Информативна служба
Српске Православне Цркве
1. јул 2004. године

ПАТРИЈАРХ СА ЧЛАНОВИМА СВЕТОГ СИНОДА ПОСЕТИО ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ЈЕРЕМИЈУ СТАРОВЛАХА И АЛЕКСАНДРА СТАРОВЛАХА

НАЧЕЛНИК ВМА: ПРОТИ ЈЕРЕМИЈИ И КАТИХЕТИ АЛЕКСАНДРУ ТЕШКЕ ПОВРЕДЕ НАНЕТЕ УДАРЦИМА ДРУГИХ ЛИЦА А НЕ ЕКСПЛОЗИВНИМ СРЕДСТВИМА

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, епископима: Нишким Г. Иринејем, Шумадијским Г. Јованом, Будимљанско-никшићким Г. Јоаникијем и Митрополитом дабробосанским Г. Николајем, посетио је данас на Војно-медицинској академији протојереја-ставрофора Јеремију Старовлаха, пароха паљанског и његовог сина катихету Александра, који се од последица повреда задобијених у ноћи 1. априла 2004. Године, у нападу војника СФОР-а, лече на Војно-медицинској академији у Београду.

Прота Јеремија и Александар Старовлах су Његову Светост Патријарха и архијереје дочекали на ногама и у много бољем здравственом стању него приликом претходне посете. То је обрадовало Патријарха који је изразио наду да ће ускоро уследити њихов даљи ванболнички опоравак. Заједно са начелником Војно-медицинске академије, генерал-пуковником др Зораном Станковићем, начелником Управе за морал и информисање, генерал-мајором Видосавом Ковачевићем, и начелницима одељења ове наше најзначајније војно-здравствене установе, била је присутна и др Мирсада Прашо, начелник Одељења за анестезиологију Универзитетског клиничког центра у Тузли, која је у ноћи 1. априла прва прихватила и даље изузетно успешно лечила ову двојицу страдалника. Присутни лекари су Патријарха и архијереје обавестили о стању приликом пријема и току лечења.

Прота Јеремија је примљен у Клинику за ортопедију и трауматологију где му је хируршки лечена десна надлактица и прелом седмог грудног пршљена. После одговарајућих мера постигнуто је битно побољшање, тако да је Прота и добром општем стању које ће се још више побољшати даљом физикалном терапијом. Катихета Александар је примљен са тешким нагнечењем мозга због прелома свода и базе лобање, пошто му је у тузланској болници одстрањем епидурални хематом. После интензивне терапије, лечење је настављено у Клиници за неурохирургију да би се током хоспитализације појавиле даље компликације, које су решене мултидисциплинарним терапијама. Још увек постоји оштећење вида на левом оку и даље отклоњиве последице.

После посете, Његова Светост Патријарх Г. Павле, чланови Светог Синода, начелник ВМА др Зоран Станковић, лекари који учествују у лечењу и др Мирсада Прашо одржали су изузетно посећену конференцију за штампу. Патријарх српски је изнео јавну захвалност особљу ВМА, а посебно др Мирсади Прашо и свом особљу Универзитског-клиничког центра у Тузли, који су, уз Божју помоћ и велики лични труд и стручност, постигли изузетан успех у лечењу ових клирика Српске Православне Цркве. Његова Светост је посебно истакао да нас важно да се сазна истина о томе како су повређени. За хришћане истина није однос идеја и веза ствари, него сама суштина, јер сам Господ је рекао: Ја сам Истина, Пут и Живот.

Др Мирсада Прашо је рекла да је сво ангажовано медицинско особље Универзитетског клиничког центра у Тузли настојало да да свој пун допринос лечењу проте Јеремије и Александра Старовлаха и да је изузетно обрадована њиховим брзим опоравком.

Митрополит дабробосански Г. Николај је, као епархијски Архијереј, и са своје стране, упутио изразе особите благодарности др Прашо и свом медицинском особљу тузланске болнице.

Одговарајући на питање новинара о узроцима повреда, генерал-пуковник др Зоран Станковић, начелник Војно-медицинске академије је рекао: На основу интензитета, распореда и бројности повреда јасно је да оне нису нанете експлозивним средствима, него физичким дејствима и удрацима предметима од стране једног или више лица. Све даље треба да утврде надлежни судски органи.

