимо, 1922. године блаженопочивши Митрополит Антоније (Храповицки) је рекао да је Синод Руске Заграничне Православне Цркве, који је формиран у то доба, био привремен.

Извор: www.mospat.ru

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

ФоНет фотографије дар Новинске агенције ФОНЕТ