Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
14. јул 2004. године

ПЕТРОВДАНСКЕ СВЕЧАНОСТИ У БЈЕЛОМ ПОЉУ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, у Бјелом Пољу, вече уочи Петровдана, у сали Центра за културу, уприличена је Духовна академија на тему Одјек Првог српског устанка у бјелопољском крају. На Академији је говорио др Јово Медојевић, доцент на Природно-математичком факултету у Косовској Митровици, док су у наставку програма учестовали црквени хор «Свети Петар и Павле» и трио «Христофанија» из Сомбора.

После Свете Архијерејске Литургије, коју је, на Петровдан, служио Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије са свештенством, одржане су Петровданске свечаности. После традиционалног Петровданског сабора, велики број верника се окупио испред цркве, и око 17 часова кренуо у литију, коју су од Петрове цркве до Никољца предводили Епископи: Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и Милешевски Г. Филарет са свештенством.

Извор: Публика 13. 07. 2004

ДУХОВНА АКАДЕМИЈА У СТУДЕНИЦИ

Током девет јулских дана, и ове године у Студеници се одржава, тринаеста по реду, Летња духовна академија Музичке омладине. Подсећања ради, пре тринаест година, на принципима хорске недеље, обликована је Летња духовна академија Музичке омладине. Мали тим су тада сачињавали музиколог др Снежана Николајевић, координатор музичке омладине Миодраг Павловић и академик Димитрије Стефановић, осмислио је пројекат у жељи да се богатство и аутохтоне вредности српске духовне музике, уметности и културе, у свом суштинском виду, приближе младима на савремен начин. Овај концепт Летња духовна академија задржала је све ово време, испуњавајући га сваке године новим, свежим садржајем. Ове године на Академији се први пут претставља страни диригент – Генадиј Дмитрајк из Русије. Идеја Летње духовне академије од самог почетка била је везана за манастир Студеницу који је по својој историји, лепоти светосавском духу идеалан простор за ову својеврсну духовну школу. Братсво манастира свесрдно је прихватило њен садржај, а Академија се одржава са благословом Његовог Перосвештенства Епископа жичког Г. Хризостома и игумана студеничког јеромонаха Тихона. На овој овогодишњој Академији представљају се Мешовити хор КУД «Абрашевић», под управом Милована Панчића, Мешовити хор цркве Лазарице у Крушевцу «Свети кнез Лазар» и диригент Ружица Вешковац, хор Првог београдског певачког друштва под упаравом Светлане Вилић и Српски камерни хор са диригентом Ђорђем Павловићем. Завршни концерт Хора полазника овогодишње Летње Академије одржаће се у понедељак под управом Генадија Дмитрјака.

Извор: Политика 14. 07. 2004. године

ПРЕНОС МОШТИ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА МОМЧИЛО ГРГУРЕВИЋ

Мошти свештеномученика Момчила Гругуревића, злочиначки убијеног 1945. године, 12. јула 2004. године, по трећи пут су ископане и из порте цркве у Челебићима пренесене у заселак Ријека, у цркву Светог Николе. Уз саслужење великог броја јереја и архијереја Српске Православне Цркве пренос моштију светитеља Момчила, обавио је Митрополит дабробосански Николај, а бројни верници стигли су из свих крајева Републике Српске, Србије и Црне Горе, из Пљеваља највише, али и бројни Срби из расејања. Многи су, причају Челебићани, у Тетимској парохији обављали свештеничку мисију, али нико такав углед и поштовање није имао као Момчило Гргуревић. Рођен је 1906. године и као истиснки борац за веру Христову, био први на удару усташке солдатеске. Митрополит Николај, потврдио је да је јереј Гргуревић, током рата, од насиља бранио не само Србе, него и муслимане. Међутим млади живот окончао је трагично у новембру 1945. године. Према једној верзији, партизанска тројка, у којој су била два муслимана и Србин, рањеног су га заклали док је према другој рањен, али жив Момчило преклан тестером. Атеисти на власти, нису дозволили достојну сахрану. Главу одвојену од трупа и бачену у зграду тадашње скупштине општине, храбро је склонила једна парохијанка и сасатвила са телом. Укопан је без опела, ван црквене порте, код заједничке гробнице невино стрељаних Челебићана. Тек је после 45 година, Момчилов млађи син Василије, очеве земне остатке достојно сахранио рекао је са болом свештеник Боривоје Косорић, који је једини ризиковао живот и први опојао гроб свештеномученика Момчила. Иако су многи сматрали да му је место у цркви на Челебићима, где је сахрањен 1990. године, светац Момчило је ипак, пренесен у црквицу брвнару у Ријеци.

Извор: Вечерње Новости 14. 07. 2004.

Тропар глас 4.

Живот ти је био молитва свештеномучениче Христов.
Ширио си Христову љубав и мир молитвом и делом,
Молећи се за оне који су те мрзели и гонили.
Стално си се и усрдно молио за добро православног народа свог
И учио га да увек иде Твојим Путем. На крају си принео и себе
За свог Христа због чега си удостојен смрти Његовог Крститеља.
И када су кренули да те обезглаве, свештеномучениче Момчило,
Молио си се и за своје непријатеље попут твог заштитника, а
Првомученика Христовог: “Господе, не узми им ово за грех.”

Кондак глас 2.

Прослављен си за љубав према Христу и одано
Свештенослужење у Цркви Његовој. Прослављен си јер си увек
Следио Спаситеља, који нас све позива да Га следимо и у светлости
Живимо. Прослављен си јер си страдао као рани Мученици Цркве
Његове. И када су ти безбожници и убице одвајали главу од тела,
Молио си се Распетоме Христу на Крсту и у молитвеној радости
Слушао речи Анђела из гроба: “Он је васкрсао.” Стога ти се молимо,
Свештеномучениче Момчило, моли Христа Бога за нас грешне слуге Његове.

НОВЕ ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ ЕМИСИЈЕ О ПРАВОСЛАВЉУ У РУСИЈИ

Федерална Агенција за културу и кинематографију жели да у сарадњи са Руском Православном Црквом покрене неколико телевизијски пројеката, који би се базирали на објашњењу историје Хришћанства. Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Алексеј II је на састанку са истакнутим радницима на пољу културе и покретачима овог пројекта: Никитом Михалковим, Михаилом Швидковим и Александром Голутвином, говорио о потребама оваквих емисија на телевизији због ширења благе вести међу млађим генерацијама. Читав циклус емисија ће почети описима Палестине и Италије на почетку хришћанског раздобља у историји човечанства, а наставиће се описом историјских догађаја у Руској Православној Цркви.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu

ФоНет фотографије дар Новинске агенције ФОНЕТ