Serbian Orthodox Church

Информативна служба
Српске Православне Цркве
15. јул 2004. године

ХИРОТОНИЈА НОВОГ ЕПИСКОПА У САРАЈЕВУ

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на редовном заседању, од 10. до 19. маја 2004. године, изабрао је јеромонаха др Максима (Васиљевића) за Епископа хумског, викара Митрополита дабробосанског.

Свечани чин епископског рукоположења - хиротоније изабраног Епископа хумског извршиће Његова Светост Патријарх српски Г. Павле, уз саслужење више архијереја, свештеника и ђакона наше свете Цркве, у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву.

У суботу, 17. јула 2004. године, у 17 часова, биће служен чин наречења изабраног Епископа и свечано бденије, а затим, у недељу, 18. јула 2004. године, у 9 часова Света архијерејска Литургија и чин хиротоније.

Биографија изабраног Епископа хумског архимандрита Максима (Васиљевића)

Јеромонах др Максим (Милан) Васиљевић, доцент на катедри за агиологију на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду и за хришћанску антропологију и социологију на Духовној академији у Србињу, рођен је 27. јуна 1968. године у Фочи. Син је Лазара (свештеника) и Радмиле. Основну школу завршио је у Сарајеву, 1983. године.

Као клирик Митрополије дабробосанске, замонашен је 18. августа, и у чин ђакон рукоположен 19. августа 1996. године, у манастиру Тврдошу од Епископа захумско-херцеговачког др Атанасија (Јевтића). Био је привремени клирик Јеладске Цркве (Атинска Архиепископија), и ђакон у храму Свете Ирине у Атини од 1997. до 1999. године. У чин јеромонаха рукоположен је 19. августа 2001. године у Требињу. На овогодишњем редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду, изабран је за Епископа хумског, викара Митрополита дабробосанског.

Основно образовање стиче у Фочи и Сарајеву, а потом је учио Богословију Светог Саве у Београду од 1983. до 1988. године. На Богословском факултету Српске Православне Цркве дипломирао је 1993. године. Као стипендиста државе Грчке 1995-1997. године и фондације Александар Оназис 1998. године стекао је степен магистра теологије на Универзитету у Атини 1996. године, а три године касније (1999) на истом Универзитету одбранио докторски рад из догматике и патрологије. Једногодишње постдокторске студије радио је у Паризу на Сорбони 2003/04. године, из византијске историје и теологије. Истовремено, на француској Академији лепих уметности (Beaux-arts) у Паризу, као професор на стажу, бавио се теоријом и праксом сликарства, под руководством А. Пинкаса. Говори грчки, руски, енглески и француски језик. Објавио је више студија, чланака и превода.

ПРОСЛАВЉЕН ПРАЗНИК СВЕТОГ КОЗМЕ И ДАМЈАНА НА РУШЕВИНАМА МАНСТИРА ЗОЧИШТЕ

Викарни Eпископ Епархије рашко-призренске Теодосије са свештенством и монаштвом одслужио је јуче 14. јула 2004. године Свету Архијерејску Литургију на рушевинама манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту, општина Ораховац. Литургији је присуствовало око 200 Срба из Ораховца и Велике Хоче, док су манастир обезбеђивале врло јаке снаге КФОРА, УНМИК полиција и КПС-а.

"Ово је већ пета година како се окупљамо на рушевинама ове светиње молећи се Господу и Његовим угодницима и целебницима Козми и Дамјану да омогуће обнову овог манастира", рекао је Владика Теодосије обраћајући се верном народу подсећајући присутне да су се и у турско време православни хришћани окупљали на рушевинама својих светиња све док их нису поново обновили. "Ова светиња је зближавала све људе добре воље целог овог краја, и Србе и Албанце и ако Бог да њеном обновом залечиће се и ране које је оставио рат и ове тешке поратне године", рекао је владика. Епископ Теодосије је посебно указао да се на рушевинама често могу видети беле свеће и пешкири које остављају локални Албанци, који су и раније долазили у ову светињу доносећи своје болесне и тражећи помоћ од Светих врача Козме и Дамјана. "Ово је охрабрујући знак који показује да светиња и даље живи", нагласио је Владика Теодосије.

У својој беседи владика Теодосије се посебно захвалио италијанском генералу Ерику Данилу и немачком пуковнику Ерхарду Билеру , локалним припадницима аустријског КФОР-а, као и припадницима УНМИК и Косовске полиције на професионалном обезбеђењу и подршци коју су пружили да се свечаност одржи. Поменути представници КФОР-а и сами су присуствовали Светој Литургији.

ЗАВРШЕНА ЈУБИЛАРНА ДЕСЕТА МАНИФЕСТАЦИЈА “ХОРОВИ МЕЂУ ФРЕСКАМА”

Фестивал Хорови међу фрескама је основан 1995. године са циљем обнове и очувања српске православне духовне музике. Трајао је без прекида пуних десет година и окупљао хорове из земље и иностранства. Ове године су јубиларни десети пут додељене награде, односно плакете и фреске, које је даровала Академија за уметности и консервацију при Богословском факултету Српске Православне Цркве. Добитници награде Војислав Илић су Камерни хор студената Богословског факултета Српске Православне Цркве, Хор Обилић и диригенти Предраг Миодраг, Александaр Спасић, Милован Панчић и композитор Миодраг Говедарицa. Награде је доделио у име Академије Српске Православне Цркве, декан, овог црквено-просветног завода, протојереј др Радомир Поповић. Посебне похвале фестивала су добили Камерни хор Музичке академије Универзитета у Српском Сарајеву, Хору Абрашевић и диригенту Радету Радовићу. Сви учесници који су својим присуством увеличали јубилеј ове манифестације су добили повеље фестивала.

ОБНАВЉА СЕ НЕКОЛИКО ЦРКАВА У ПИРОТСКОМ КРАЈУ

На подручију пиротског архијерејског намесништва, које припада нишкој Епархији, има 27 цркава и манастира, па је због тога овај крај у народу познат као мали Атос. У овом крају многе цркве су реконструисане и неки од манастирских конака су обновљени. Тренутно се у овој Епархији обављају последње припреме за почетак градње цркве у селу Орља на темељима цркве из средњег века. У селу Извор потпуно је обновљена, са новом припратом и платоом у порти, црква саграђена 1895. године. Обновљена је и црква и у Балтадејловцу у ханској црквеној општини, а у старопланинском селу Јеловица урушило се црквено кубе и припрема се његова обнова. У селу Јељуша обнавља се кров цркве. Велики радови обавиће се и на старом пиротском храму саграђеном 1834. године око којег су недавно завршена археолошка испитивања, а ускоро ће бити урађена дренажа терена за заштиту темеља и пода цркве од влаге, јер је она укопана више од једног метра у земљу како, по налогу турских власти, не би надвисила тадашњу оближњу џамију. Биће обновљен и свод ове старе цркве.

Извор: Балкан 15. 07. 2004.

Интернет презентација Српске православне цркве је доступна преко сервера у Калифорнији (донација Конгреса српског уједињења) www.spc.org.yu и www.serbian-church.net и сервера у Београду www.spc.yu (донација Беотел-а).

WAP Презентација wap.spc.yu

ФоНет фотографије дар Новинске агенције ФОНЕТ