СУСРЕТ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА СА МИХАЕЛОМ ВЕНИНГЕРОМ, ВИСОКИМ ЗВАНИЧНИКОМ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ

Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, заједно са члановима Светог Архијерејског Синода, примио је др Михаела Венингера из Брисела, министра-саветника Председника Европске комисије Романа Продија.

Изразивши добродошлицу Његова Светост је истакао да је велика часта за њега лично и за Српску Православну Цркву да угости овог познатог и веома важног политичара, дипломату и дубоко верујућег човека, и да са њим разговара о текућим животним питањима, а поготову о тешким условима за живот Срба на Косову и Метохији. Министар Михаел Венингер је уверио Патријарха српског да су сви у Европској комисији свесни изузетно тешког положаја српског народа, Српске Православне Цркве и православних светиња на Косову и Метохији. По речима др Венингера, циљ је показати да је адекватна заштита српске кулктурно-историјске баштине услов даље сарадње Европе са тамошњим институцијама. Министар Венингер је подржао и нагласио потребу информисања светске јавности о рушењу српских цркава на Косову и Метохији. Министар Венингер је истакао да је заједно са Романом Продијем урадио публикацију о заштити верских објеката на простору осам земаља Југоисточне Европе, а очекује се да ће плакат на коме на коме је фотографија спаљене цркве Богородице Љевишке у Призрену и публикација имати одјека у јавности. Овај заслужни политичар је заслужан и за Прву конференцију председника академија у Венецији на којој се расправљало о текућим проблемима на нашим просторима. Друга конференција ће се одржати у Будви крајем октобра ове године. На крају су изражене обостране жеље да се српски народ и српске светиње сачувају и очувају на Косову и Метохији.

ИЗЈАВА НОВОИЗАБРАНОГ ЕПИСКОПА ЈОВАНА ПУРИЋА

Обновљена је само за сада титула диоклијска а што значи да се васпоставља древна епископска титула која потврђује непрекинути континуитет њеног трајања на овим просторима. Зетска епархија, односно садашња Митрополија Црногорско-приморска чији сам ја викар са поменутом титулом налази се на истом географском простору на коме се у раније историјском раздобљу већ налазила епископска катедра (у Диоклији, Златици, Лондодоклији. Самом локацијом нова епископска катедра (Зетска) имала је на одређени начин да васпостави континуитет са Диоклијском епархијом која се у међувремену угасила (ХI-ХII век). Из Подгорице седиште је пренесено у манастир Св. Михаила на Превлаци. У наредним вековима на простору Подгорице и њене шире околине епископска катедра више није формирана. Данашњи Подгоричани и околни житељи долази у манастир Острог да се крсте и приме Православље. Самим тим чином они се укључују у древну епископију Диоклијску, односно у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Природно је да игуман Острога, новоизабрани владика носи ту титулу - указујући на оно суштинско по питању црквене мисије и пастирства. Због специјалне мисије Острога не само у Црној Гори већ у помесној Православној Српској Цркви ово означава духовну обнову у нашем народу. Ово, такође, указује на важан потез чисто црквене политике, коју треба разликовати од оне дневно политичке и пролазне. Језик којим се говори са Острошког источника јесте језик вере, наде и љубави, језик покајања и братског помирења.

