Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
25. јун 2004. године

ПРИНЦ ВЛАДИМИР КАРАЂОРЂЕВИЋ У ПОСЕТИ ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле примио је данас у Патријаршијском двору принца Владимира Карађорђевића са супругом принцезом Бригитом. Његова Светост је принцу описао тешке услове у којима српски народ живи на Косову и Метохији, а посебно се осврнуо на мартовски погром Срба од стране албанских терориста. Овом приликом принц је изразио забринутост за опстанак српског народа и светиња у овој српској покрајини.

Принц Владимир Карађорђевић је, у среду 23. јуна 2004. године, са супругом принцезом Бригитом из Немачке допутовао у српску престоницу како би у окриљу Српске Православне Цркве прославио велики хришћански празник Видовдан.

ПАТРИЈАРХ ПРИМИО ПРЕДСТАВНИКЕ КОНГРЕСА СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле примио је данас, 25. јуна 2004. године, у Патријаршијском двору потпредседника Конгреса Српског Уједињења г. Ненада Вукићевића. Заједно са њим, Свјатејши је примио малишане из Сан Маркоса, Калифорнија, Сједињене Америчке Државе, који су гости Конгреса Српског Уједињења. Њих предводи госпођа Љиљана Пантовић, вођа Културне групе Срба из Калифорније. Том приликом Његова Светост је пожелео малишанима да са вером у Бога буду најбољи представници српског православног народа свуда у свету.

ПАТРИЈАРХ ЋЕ ОСВЕШТАТИ МЕСТО ЗА ПРВУ ЦРКВУ У НАСЕЉУ КАЛУЂЕРИЦА

У суботу 26. јуна 2004. године, у 11 сати, Његова Светост Патријарх Српски Г. Павле освештаће место за градњу прве цркве у београдском насељу Калуђерица. То је велики дан за грађане највећег приградског насеља у Србији. После пуних деветнаест година остварена је њихова жеља. Одобрена је локација за градњу храма на месту где је било фудбалско игралиште. Дуго и упорно су мештани Калуђерице тражили да им се одобри градња цркве. Прва молба којом је тражено одобрење локације за градњу цркве упућена је надлежнима 26. марта 1985. године, али је захтев одбијен. Када су се времена променила, а власти имале разумевања за духовне потребе грађана, и колика је потреба људи да имају свој храм, додељене су многе локације за градњу цркава. Двадесет пет цркава је сазидано у граду и приградским насељима, само, све до сада, Калуђерица је остајала без свог храма. Сређивањем урбанистичких прилика су се коначно стекли услови, па ће и над Калуђерицом засијати крст са куполе храма који ће бити посвећен Светом Јоакиму и Ани. Пројекат храма је израдио архитекта Милан Томић, а градиће га житељи Калуђерице својим средствима.

У понедељак 28. јуна 2004. године, на Видовдан, Његова Светост ће служити Свету Архијерејску Литургију у манастиру Грачаници.

ПОЧЕЛА ОБНОВА СРЕДЊОВЕКОВНОГ МАНАСТИРА У ЖИЧКОЈ ЕПАРХИЈИ

Рушевине средњовековног манастира у Дићима оживеле су 7.јуна 2004. године на дан прослављања Обретења главе Светог Јована Крститеља. Тога дана служена је Св. Литургија на темељима ове древне светиње. Уз благослов Епископа Жичког Г.Хризостома ово литургијско сабрање донело је радост верницима села Дићи и Доњи Бањани. После много година, можда и неколико векова, замирисао је тамјан, а бескрвна жртва је принета на месту где су наши преци храм подигли, молили се Богу и славили Св. Јована Крститеља. Св. Литургија уводи прошлост у садашњост, а све скупа стреми и улази у вечни Будући Век. Литургију су служили јереји Светолик Марковић, парох љишки и Божидар Бова, парох бољковачки, уз саслужење ђакона Горана Миловановића. На Литургији су певали ученици основне школе у Дићима, са својим вероучитељем Владаном Терзићем, свештеником Миодрагом Марковићем и учитељицом Данком Ковачевић.

Надлежни парох Светолик Марковић у беседи је опоменуо вернике на потребу обнављања светиња, па тако и ове задужбине челника Вулкдрага из немањићког периода: “Једна од највећих некропола скраја XIII и почетка XIV века је ова у Дићима. Надгробна плоча пронађена у унутрашњости храма има натпис са годином смрти ктитора 1327. године. Зато треба да се угледамо на наше свете претке, држимо се закона Божијег, Еванђеља Христовог, да бисмо се назвали синовима Божијим и да живот вечни задобијемо,а то је права мера и циљ нашег живота овде на земљи.” Домаћин славе је био Драган Нинковић из Дића.

Иначе темељи цркве налазе се покрај Ибарске магистрале на осам километара од Љига. Пре петнаестак година вршена су археолошка истраживања, која је спровео Ваљевски завод за заштиту споменика културе, под руководством археолога Жељка Јежа. Нажалост, због недостатка средстава истраживања нису спроведена до краја. Овогодишње молитвено сабрање поред духовне обнове има за циљ и покретање иницијативе за обнову порушене светиње. Многи наши манастири и цркве рушени су и обнављани кроз време, градећи и обнављајући храмове хришћани граде и изграђују сопствени пут у Царство Божије. Надамо се бољим данима, када ће бити могућа обнова и овог манастира, а и свих других цркава по свим крајевима српске земље. До тада да чинимо оно што можемо, будимо одговорни и пред Богом и пред људима. За сада, овим путем позивамо све оне који су на било који начин везани за Диће и Бањане и овај рудничко-качерски крај, да помогну обнову ове наше светиње.

Јереј С. Марковић

КУСТУРИЦА ДОБИО МЕЂУНАРОДНУ НАГРАДУ

У уторак 22. јуна 2004. године знаменити редитељ Емир Кустирица дошао је у Москву да би присуствовао XVI Московском међународном филмском фестивалу. Како преносе www.zenit.org и www.kinokadr.ru Емир Кустурица, светски признати редитељ је планирао посету православним светињама у руској престоници. Наш признати редитељ је признао да је на његов рад пресудан утицај извршила руска култура, те је овом приликом пожелео да види што је могуће више икона, фресака и мозаика и да буде присутан на богослужењима.

У среду 23. јуна 2004. године, на XVI Московском међународном филмском фестивалу, у кино-концертној сали Пушкински уочи гала пројекције, Емир Кустурица је добио Награду за унапређење и допринос светске кинематографије. Награду му је уручио председник Фестивала г. Никита Михалков. Та награда се додељује на сваком фестивалу неком од веома заслужних светских режисера или глумаца. Ранијих година признање су добили доајени светске кинематографије Роберт де Ниро, Софија Лорен, Катрин Денев и Џек Николсон. Бити у таквом друштву је велика част. Образлажући награду Кустурици, Никита Михалков је казао да се некоме могу свиђати или не Кустуричини филмови али је неспорно да је он ушао у историју филмске уметности као оригинални аутор.

Захваљујући се, Емир Кустурица је рекао да ипак није очекивао да ће у 49. години добити награду за животно дело. “Као студент 3. године филмске академије у Прагу гледао сам филм Никите Михалкова “Робиња љубави” и ја сам постао роб филмске уметности”, казао је Емир Кустурица.

Извор: www.zenit.org и www.kinokadr.ru.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu

ФоНет фотографије дар Новинске агенције ФОНЕТ