Дакле, титула епископа Диоклијскога јесте титула Архипастира Цркве Христове у раној, и средње-византинској романско-ромејској Диоклији, граду насталом сред Зетске равнице, на ушћу двеју река Мораче и Зете код данашње Подгорице, и у каснијој на безбеднија брда према Спужу помереној Лондодокли, као неком новом Тавору, и данас ка тврђави Православља - Острогу, некада испосници - ћелији, а данашњем "граду који на Гори стоји". У том Граду је устоличен игуман острошки у који долази не само православни него и свехришћански свет и, приличи му имати титулу неподељенога Апостолског наслеђа. Овим потезом, или одлуком Сабор наше Цркве указао је на Диоклијску епископију која је темељ духовног наслеђа на овим просторима. Њена традиција не сме бити запуштена и заборављена, већ нам мора послужити као непресушно врело духовне инспирације за садашње и будуће генерације. С обзиром на нарасле организационо -мисионарске потребе Православне Цркве у Црној Гори и Приморју, било је потребно и тако подржати и оснажити јеванђелску мисију и текућу духовну обнову на подручју Митрополије, угрожавану без престанка... Овом одлуком идемо у будућност, без оптерећења "реконструкције" прошлости.
То је први разлог обнављања епархије Диоклијске, а други разлог јесте одлучност наше помесне Православне Цркве да, понирући до својих Диоклијских корена, јаче истакне неприкосновену и никада не прекинуту наследност свога епископата на територији данашње Црне Горе, који "право управља речју истине" и чува ненарушено њено Предање као јемсгво нашег спасења. Та одлучност, такође, значи и решеност наше помесне Цркве да не само изобличава незаконите претензије незнабожних парацрквених и инославних црквених структура на својој канонској територији него и да се њиховим узурпаторским насртајима непоколебиво супротстави снагом Истине Христове, коју ни "врата Адска неће надвладати" и својега непристрасног и непобитног историјског сведочења.

И најзад, назив познат ученијем слоју црквених људи, израз "Диоклија" био је употребљиван у књижевном српском језику током читавог средњег века као једина ознака поменутог географско-историјског појма. Тек у двадесетом столећу, напоредо са њом појавиће се вулгаризам, у народском изговору искривљени, кроатизирани облик - Дуклља, који ћe је, npoгресивно је истискујући из књижевне употребе, до краја двадесетог века, заслугом, у првом реду српске историографије, до занемарљивости потиснути и собом заменити. Тако ће наша Православна Црква на Лествици тајноводственога путовања, по своме вишњем разуму. актуализујући ову ранохришћанску титулу у двадесет првом веку и на овом плану обновити изгубљено народно памћење. Разлика између Диоклије и Дукље није само гласовне природе, нити је само питање права на национално самоодређење и идеолошко определење већ је суштинска и много дубља. Зато је велика одговорност наша за потенцијалну паству на овим просторима. И од нас ће се тражити одговор на дан Страшнога суда за све оно што смо могли учинити за овај народ, а нисмо учинили због својих сујета или острашћености.

МОЛИТВЕ У БОЛНИЦИ

У болници у Чачку ускоро ће бити освећена црква посвећена Светим врачима Козми и Дамјану. Протојереј Бранко Керкезовић је рекао да ће се у њој служити Света богослужења потребна болесницима и особљу болнице. Још пре Другог светског рата ова болница имала је цркву где су се болесници и особље молили за здравље и спасење.

Извор: Политика 1. јул 2004.

ПРОСЛАВЉЕН ВИДОВДАН НА ДАЛМАТИНСКОМ КОСОВУ

Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Фотије на Видовдан је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслужење епархијског свештенства и монаштва у цркви Лазарици на далматинском Косову.

Епископ Фотије је овом приликом у својој беседи истакао да су две кључне ствари определиле историју српског народа: масовно крштење у време Светих Кирила и Методија и тиме улазак нашег народа у Цркву Бога Живога, а друго је, свакако, Косовски Завет, чиме смо, по слици Голготе, прихватили жртву као смисао свог постојања.

ПАРАСТОС ЖРТВАМА НА СТРАЖИЦИ

На меморијалном центру Стражица на Видовдан над Јамом, служен је парастос на месту страдања жртвама комунистичког терора. Парарстос Српске Православне општине Плевља, а уз благослов Епсикопа милешевског Господина Филарета. Парастосу је присуствовао већи број грађана, чланови породица страдалих, представници Српске народне странке и други. Након парастоса песнички помен говорили су Момир Војводић, Аћим Вишњић, Новица Станић и други.

Извор: Политика 1. јул 2004.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu

ФоНет фотографије дар Новинске агенције ФОНЕТ


Copyright © 1999-2004 by
The Information Service of the Serbian Orthodox Church
11000 Belgrade
Kralja Petra I no.5
+381 11 3282 596
e-mail